:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[Dorijana]

Nataša nije smak sveta, mada definitivno fizičko kažnjavanje nije dobro jer na taj način dete ne učimo zašto nešto ne sme da radi, već samo praznimo svoje loše raspoloženje.
Još uvek nije kasno da sa detetom porazgovaraš i kažem mu da je mama pogrešila, ali da takvo ponašanje (šta god je uradio) nije dobro iz tog i tog razloga. Deca shvataju mnogo više nego što odrasli pretpostavljaju da mogu da shvate.

A što se odnosa sa suprugom tiče, trebalo bi da sa njim porazgovaraš o tome šta je to sve što je na tvojim leđima i kakva je njegova uloga u porodičnim odnosima. Razgovor može mnogo da pomogne. Dobro bi bilo da nađeš zgodan momenat i da mu kažeš koliko ti je teško da izađeš na kraj sa svim obavezama, bez optuživanja jer ukoliko kreneš da ga optužuješ on će sigurno krenuti da se brani i to će otprilike biti to od vašeg razgovora. Mirno i staloženo i trebalo bi da čuje to što ti imaš da mu kažeš.
Pozdrav i sve najbolje.

[mikijev-zabavnik]

Ja imam problemcic ali sam tek sad video ovu temu  Mozda i nije za ovu temu ali ako psiholog ima neki savet neka napise  hvala unapred! http://mojforum.net/index.php/topic,4102.msg41079.html#new

[Dorijana]

Auh. Najskliskiji teren koji može biti. 
Psihologija teško da ima rešenje za to, ali recimo za početak da ukoliko se redovno čujete u varijanti da jedno drugo zovete, imamo jedan plus za početak. Zatim, ne znam u kako ste se upoznali i koliko godina imate, ali generalno prijateljstva između muškog i ženskog sveta posle nekog adolescentnog perioda nisu česta. Tako da, žensko biće najčešće misli da muško hoće da je muva. Dakle, pretpostavljamo da ste u toj kategoriji. Ako voli da se pohvali svojim uspesima, onda se pretpostavljam od tebe očekuje da je povremeno zapanjiš nečim njoj bitnim.
I na kraju, mislim da ne bi trebalo predugo da čekaš sa ispitivanjem terena, jer postoji mogućnost da je ona u onoj daleko malobrojnijoj kategoriji te vremenom može početi da te posmatra kao prijatelja.
Držim fige, jer na kraju "all we need is love".

[Natasa]

Draga moja imam jos jedno pitanje.Naime djeca su mi pocela ici u vrtic,i obicno tamo budu do 3 ure,a ja sam doma sa bebom,ali kako se priblizava njihov povratak doma ja u sebi osetim nekakav strah,neku nervozu,nije mi jasno zasto.Jako volim svoje klince i taj ludi osecaj me gusi,sta da radim

[mikijev-zabavnik]

Auh. Najskliskiji teren koji može biti. 
Psihologija teško da ima rešenje za to, ali recimo za početak da ukoliko se redovno čujete u varijanti da jedno drugo zovete, imamo jedan plus za početak. Zatim, ne znam u kako ste se upoznali i koliko godina imate, ali generalno prijateljstva između muškog i ženskog sveta posle nekog adolescentnog perioda nisu česta. Tako da, žensko biće najčešće misli da muško hoće da je muva. Dakle, pretpostavljamo da ste u toj kategoriji. Ako voli da se pohvali svojim uspesima, onda se pretpostavljam od tebe očekuje da je povremeno zapanjiš nečim njoj bitnim.
I na kraju, mislim da ne bi trebalo predugo da čekaš sa ispitivanjem terena, jer postoji mogućnost da je ona u onoj daleko malobrojnijoj kategoriji te vremenom može početi da te posmatra kao prijatelja.
Držim fige, jer na kraju "all we need is love".

Upoznali smo se slucajno u vezi neke knjige.Sta je to sto bih mogao da je kazem ili uradim zapanjujuce?   
Ne bih cekao nego ne bih da ispadnem budala nekom ljubavnom izjavom ili da tom izjavom pokvarim utisak do sada? 

