:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[Dorijana]

da li cu sa muzem sa kojim sam u braku sad ce 6 god.imati sa njegove strane posto se u poslednje vreme povlaci u sebe,vise ljubavi neznosti,zagrljaja ili ce i dalje biti hladnoce i svadja medju nama?

Postavili ste pitanje, kao da aposolutno ništa ne zavisi od Vas u tom odnosu. Kao da hoćete da saznate da li će vetar duvati u dobrom ili lošem pravcu.
Što se konkretnog odgovora tiče slažem se u potpunosti sa tim što je Lilka napisala.

[acaaca]

poshtovana dorijana,
prvo bih zelela da izrazim veliko zadovoljstvo shto sam vas pronashla na forumu, nadam se da cete koliko-toliko izadji u susret i mom problemu,
drugo zelela bih da vam pozelim srecne novogodishnje praznike, vama i vashoj porodici!

moj problem je u tome shto, ja zapravo ni ne znam da pronadjem tachan srz svog problema, vec sam na jednom shvatila da sam pochela da se razvijam u prilichno devijantnu osobu-emotivno devijantnu.
imam 24 godine, dobar sam student, zavrshavam fakultet, usput sam radila da bih zaradila da platim taj fakultet, zivim u jako malom stanu sa chetvorochlanom porodicom.slazemo se generalno=ok, komunikacija nam je na nivou nekih daljih komshija,ili bolje recheno pandurska komunikacija-gde si? sa kime si? shto si? i ostalo
ja sam generalno po prirodi povuchena osoba i jako se teshko uklapam u nove sredine i drushtva, uglavnom pronalazim izuzetno starije partnere od sebe, i do 17 godina, ne bih to nazvala ljubavlju vec nekom bolesnom potrebom, chak i ako me partner ostavi ili zeli tako neshto imam uzasnu zelju da ga molim i jurim za njim, dosta patim,.. i teshko se rastajem sa proshloshcu i teshko nastavljam dalje sa zivotom. imam jako nisko samopouzdanje, i imam uzasno bolesnu potrebu za konstantnom paznjom.
pogotovo kad sam izashla iz puberteta imala sam jedan tezak raskid i veliko rAZocharenje i mislim da me taj neki osecaj tuge i dalje prati.
kao dete bila sam dosta maltretirana i kaznjavana od strane roditelja, moram napomenuti da sam sem tog fizichkog zloostavljanja zivela u jako teshkim uslovima. koristim marihuanu od svoje 16 godine, a alkohol konstantno od 15.
sem mog losheg odabira partnera, pochinjem da imam  osecaj da se majka na neki bolestan nachin ophodi prema meni, i em shto mi ne dozvoljava da imam i jednu trunku privatnosti,, ona mi ne dozvoljava da uopshte vodim normalan zivot. to postaje josh izrazenje sada kada sam starija i zavrshavam fakultet nego ranije.sebi daje za pravo da moze u sve da se mesha i svuda da zabija nos.
imam predispozicija da nastavim shkolovanje u inostranstvu, ali mislim da ta njena bolesna zelja moze da mi upropasti planove.

generalno sam jako mnogo samokritichna i uvek sam nezadovoljna i sobom i ljudima oko sebe.
ta neka ''veza'' i ''ljubav'' su mi pokretachi svega , ali kako postajem starija tako shvatam koliko sebe ja zapravo muchim na takav nachin u vezama gde ja paatim, a isterujem neko svoje dokazivanje da ne bih bila ostavljena.

mozda sam otishla malo preshiroko, ali sam zelela na neki nachin da vam shto bolje predochim moj problem.
hvala vam puno u napred

aleksandra

[lilka]

