:: MojForum.net :: > :: Život :: > :: Ljubav :: > :: Romantika :: Tema: Ljubavni stihovi

[miss80]

TA LJUBAV-ŽAK PREVER

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav    
Lepa kao dan
I ružna k'o vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadna
Drhteći od straha k'o dete u mraku
A tako sigurna u sebe
K'o neki spokojni čovek usred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani
zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali gazili
dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava kao magare
živa kao želja
Svirepa kao sećanje
Glupa kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi


Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku
I spasi nas

[miss80]

BAŠTA – Žak Prever

Hiljade i hiljade godina
Ne bi bile dovoljne
Da kažu
Mali trenutak vecnosti
Kada si me poljubio
Kada sam te poljubila
Jednog jutra u zimskoj svetlosti
U parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja je zvezda.

[wind]

Ovo su manje poznati stihovi ali su meni prelepi.

Zaustih da ti kazem volim te najvise na svetu
ali se setih da ja ne poznajem ceo svet
i da poznajem,mozda bih nekog volela vise.
Ovako samo rekoh volim te jer si ti ceo moj svet!

[Nale 83]

Wind nije bitno sto su stihovi manje poznati, bitno je da su zaista lepi  .

[danijelb]

Evo nesto sto sam ja napisao:

Koracam putem, ovaj put je crn, trazim, trazim nekog da izvadi iz srca trn.
Trpim, tako strasno boli me, pomozi mi, treba mi neko da opet voli me.
Bat koraka sve slabije se cuje, put je sve crnji, dusa nastavlja da se truje.
Sablasni vrisak, u daljini se ori, to je isto neko, ko se kao i ja bori.

[Nale 83]

 danijelb 


Mi se cudno razumemo
ko dva bola, ko dva vala
ko dva mosta u otkrica:
ja te volim cudno, nemo,
ti si ona cudna mala,
masta drevna moga bica.

O tebi su pitalice
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz decackih nagadjanja.

I svi stari snovi, evo
polagano nadolaze
ko da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snevo,
znam napamet tvoje fraze
svaku rec sam cuo davno. 

Stanislav Vinaver

[Antigona]

Balada

Od svih si devojaka bila tiša,
zbunjena,sama neprimetna,bleda.
Ej,zašto nisi bar porasla viša,
bar viša za pola pedlja?

Jedne je noći udarala kiša
tako krvnički ko čuvari reda...
Ej,zašto nisi bar porasla viša,
bar viša za pola pedlja,

jer kada si se o drvo kraj vrata
obesila jednom u svitanja seda,
između bosih nogu i blata
bilo je razmaka samo - pola pedlja.

Miroslav Antic

[Tonja]

Lirski razgovor - Konstantin Galcinjski

- Reci kako me volis.
- Hocu.
- Reci.
- Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u sesiru.I volim te u zaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena.I kada spavas .I kad radis povijena. Volim te kad jaje lepo mutis. Volim te cak i kad kasiku ispustis.I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice .I od pocetka. I kad kosu svoju cesljem lepo delis.

I u opasnosti. I kad se veselis. Na moru. U gorama.U kaljacama. Bosu. Danas. Juce. I sutra.I danju i nocu.I u prolece kad dolaze nam laste.

- A leti kako me volis?
- Kao srz leta , zna se.

- A da li me volis u jesenje dane.
- Cak i onda kad gubis kisobrane.

- A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.

[andjeo]

-ZELJE--

Hteo bih, da sam čisto jezero jutra,
A ti sunce, koje se u njemu ogleda.

Hteo bih, da sam izvor na kraju livade,
A ti cvet, koji se smeši njemu.

Hteo bih, da sam zelen trn u grmu,
A ti ruža, koja ga obasjava rumenilom.

Hteo bih, da sam maleno zrno peska,
A ti ptica, koja ga brzo pronalazi.

Hafiz

[andjeo]

-Reci mi Boze...


Reci mi, Bože jesam li kamen
ili sam plamen.
Jesam li suza ili sam rijeka,
ili sam možda oaza neka?
Jesam li blato, trn ili ruža
što miris pruža?
Jesam li Bože, stablo suho,
jesam li biće ili samo drvo?
Reci mi Bože, kuda ću poći?
Ovdje su tamne i duge noći.
Jesam li suza, ponor ili rijeka?
Ne, ja sam biće koje Te čeka.
(stara indijanska ~n.a.)