:: MojForum.net :: > :: Talenat :: > :: Književnost :: Tema: Nasi stihovi

[Antigona]

Raspece

Nocas
vatra i aveti
u meni.
Sagoreva razum
boli snazno.
Leluja moj strah
obesen o ulicnu
svetiljku.
Olovno nebo
bez mene
sacekuje
umiranje reke.
Dolaze gromovi
ja sa njima
jaucem.
Osecam u kamenu umiranje.
Krovovi podamnom
nezni.
Kisa u slutnjama
ja sam visoko.
U pesku kosti tvoje
odjekuju mnome.
Lobanja prepuna ruza.
Dodirujem
strmoglavo
blato na tvojim nogama.
Jezikom osecam kugu.
Umem da igram
kao i juce
istu igru smrti.

Jasmina Popovic

[plutonac]

  Antigona,domaca verzija Bodlera

[Antigona]

Antigona,domaca verzija Bodlera

Hvala ti od srca... ja samo u trenutku osecaj u rec pretvorim...nisam ja pesnik...veliki Bodler se sad mrsti negde sa neba...Hvala ti sto citas moje stihove.

[Leposava]

Moja nova pesma, nadam se da ćete uživati 



<<<<< OČI >>>>>>


Jedno biće u svetu svetova ne meri grehe očima,

niti dušom, niti srcem,

niti vijugama datim rođenjem,

tu negde između redova zapisuje kažiprstom oproštaj.

 

Kada si najveći ostavljaš neizbrisiv trag,

Pa kako opravdati sve reči i sva dela,

kada si slab, ranjiv i nag,

Da li se ponos može ukrotiti i zatražiti zagrljaj.

Da li, kada samoća eonima ostavlja praznine prah.

 

Zanesenost,

strah,

raskomadana koža srca,

a opet, vuče me...

 

 

Ne smem zaspati,

ne smem sanjati,

a san me doziva,

no ne smem,

opet ću videti taj,

VAPAJ U OČIMA...

 

[Nale 83]

Poslednja strofa mi se narocito dopada.

[Leposava]

Pa hvala  Imam puno pesama, i sve ću vam postaviti, svaka kritika je dobrodošla

[Nale 83]

Slobodno se raspisi
Sigurna sam da cu ih citati s uzivanjem.

[Leposava]

TAJNA

Plovi lukom zenice oka mog,

gde se spajaju pesme kosmičke harmonije,

a samo jedna je tajna skrivena

željna da je ti otkriješ

 

Shvatićeš da ploviš morem trnovitog iskušenja,

a ti slušaj plimu i oseku srca moga,

jer zagonetke samo služe

da shvatiš suštinu svog malenog bivstvovanja

 

Saznaćeš da svaki put tvog postojanja vodi do mene,

jer nesvesna je želja tvoja što želi javu tvoju za sebe

 

Zatvori oči i smiri misli,

jer ćelije su to od petlje,

ali pazi da ne bude kasno

kad shvatiš

da to što želiš

jeste moju dušu za sebe...

[Leposava]

Ova me uvek rasplače, možda čak i jedina pesma koju sam napisala da me baš toliko dotiče...



Malo srca panonskog paora


Da,volela bih da je sada tu,kraj mene
Dok između ova četiri zida moja glava drema na usamljenom jastuku
Da,volela bih da me zagrli i kaže:''Ne brini,ja sam tu...''
Noć je stara lutalica...
Ali,opet...
Ja sam noćna ptica
Ne ljubim svetlost kada kiše padaju...
U hlad se sklonim kad zraci prže zemlju plodnu...

Nisam od one ćutljive sorte
Baš sam pričalica detinje duše
Jedino kad previše sanjarim malo govorim
Pronađem dugu i igram se njenim toplim bojama
Kad nemam gde tragove stopa svojih ostaviti

Ne umem ja to...
Pojavim se samo kao senka kraj čovekove duše
Poklonim mu malo srca kada je sam i putujem dalje...

Mene senke nikad susrele nisu..
Ja bih samo jednu,eto da ostane pokraj moje duše
pola svetlosne godine
Ne tražim valjda mnogo
Eto,to je za one male ljude u kosmosu sitnica...

A ja znam od koje bih duše srca malo...
Tek toliko da se jutrom smejem
Tamnom oblaku da se nacerim kad me smori svojim glupim pljuskom
Tek toliko da se zajedno u noći zimskoj valjamo po sjajnom snegu...

Ja bih samo tu,tužnih očiju dušu panonsku...
Izgubljeno paorsko srce...
Da mi tiho peva plave balade...

[narcisa zec]

  Leposava, prelijepo ...