Draga Aleksandra, nisam psiholog ,ali nesto iskustva imam...par prijateljskih reci cu reci dok se ne vrati Dorijana i da prava resenja.
Na zalost sve nase emocije i razvoj krecu od detinjstva i iskustva iz detinjstva,ali zato nam je dat individualan put i sansa za samorazvoj i prihvatanje sebe kroz zivotna iskustva i samoospoznaje.Kroz ovu poruku si se samoanalizrala i apsolutno znas svoj problem,sto mi govori da si svesna seba,ali isto tako da i sebe samosvesno kaznjavas i samounistavas se. Rezervoar ljubavi se isprazni i coveku je najlakse da trazi krivca u sebi,a mnogo teze nam je da radimo na sebi,kako bi bili mnogo uspesniji u prihvatanju onog sto jesmo i dignute glave sebi krojili "sudbinu". Mnogo tezak put je sebe izdizati i davati snage za napredovanje,ali to je jedini moguci put do srece i dobijanja onog sto zaista zelimo. Pozitivan stav u zivotu zna mnogo da bolii ako smo naucili da bolujemo i navikli na te ruzne emocije,pa samim tim na neki nacin apsolutno uzivamo u boli i sami je sebi nanosimo kako bi nam bilo lakse.Srecu i osmeh ne prepoznajemo,ali suze su nam saveznik.E, trt...cista glupost.Ako smo naucile kako je dobro patiti i sebe kaznjavati,mozemo pricu da okrenemo u svoju korist i uzivati u svim lepotama ovozemaljskim i priustiti sebi kvalitetan zivot koji ce nam napuniti "rezervoar ljubavi"
Odluci! Donesi odluku da zelis da pokrenes sve ono duboko iz sebe,pozitivno...pocni da radis na sebi,na sampmpoostovanju. Svaki trud se isplati,pitanje je vremena,ali se isplati i donosi plodove rada...tako i u vezi nas samih.Izanaliziraj sebe ,postavi sebi ciljeve, postavi sta su za tebe prave vrednosti u zivotu,obrni krug oko sebe i istraj! Uspeces onoliko koliko sebe zavolis,pa radi na tome,svako od nas vredi,pa vredis i ti i neka inat u tebi proradi,ali pozitivan sa lepim mislima i zejama,izbaci ogorcenost i novi ,lepsi putevi ce ti se otvoriti...kako po pitanju partnera,ljubavi,poslova,druzenja...Moze sve da dodje na pravo mesto samo zahvaljujuci tvojoj snazi,jer ako si sve to prezivela,ti mozes i vise. Zatrazila si pomoc, to je prvi znak da zelis bolje da zivis -Bravo,samo napred!

[Dorijana]

Draga Aleksandra,
Hvala na lepim željama, i sve najbolje u 2010. Biću slobodna da budemo na ti, nadam se da nećeš zameriti.

moj problem je u tome shto, ja zapravo ni ne znam da pronadjem tachan srz svog problema, vec sam na jednom shvatila da sam pochela da se razvijam u prilichno devijantnu osobu-emotivno devijantnu.

Ovo je previše strog ocena same sebe, već sama činjenica da uočavaš da je takav način funkcionisanja problematičan je znak da imaš potencijal da menjaš i sebe i svoje ponašanje.

Problem funkcionisanja u primarnoj porodici sa roditeljima je po ovome što si napisala prisutan od ranog detinjstva, tako da nedostatak samopouzdanja je direktno time prouzrokovan. Sliku o sebi gradimo isključivo na osnovu onoga što dobijamo od roditelja, a to je vrlo često iskrivljeno njihovim problemima i ličnim nezadovoljstvima.

Izbor partnera koji su znatno stariji od tebe ukazuje da si najverovatnije bila uskraćena za očinsku figuru ili da si u nekom trenutku osetila da na oca ne možeš da računaš kao na podršku.
Ne znam kakvi su odnosi između tvojih roditelja, i budući da je ovo javno, neću ni da detaljišem u svojim pretpostavkama, ali mislim da je majka veći deo vremena kontrolisala odnose u porodici ulogom žrtve.
Svi se mi negde postavljamo u odnosu na poziciju koju smo u ranom detinjstvu imali u porodici i na osnovu toga pravimo pretpostavke u odnosima sa drugim osobama kasnije. Ono što je negde od presudnog značaja napraviti jasnu razliku između onoga što smo mi stvarno i onoga što smo dobili od drugih da smo dok smo odrastali.

