:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[ZABRINUTA]

Molim za odgovor psihologa.Radi se o mojoj cerci koja ima 22 god.Lepa visoka mrsavica,obrazovana/apsolvent visoke skole,3 ispita do kraja /skromna,a s druge strane asocijalna,razmazena jedinica,posesivna,nesigurna,lenja,tesko/nikako/ odrzava kontakte sa drugima a lako ih uspostavlja,jednom recju skoro katastrofa.Kao mala prezasticena,rasla sa dedom i babom ,bolesljiva nije mogla u obdaniste a pokusali smo,12 god druzenja samo sa jednomdrugaricom koja joj okrece ledja cim je nasla prvog momka,na faxu joj okruzenje ne odgovara u smislu druzenja,tako kaze ,pokusaj jedne devojke da se intezivnije druze i izlaze odbija govoreci da ne voli da uvece izlazi po klubovima...Vreme provodi catujuci po ceo dan sa momcima,i tako uspeva da osvari dve kratke veze,od nekoliko danas jednu sa vrsnjakom koji kad je verovatno ukapirao da daljina od 250 km cini svoje,ostavlja je ,ona krece sa par god mladjim i ona ga ostavlja jer joj ne odgovara.Na sve mojesugestije u smislu da trazi momka iz svoje sredine,jer to preko cata nosi mnoge potencijalne opasnosti ona se oglusava.No,bolje i catovanje i porukice nego nista.Ona tako zivi ,odlazak do faha,nazad kuci,chat,i nista.Pre god ipo,joj ispunjavam zelju i  kupujem stene ,nadajuci se da ce je to nauciti odgovornosti i da ce vise vremena provoditi vani i mozda nekoga i upoznati.Ali avaj,sve se svelo na njeno mazenje kuce,ja preuzimam sve druge obaveze ,a seta ga samo kad i ja podjem sa njima,i to na moje veliko insistiranje.Letos sam uspela na prevaru da je odvedem kod vrsnog neuropsih.koja je konstatovala da ona nema psihickih problema,ali da nije izgradila i nevidljive veze sa  drugima i htela je da radi sa njom na tome i da ukljuci psihologa,sto je moja cerka odbila,njoj je rekla da je ja gusim ,svojim iscekivanjima, a  meni rekla da je sposobna  i  da ce se sama postarati oko druzenja.Proslo je 6 meseci nista.Ona ima veliku zelju da nastavi fax u Bgd ,mi smo iz unutrasnjosti ,mi je podrzavamo,deda i babe se protive bas zbog njene nesigurnosti.Kako da studira kad nema nijednu  drugaricu za cimerku,,a ja ceo zivot delim sa njom istu sobu,na njeno isitiranje i suprugovo nezadovoljstvo.Nekoliko god.izigravam njenu drugaricu,trudim se da je ne davim sa istim pricama a sve u nadi da ce se trgnuti,sazreti i ukljuciti se u zivot.Pa njena najbolja  i najduza komunikacija je sa rodjakom od 12 god,sa njim se ehtra slaze,ali ne i sa njegovim bratom ,svojim vrsnjakom s kojim razmeni jedva koju prosto-prosirenu recenicu.Sa ocem koji je stalno kritikuje ima povrsan odnos.U osnovnoj skoli je mucala,ali smo to prevazisli odlascima kod logopeda u BGD,sada samo ponekad ali zanemarljivo.Svesna sam da je sve to uticalo na njenu preteranu povucenost,ali sam se nadala da ce se sa zreloscu uspostavljati ravnoteza.Sta da preduzmem,imam utisak da se stalno svi vrtimo u zacaranom krugu,kako da se socijalizuje vise,treba li da ukljucim psihologa a ona odbija,kako.Mozda preterujem ali verujte kako mi tesko pada da gledam kako lepa mlada devojka cami u kuci i ceka da se pojavi princ iz snova.