[JustLady]

draga Dorijana, i ja imam nekoliko pitanja za tebe, s obzirom da sam videla da si diplomirani psiholog (barem sam tako procitala), zelela bih da te pitam neke stvari, stvar je u tome sto su takve prirode da bih zelela da se to razgovor odvije putem privatnih poruka. AKo si u mogucnosti odgovor mi kako da stupimo u kontakt (posto sam nova na forumu), unapred hvala.

[Dorijana]

Draga moja imam jos jedno pitanje.Naime djeca su mi pocela ici u vrtic,i obicno tamo budu do 3 ure,a ja sam doma sa bebom,ali kako se priblizava njihov povratak doma ja u sebi osetim nekakav strah,neku nervozu,nije mi jasno zasto.Jako volim svoje klince i taj ludi osecaj me gusi,sta da radim

Mislim da je resenje i ovog problema vezan za prvo pitanje. Prestanak dojenja bebe i pocetak farmakoterapije bi trebalo da bace novo svetlo na manje-vise sve u tvom zivotu. Tada ce se zapravo moci videti sta su pravi problemi, a sta su posledice postporodjajne depresije.
Tako da, navijam da sto pre krenes sa terapijom.
Srecno.

Upoznali smo se slucajno u vezi neke knjige.Sta je to sto bih mogao da je kazem ili uradim zapanjujuce?   
Ne bih cekao nego ne bih da ispadnem budala nekom ljubavnom izjavom ili da tom izjavom pokvarim utisak do sada? 

Ha, ne znam devojku, pa je prakticno nemoguce da ovako smislimo sta je to sto bi je odusevilo. Nisam mislila na izjave ljubavi kada sam to rekla. Pre sam mislila ukoliko ima potrebu da istice svoje uspehe, da je za nju jos karakteristicnije da na neke postupke vise "pada" od ostalih devojaka. Npr. saznas da li postoji neka knjiga koju bas zeli da ima, a ne moze da je nadje i onda se ti pojavis kao neko kome je to poslo za rukom i poklonis joj tu knjigu. Uzmi ovo sa rezervom, to je samo plastican primer.

@JustLady dobro nam dosla.
S obzirom na privatnost koju nam svima nickovi i cyber svet obezbedjuju, mislim da nije nuzno komunicirati preko privatnih poruka, jer iznosenje problema pred druge je siguran znak da je covek zapravo odlucio da se sa problemima istinski bavi i da ih resava. Pri tom, moze da dobije i neki dobar savet od nekog drugog forumasa, jer svima nam se desavaju slicne stvari i mozemo jedni drugima da pomognemo.
Na kraju, ukoliko smatras da je problem prevelik da ga podelis sa ostalim forumasima, posalji mi pp pa cemo se zajedno dogovoriti da li je to zaista najbolji nacin za resavanje problema. Ipak, smatram da je forumsko kuckanje najbolji nacin za resavanje problema u cyber svetu.

Budite dobro.

[djani88]

Zdravo svima,imam 20 godina,a devojka 19,
da vam kazem za moj ljubavni problem pa ako mozete dajte mi neki savet.Sa devojkom sam u vezi vec dve i po godine.Prva godina nase veze je bila super,puna ljubavi,razumevanja,verovanja.Moram da kazem da ja svoju devojku nikad nisam prevario i mnogo je volim ali meni su su smetale neke stvari da ona izlazi uvece u grad sa drugaricama,mislio sam da ne mogu tim nacinom veze da je zadrzim za sebe i bio sam u pravu jer su 4-5 momka pokusala da je smuvaju.Ona je to odbila i ja u to ne sumnjam.Posle toga smo postigli dogovor da ne izlazimo ni ja ni ona u grad uvece sa drustvom.Ja sam prekrsio taj dogovor jedanput izaso u grad zbog druga koji je isao u vojsku i pozvao drustvo da izadje s njim u grad.Ona za to nije imala razumevanja i od tad je pocela da me udaljava od drustva.da se buni cak i ako ja hocu da odem kod nekog druga kog sam znao mnogo godina pre nje od prvog razreda osnovne i takvi drugovi meni mnogo znace.Ne mogu da se odreknem drugara koji mi mnogo znace u mom zivotu,a ne mogu ni da se odreknem moje devojke koju volim.Drugovi su poceli da me zaboravljaju jer im prijateljstvo nije uzvraceno.Pokusao sam vise puta da postignem dogovor sa devojkom ali bezuspesno.Da li ona zloupotrebljava moju ljubav prema njoj ne znam.Takve stvari mi smetaju,normalno je da imamdrugove,a ne samo jednu osobu pored mene,priroda to od mene zahteva osecam potrebu da imam drugove oko sebe.Pmognite mi da vasim savetima resim problem.Unapred zahvalan