Po ovome što si napisala i pored svih tih problema, ti i radiš i završavaš fakulete i imaš želju da nastaviš sa školovanjem u inostranstvu. Sve to ne može osoba koja nije dovoljno jaka i koja nema potencijal da se nosi sa raznim većim i manjim problemima. I to je već više nego dovoljno da počneš samu sebe da ceniš i voliš, ukoliko misliš da je za ljubav prema samom sebi potreban razlog.
Potreba za pažnjom i teško rastajanje su takođe negde posledice toga što misliš da je neophodno da te drugi vole i prihvate, kako bi mogla samu sebe da ceniš i prihvataš. To dalje ostavlja prostor za nastajanje novih poteškoća u funkcionisanju. Izbor starijih partnera pored toga što zamenjuju očinsku figuru povlači za sobom i to što sebe a priori stavljaš u inferiornu poziciju u odnosu na partnera. A pri tom, partneri koju ulaze u veze sa toliko mlađim osobama, izvesno je u najvećem broju slučajeva sami sa sobom se već ne osećaju dovoljno dobro i potreban im je neko u odnosu na koga će biti superiorni. I tako ulaziš u začarani krug.

Što se korišćenja opijata tiče, mislim da i sama znaš koliko to ne pomaže u aktivnom odnosu prema sopstvenom životu.

Ono što bih ti ja preporučila jeste da vidiš postoji li negde u gradu u kome živiš psihološko savetovalište i da tamo potražiš stručnu osobu sa kojom bi mogla barem za početak da sagledaš šta je sve to što su te vremenom ubedili da si, a ti to zapravo nisi.
Pokušaj da vidiš šta je sve to što ti dobro radiš i da sebe pohvališ zbog toga. Nisko samopouzdanje nosi sa sobom to da u najvećem broju slučajeva i kada nešto uradimo savršeno trošimo silno vreme i energiju dok ne nađemo neku sitnicu koja je eventualno mogla bolje da se odradi i da sav trud i uspeh posle toga omalovažimo i proglasimo ga neuspehom. Svaki trud je vredan pohvale i prema samom sebi se treba tako ponašati.

Bitno je da poveruješ da nisi mogla da biraš roditelje i da nije dečiji posao da budu po meri roditelja, već roditelji treba da budu dovoljno dobri roditelji da podrže svoju decu i nauče ih  da samostalno funkcionišu.

Sve u svemu, iskreno verujem da ti imaš snage da izneseš sve probleme koje si navela. Bitno je da si prepoznala da majka može pokušati da te zadrži u tom inferiornom odnosu i da joj to ne dozvoliš. Veliki deo rešenja jeste da za početak napraviš psihološku separaciju od roditelja, a kad ti se pruži prva prilika i da se fizički odvojiš od njih. Znam da to danas nije uopšte lako, ali tome treba težiti.

U svakom slučaju, izvini na malo dužem čekanju odgovora. Nadam se da smo barem malo baci svetlo na situaciju iz drugog ugla i tako ti pomogli. I slobodno, ako imaš potrebu ili neki deo nije dovoljno jasan pitaj. Tu smo da pomognemo.

[acaaca]

Lilka i Dorjana,
stvarno ne znam kako da vam se zahvalim.
Vash odgovor mi bash jako mnogo znachi.

Vec duze vreme razmishljam o tome da potrazim struchnu pomoc, jer dok sam bila mladja valjda nisam uvidjala, ili sam na neki nachin potiskivala ovaj problem.sad kad su neke stvari pochele konstantno da se ponavljaju vec sam pochela da se brinem.
ili je razlog tome shto sam imala vishe drushtva, znala sam odakle crpim svoj lichni identitet, sad su se manje vishe svi rasuli, poudavali, i ostalo,..
a ja pochinjem da uvidjam stvari iz drugog ugla.

