:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[anna]

Hvala puno, trenutno mi znaci svaki savet jer jesam u haosu pa ne razmisljam bas jasno Mislim da mi je potrebno da mi povremeno neko kaze da usporim jer hocu od sebe mnogo i brzo  I da, definitivno mi treba hobi, previse vremena provodim razmisljajuci, tako da hvala stvarno  Pozdrav za sad!

[Nale 83]

Kada su licni problemi u pitanju, cesto smo suvise subjektivni i ne vidimo resenje koje nam je na dohat ruke, sto je vrlo normalno
Cesto su stvari koje se cekaju vrednije i trajnije od ishitrtenih, brzih resenja. Uspori, uzivaj u trenutku ... doci ce sve u svoje vreme.
Pronadji hobi i posveti se njemu, a u medjuvremenu dodji da se druzimo 

[medenica]

Biti stisan, umeren i prizeman, osluskivati sebe i resenje ce se pojaviti..

[butzka]

Hvala, pokusavam da resim sve na ovaj nacin, lose mi ide  Cak sam zakazala razgovor u savetovalistu, probacu i sa njima, pa kako Bog da. Kao sto kazes jos su strasti uzavrele pa je svaka prica na tu temu bolna i slazem se da treba sacekati neko vreme pa onda razgovarati. Nadam se da cemo se za neko vreme smejati ovim stvarima 

Pozdrav i hvala jos jednom!

[dete_cveca]

konacno sam pronasla mesto gde mogu da pisem o svom problemu a da ne deluje smesno ili "prolazno"..
naime,problem je takve vrste da cim treba da dodjem u kontakt sa nekim osobama dlanovi,pazusi i stopala pocnu preterano da mi se znoje. ovaj problem sam imala u srednjoj na kontrolnim zadacima,odgovaranjima,sto nisam dozivljavala bitnim. sada (imam 21god) mi se to javlja sve cesce ne mogu da prestanem da razmisljam o tome i inetresantno da samo kada razmisljam (jao sto ako me sada uhvati za ruku a dlanovi mi vlazni) taj problem se javlja. bilo je situacija da kada odem na koncert gde skacem 3 sata i nista,dlanovi suvi,ili za vreme vecernjih izlazaka-nista al uzadnje sam toliko okupirana time da su mi dlanovi gotovo stalno vlazni. takodje ako recimo obucem belu majicu na kojoj ne bi ostajale fleke od znoja ja se uopste ne preznojim! sta da radim?? ovaj problem mi jako sputava socijalni zivot i stalno se osecam nekako napeto i zabrinuto te bih vam bila zahvalna ukoliko biste mi uputili savet. pozdrav

[la luna]

konacno sam pronasla mesto gde mogu da pisem o svom problemu a da ne deluje smesno ili "prolazno"..
naime,problem je takve vrste da cim treba da dodjem u kontakt sa nekim osobama dlanovi,pazusi i stopala pocnu preterano da mi se znoje. ovaj problem sam imala u srednjoj na kontrolnim zadacima,odgovaranjima,sto nisam dozivljavala bitnim. sada (imam 21god) mi se to javlja sve cesce ne mogu da prestanem da razmisljam o tome i inetresantno da samo kada razmisljam (jao sto ako me sada uhvati za ruku a dlanovi mi vlazni) taj problem se javlja. bilo je situacija da kada odem na koncert gde skacem 3 sata i nista,dlanovi suvi,ili za vreme vecernjih izlazaka-nista al uzadnje sam toliko okupirana time da su mi dlanovi gotovo stalno vlazni. takodje ako recimo obucem belu majicu na kojoj ne bi ostajale fleke od znoja ja se uopste ne preznojim! sta da radim?? ovaj problem mi jako sputava socijalni zivot i stalno se osecam nekako napeto i zabrinuto te bih vam bila zahvalna ukoliko biste mi uputili savet. pozdrav

hmm...meni jedino što pada na pamet je da je tvoj problem nervoza,tj strah od ljudi ili nečega...a to ipak mislim da sama moraš svladati...pokušaj se opustiti,neznam,pokušaj mantrat samoj sebi da se nemaš čega plašit i da nemaš radi čega biti nervozna.........