[dc]

Dorijana,

Posto se jos uvijek dvoumim oko odlaska psihologu mislim da bi mi ti mogla dati neki savjet.
Sada ne znam da li je moj problem nesto normalno, ali pokusat' cu ga objasniti kako treba.
Poslednjih 6 mjeseci to primjetim vise, desava se duzi period ali malo vise izrazeno u vremenskom periodu koji sam prvo navela. Prvo su poceli da se javljaju morbidni snovi, a nekolicinu puta sam sanjala iskasapljena tijela ljudi, ili neke snove u kojima se bojim necega, bilo pada ili slicno. Sada, objasnjenje sam trazila u tome sto npr. gledam kriminalisticke serije, ali ne i horor filmove. Ali onda sam pocela da se plasim kada idem kuci, idem osvjetljenom cestom i iako sam svjesna da mi se tu nece nista desiti i vidim da me niko ne prati, imam ubrzan plus i drhte mi ruke i koljena. Znam da u mojoj sobi nema nikoga, ali se opet bojim 'necega' sto znam da ne postoji i da nema nikoga, ali postoji neki strah koji nikako da prodje. I citala sam mnoge forume gdje veliki dio korisnika foruma pise kako u vecini slucajeva dobiju samo antidepresive, ali ne i savjete. Mislim da mi ti kao dip. psiholog mozes dati savjet, pomoci.
Unaprijed zahvalna.

[Dorijana]

@djani88 potpuno si u pravu, teško je zamisliti da veza i vas dvoje u njoj možete dobro funkcionisati duži vremenski period, a da ste sve vreme samo jedno na drugo usmereni i da nemate prijatelje. Šta god da je svakom čoveku bi pre ili kasnije to dosadilo. Pa makar to bilo ležanje na plaži na Mauricijusu pod palmom.
Problem je kako se meni čini iz toga što si napisao počeo tako što je tebi smetalo da ona izlazi sa svojim drugaricama. A onda se to kao bumerang vratilo. U svakom slučaju ja bih ti savetovala da porazgovaraš ozbiljno i smireno sa svojom devojkom. Nikako ne pokušavaj da se svađaš ili da na neki način namećeš da to što ti kažeš ona mora da prihvati. Pitaj je da li ona misli da je to dobro i da li bi se bolje osećala kada bi izlazila sa svojim drugaricama sama povremeno. Ono što može da se desi jeste da su se i njene drugarice u međuvremenu udaljile od nje, zbog toga što je sve vreme sa tobom. Ali sve to razumnim i mirnim razgovorom možete jedno drugom reći i zajedno potražiti način na koji možete bolje funkcionisati.
Srećno.

@dc mislim da je odlazak kod psihologa pravo rešenje za tebe. Psiholog ne prepisuje antidepresive, tako da toga nema razloga da se bojiš. Psiholog ili psihoterapeut, u svakom slučaju bolje psihoterapeut ako možeš da biraš. Ono što nisi napisala je da li se nešto bitno desilo u periodu pre početka tih tegoba. Tebi ili u tvom okruženju, neki neprijatan događaj ili nešto slično tome. Malo je izvesno da će te tegobe proći same od sebe, a što više vreme prolazi verujem da će biti sve izraženije. Od samog savetovanja u ovakvim slučajevima malo se koristi može imati. Ono što verujem da bi tebi zaista pomoglo jeste otkrivanje uzroka šta je to pokrenuto kod tebe i šta ga je pokrenulo, pa je došlo do pojave simptoma. U svakom slučaju, još uvek nije kasno da se to krene rešavati i posle toga, sigurna sam da ćeš imati mnogo novih saznanja o sebi i dobit i pored toga što će simptomi proći.
Sve najbolje.