[Dorijana]

Verujem Vam da je teško gledati kako Vaše dete živi izolovano. Uzrok tome ste i sami napisali. Prezaštićena pre svega od bake i dede, sa druge strane ni Vaše spavanje sa njom u istoj sobi nije pomoglo da se osamostali.
Malo šta može da se uradi dok ona sama ne odluči da je vreme da se stvari promene. Odlazak od kuće zbog studiranja može biti dobra prilika da se osamostali i preuzme odgovornost za sopstveni život. Na Vašem mestu ja bih je u tome podržavala. Do tada, pokušajte da njene obaveze ne radite umesto nje. Ukoliko je pas njen, neka ga ona šeta. Nemojte to na silu nametati, ali uradite tako da ne može da odbije ili se dogovorite da je to njena obaveza i insistirajte na tome. Zrelost se ne postiže sa prolaskom vremena i godinama, već preuzimanjem odgovornosti za sopstvne postupke. Ne vidim iz ovoga što ste napisali da je njena obaveza bila šta drugo osim učenja, što je u rangu obaveza deteta u osnovnoj školi.
Bilo bi idealno kada bi ona pristala da razgovara sa psihologom, ali za to je potrebno da ona bude motivisana. Vi eventualno možete i da je naterate da ode, ali to neće dati nikakve rezultate.

U svakom slučaju, moj savet je da pokušate sa prepuštanjem njenih obaveza njoj. Od najbanalnijih kao što su sređivanje sobe i peglanje veša, preko šetanja psa i traženja stana i organizovanja studiranja. Naravno, Vi ćete biti negde iza i pratiti da li se javljaju problemi koje ona ne može sama da reši, ali nemojte kada se pojavi prva prepreka da uskačete i da je rešavate umesto nje. Ne postoji drugi način da nauči kako se nešto radi, dok barem jednom ne pogreši sama i shvati da mora sam za sebe da se bori. A kada bude sama sa sobom bolje, sigurno će se osloboditi i postati komunikativnija. Samo nemojte da očekujete čudo preko noći, jer ni problem nije tako nastao.

Puno pozdrava i sve najbolje.

[crazy leaf]

Slazem se sa Dorijanom.
Njen nacin zivota je diktiran od malena,ali verovatno nije bila toliko aktivna kao mladja. Odlazak u novu sredinu donekle menja coveka jer je potrebno da se adaptira kako bi uopste uspeo. Potrebno joj je da postane samostalna jer ce tada uvideti mnoge stvari. Sto se tice princa,zivot jeste u jednu ruku bajka jer ja verujem u to da nista nije slucajno tako da postoji sansa za slucajan susret koji ce je promeniti. Psiholog moze da joj pomogne ali za tako nesto treba da imas volju,ali posto ona to ne zeli,nece to bas funkcionisati kako treba.
Kao sto je Dorijana rekla,pustite je da drzi zivot u svojim rukama. Da radi sve sama. Nije uopste sramota i da pravi vece greske jer ce na njima dosta da nauci.

Ne znam kako tacno razmislja,ali problem sa drustvom imaju dosta mladica i devojaka danas. Bas zbog velike upotrebe "online chat-ova" jer tu nalaze sigurnost. Moj predlog je da krene da se bavi nekim sportom. Knjiga jeste lepa ali ne i prijatelj. Predlozite joj sto vise aktivnosti,tako da se nadam da ce spontano da "udje" u zivot. Sve sto je potrebno je prvi korak ili bilo kakav.

[Natasa]

Dobra vam vecer,drago mi je sto sam se i ja nasla na ovom divnom mestu.Nova sam ovde i zelim vas sve toplo pozdraviti.Prije 4 mjeseca bila sam kod psihijatra imala sam problema sa nesanicom,zujanjem u usima,nisam mogla zaplakati itd.Dobila sam Helex,koji ne mogu piti jer dojim bebu.Poslednjih par dana osecam zarenje po telu,sve mi smeta,,ne mogu se opustiti.Imam jos dva mala sina,kojima sam jako potrebna a ja se nekako na sve moram terati,smeta mi njihova galama,osecam se kao da nemam zivaca za svoju djeci.Jako mi je zao zbog toga i zelim to promeniti.Kako da se izvucem iz ovoga  i sta da radim sa zarenjem koje mi jako smeta

[Dorijana]

Dobro nam došla Nataša.