[medenica]

Napeta i uzbudjena, panika, prepusti se trenutku koji je pred tobom, pobedi sebe kao da radis protiv sebe i posle ces biti presretna, govori sebi: 'Odlucujem iskusiti ovaj trenutak', ponavljaj, da bude iz srca i uma i na kraju u zivotu je sve izazov za hrabre a posle ide nagrada..

[Nale 83]

dete_cveca 
Ni jedan problem koji nas muci i na neki nacin sputava nije smesan i prolazan. Slobodno pisi o svemu sto zelis, a mi cemo se truditi da ti pomognemo najbolje sto znamo 

Ono sto ti mogu reci jeste da mi se cini da imas mali problem sa samopouzdanjem. Pokusaj poraditi na tome. Nema potrebe da osecas napetos ili nervozu pri susretima sa pojedincima. Svi smo isti, svi smo ljudi pa i ako pogresimo - Boze moj, sve se da ispraviti.
Ne znam da li si pokusala sa raznim tehnikama disanja koje pomazu da se opustis i nervozu svedes na minimum? Ako nisi, pokusaj. Sigurna sam da ces uspeti da prevazidjes problem 

[jelena83]

Konacno sam skupila hrabrosti da od nemog posmatraca postanem aktivni ucesnik ove teme koju dugo pratim. Imam 27 godina, i veoma sam usamljena. Najveci problem je to sto ne nalazim slicnosti sa ljudima u svojoj blizini, suvise sam ozbiljna, okupirana obrazovanjem, poslom i licnim napretkom, bez ikakvih potreba za trivijalnim stvarima, pa cak ni za opustanjem. Mene opustaju nove ideje, dobra knjiga, pozoriste, ne volim da izlazim, volim komunikaciju u cetiri oka, i tako nemam gde da pronadjem nove osobe sa kojima bih se zblizila. Ne mogu da podnesem nepravdu, ne mogu da shvatim zasto svet ne zeli da tezi boljoj verziji sebe, zasto kvalitet vise nije na ceni. Cak i kada dobijem mogucnost da o tim idejama razgovaram, dodjem do zakljucka da se moje misljenje potpuno razlikuje od onoga sto misli vecina, i onda budem jos usamljenija. Neophodno mi je da me neko razume. Ljudi sa kojima sam ranije provodila dosta vremena su krenuli nekim svojim putem koji mene ne interesuje, stupili su u brak i dobili decu, a u meni ostavili prazninu koja svakim trenom postaje sve veca. Vec dve godine idem redovno na psihoterapiju, ali ne osecam nikakav napredak.
Da li neko prolazi kroz nesto slicno? Ili mozda ima neki savet? Ovaj forum je jos jedan pokusaj da nesto resim.

[narcisa zec]

  Jelena, dobrodosla na forum. Lijepo je sto si se odvazila da pričas otvoreno o onom sto te tisti.
Mislim da je za pohvalu raditi na ličnom napretku kao i imati interesovanja koja Ti imas. Naravno to ne treba da te sprecava da izlazis i druzis se sa ljudima. Nikad ne znas kada i gdje mozes upoznati osobu sa kojom ces naci zajednicku temu i u čijem drustvu ces se osjecati prijatno. Isto tako mislim da ne treba biti iskljuciv i da treba dati sansu i onima  koji su drugaciji od tebe ili samo drugacijih interesovanja. Mozda Ti mozes da se prilagodis njima na neki način i u mjeri u kojoj ti odgovara. Znas kako kazu ako nemozes da ih pobijdis onada im se pridruzi. Ljude ne mozemo mijenjati kao ni svijet.
Ne treba da se zatvaras i odustajes makar te od desetak ljudi ukapirlo samo jedno ili dijelilo tvoje razmisljanje na neku temu. A sto se opustanja i trivijalnosti tiče - nevidim razlog zasto bi sebi to uskracivala. Dopusti i ti sebi neku ludost ili glupost kojoj ces se i sama smijati. Vidjeces da to nije tako tesko za promjenu...
Zelim Ti da rijesis tu situaciju koja je sigurna sam prolazna, kao i da se ne osjecas vise usamljeno. Na charobnjak forumu to sigurno neces biti.