Dorjana, ima jedna stvar koju ste rekli, a to je da majka ulogom zrtve kontrolishe stanje u porodici, to je potpuno tachno, i ide do bolesne mere. bukvalno je u stanju da zavadi mene i oca, a onda kada joj neko neshto kaze ili poludi i napravi uzasnu scenu, naljuti se, ili joj kao pozli.(potpuno debilno, ali je tako)

otac je ceo zivot radio i lomio kichmu da bi nas sve izdrzavao, tako da ja sa njim u sushtini i nemam neki odnos, i ako ga stvarno volim i cenim, ali ga skoro uopshte ne vidjam.

Druga stvar koja je vremenom pochela da me brine to je da pochinjem u sebi da prepoznajem neke njene postupke, tipa da omalovazavam ljude do kojih mi je stalo, da ih uporedjujem sa drugima, bukvalno isto ono shto je ona meni radili, i shto mi i dalje radi.
to je u stvari pochelo najvishe da me plashi, jer zaista ne zelim da budem kao ona, ja sam donekle odlichno svesna situacije, ali taj neki problem je vec utkan u mene i ne znam koliko ga ja nekom samokontrolom mogu sprechiti, zato sam i mislila da se konsultujem sa nekim struchnijim licem.

ona i dalje ima neku suludu chinjenicu da je moj fakultet nikakav i da ga svako moze zavrshiti chim ga ja zavrshavam
takodje mi je posao nikakav i ako imam platu, zajedno vecu nego shto su moj otac i majka imali iti ce ikada u zivotu imati.


ali zato moj mladji brat shta god da uradi, ljubi ga majka bash je tako trebalo, najpametniji je i najlepshi na svetu.

shto se tiche tog nekog samostalnog  zivota, pokushala sam na neko vreme da se odvojim od njih, ali to je ishlo do te mere da je moja majka dolazila kod mene u 6-7 sati ujutru da mi donese doruchak ?!?!
tj. da me i dalje ima pod kontrolom
da li spavam, sa kime spavam, da li pijem pushim,... ili shta vec
(cela situacija je toliko bizarna i bolesna, da me je prosto sramota da pricham o tome)



u svakom sluchaju stvarno hvala vam josh jednom,
puno pozdrava!

[Dorijana]

Aleksandra, na osnovu svega što si podelila sa nama zaista verujem da je došlo vreme da napraviš bitne pomake u svom životu.
Ono što te čeka jesu dva izazova. Prvi je da vidiš sebe po prvi put onako kvalitetnom kakva jesi na osnovu svega što radiš i postižeš.
Drugi je da se izboriš sa majkom koja će te teško pustiti da živiš bez ideje da je ona ta koja jedina može tvoj život da učini kvalitetnim. Realno posmatrano, iskreno sumnjam da je ona srećna u aktuelnoj postavci, ali isto tako sigurna sam da ne ume drugačije da funkcioniše i da na neki svoj čudan način misli da je to što radi za tebe izraz ljubavi. Ne verujem da bilo šta radi sa zlom namerom, ali i put do pakla je popločan dobrim namerama. Jedina osoba koja zna šta je dobro za tebe si ti sama i to je nešto za šta moraš da se izboriš u odnosu na nju. Verujem da tvoja majka ne može da zamisli život bez dece u kući i ne zna šta bi radila sa sobom kada bi se to desilo. No, to nije tvoj problem i tvoje zdravo funkcionisanje je ono što je tvoja i potreba svake druge osobe.
Tako da samo napred. Bori se za ono što će te učiniti srećnom i zadovoljnom, jer svako od nas je odgovoran isključivo za sebe.

Puno pozdrava i srećno!

[ZABRINUTA]

kako da postavim pitanje psihologu

[maraja]

Zabrinuta dobrodosla! 

Slobodno ovde mozete napisati Vas problem.Dovoljno je sto je Vase korisnicko ime anonimno. 

[ZABRINUTA]

juce sam poslala pitanje psihologu, kada cu dobiti odgovor.

[Dorijana]

juce sam poslala pitanje psihologu, kada cu dobiti odgovor.

Izgleda da se Vaše pitanje negde usput izgubilo. Ukoliko nije problem, da li možete da ga postujete ovde ponovo i odgovor ćete dobiti u najkraćem mogućem roku.