Iz svega što si napisala bojim se da ja ne mogu dati bolji savet od toga da ponovo odeš kod psihijatra i sa njim u dogovoru vidiš šta se može učiniti. Ne znam koliko beba ima i koliko dugo još planiraš da je dojiš, ali koliko sam ja upoznata jedno od objašnjenja postporođajne depresije je nagli pad nivoa hormona posle porođaja i tu psiholog slabo šta može da učini.
Ono što mogu da ti savetujem je da razgovaraš sa suprugom i sa nekim ko može da ti pomogne u ovom periodu, barem dok ne prestaneš sa dojenjem bebe.
U svakom slučaju, s obzirom na pojavu žarenja savetujem ti odlazak kod lekara kako bi se ustanovio uzrok i u skladu sa tim što pre krenulo sa terapijom i rešavanjem problema.

Puno pozdrava i sve najbolje.

[Natasa]

Draga Dorijana bila sam kod psihijatrice,rekla mi je da nista ne mogu i dalje piti,jedno sto mogu je da dolazim kod nje na razgovor jadnom mesecno.Rekla mi je da sam uz tu kako ona kaze depresiju i potistena,nije mi nista pomogla,strasno.........Moracu nekako sama da se borim,rekla mi je da tablete pocnem uzimati kad prestanem sa dojenjem,ali sta do tada.Kako da uklonim to zarenje,bol u prsima...Pizdrav za tebe Dorijana

[Natasa]

Beba ima skoro 9 meseci.

[jeca.v]

Vrlo mi je poznata ova situacija :)Pre pet godina kada sam se porodila bila sam u vrlo ozbiljnoj depresiji,dojila sam dete i pila antidepresive koji su dozvoljeni u toku dojenja i trudnoce u naravno minimalnoj dozi,i vrlo brzo sam se izvukla iz te lude faze.Moje misljenje je da je dojenje do sestog meseca sasvim dovoljno sto bi naravno trebala da se posavetujes sa pedijatrom,i da i njemu objasnis u kakvom si stanju.Lepo je sto toliko dugo dojis bebu,ali isto tako mislim da si i ti toj bebi potrebna i da treba da mislis na sebe.Sto se tice zarenja po telu i taj deo mi je poznat,kod mene je palilo totalno opustanje uz toplu kupku,a uz terapiju je jako brzo zaboravljeno.Mislim da to stanje kod tebe traje vec dosta dugo,tj.9 meseci,prema tome  sto pre preduzmi neki ozbiljniji korak i videces koliko ce ti zivot biti lepsi,a ovo sto je bilo ruzno vrlo se brzo zaboravi,videces. :)Nadam se da sam bar malo pomogla...

[Natasa]

Hcala ti Jeco,malo mi je laknulo.Ne razumem ove nase lekare tj.psifologe,bila sam na pregledu i onda me ja tako hladno poslala kuci da se sama borim sa ovim tj.depresijom bez trunke objasnjenja i sve sto znam naucila sam putem kompijutera .Kad prestanes dojiti uzmi Helex a do tada dolazi kod mene jedno mjesecno na razgovor.I tako se ja borim punih 6 mjeseci sa tim,dosta mi je bolje ali imam jos problema.To zarenje me jako opseda...Uzas .Ne mogu naci nacin da izbacim negativnu energiju iz sebe osecam ko neki nabojnegativne energije ko balon koji ce puci.Hvala vam svima na razumevanju

[Natasa]

Draga Dorijana sto bo mogla piti od cajeva za smirenje