:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Upućivanje i prihvatanje kritike

[Avantura]

Kako uputiti nekome kritiku, a da budemo sigurni da se neće uvrediti, odnosno da će shvatiti tu kritiku kao dobronamernu?

Kako da prepoznamo da li je kritika nama upućena zaista dobronamerna?

I kako najbolje da prihvatimo kritiku?
Kakva reakcija treba da bude ako osetimo da kritika nije dobronamerna? Kako izbeći još jednu kritiku da ne umemo da prihvatimo kritiku?


Probaću da krenem da odgovaram na ova pitanja...

Kad sam u situaciji da treba nekoga dobronamerno da iskritikujem, uvek kritikujem konkretnu stvar koja mi je zasmetala i ništa drugo ne pominjem. Osobi koju kritikujem ne stavljam nikakve trajne osobine, ograničavam se na tu situaciju i njenu ulogu u situaciji.

Da li je kritika meni upućena dobronamerna, procenjujem uglavnom prema tome ko priča, a ne šta priča. Ovo je nezgodno jer vam i relativno nepoznata osoba može uputiti pametne i iskrene reči.

Nisam sigurna da znam šta znači ne umeti da prihvatiš kritiku. Da li se to dešava samo onda kada stvari shvatamo previše lično i kada kritiku doživimo kao uvredu?

[maraja]

Kritiku moze da nam da samo osoba koju dobro poznajemo.Ako znamo da je ok prema nama nema potrebe da tu kritiku ne prihvatimo 

[Felisity]

Pa jednostavno ja kritiku prihvatam od meni bliskih i dragih ljudi koji me dobro poznaju i mogu da sude o meni ili nekom mom postupku, a pri tom znam da je uvek dobronamerna, a ne zlonamerna.Isto se ponasam kada i ja upucujem kritiku, jednostavno nemam potrebu da kritikujem ljude koje dovoljno ne poznajem, jer nikad ne znam kako to mogu da shvate, a za one koji su mi bitni i do kojih mi je stalo ne razmisljam kako ce me shvatiti, jer samim tim sto imaju bitnu ulogu u mom zivotu znaju da im ne mogu zeleti nista lose kada je uputim.

[maraja]

Ako prijatelji znaju da tvoja kritika nije zlonamerna i ne trebaju da se ljute