:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[čarobnicačarobnica]

Kada tako okrenem glavu od onoga sto ona prica, nekada se stvarno skoncentisem npr.na sms, a nekada samo to radim mehanički. Ali ja jednostavno nisam naučena da tako drsko branim svoj stav...posebno jer nisam imala takvu osobu u svom okruzenju nikada! I to je veliki problem, ja takvo ponasanje dozivim kao napad na ličnost, na intelekt, na svoju "normalnost", i to me neverovatno povređuje,jer znam da nisam zasluzila, i jer znam da nikada nisam čeznula za tuđim stvarima, volim da pomognem, pa nekada i na svoju štetu. Ljudi će me pre okarakterisati kao naivnu osobu, finu i poštenu, nego lukavu, proračunatu i promućurnu. A ona sa druge strane ima sve te mehanizme odbrane iz proste činjenice što je jedino dete,...ja imam jos 2 sestre, i takve ispade od osoba nisam nikada dozivljavala.

Te nezdrave emocije koje osecam prilikom reagovanja na takve situacije, su po mom misljenju, kod mene- bes zbog cinjenice sto smatram da sam inteligentna i da niko ne treba dako primitivno da se prema meni ophodi!

Ono što utiče na to kako ću doziveti nešto, tj. te misli koje mi tada prolaze kroz glavu su: da li je moguće da ta dotična, zdrava i prava osoba i da i dalje tako da nastavi da se prema meni ophodi, i pre svega izaziva bes u meni jer mene niko nije naučio nikada da se tako intelektualno namećem. Bilo bi to u redu, ako bi ta osoba bila obrazovanija od mene, ili neka duhovno bogata i "velika" osoba. Kada bi to bio neko čiji bi me postupci, delovanje jako oduševljavalo, npr. neko ko je užasno sposoban da obavlja teške i kompikovane poslove, neko koga poštujem u tom smislu (u kom ona mene omalovazava)-intelektualnom, radnom, ljudskom. Ne pravim razliku u obrazovanom-neobrazovanom čoveku, već cenim kompletnu ličnost ...neko ko je dobar u poslu, dobar prema porodici, prijateljima, pratneru, i pri tom dobar čovek....to je ujedno i nešto čemu ja težim...veoma samo osećajna, učena sam me da volim ljude, životinje,..jedino što mislim da je moja mana, je što previše analiziram svoja osećanja, i postupke drugih ljudi kojih oni vrevatno nisu ni svesni. Nije poenta da kazemo kako imamo fakultet, i da je to kao da imamo sve, ili da imamo novac, i da je to sve, cenim ljude koji su ostvareni, barem priblizno na svim planovima,a pre svega cenim kada je neko "čovek".
Verovatno da ja toliko burno reagujem jer ne umem da se odbranim od napada osobe za koju smatram da nije kompletna ličnost...
Jer, kada krene napad sa njene strane, ja prvo pomislim kako ona nije OK u milion aspekata svog zivota, a meni drzi pridike, kao da je popila svu pamet sveta.
Zanimljivo je da mi ne da mira ni tren, u tim momentima kada moramo da budemo zajedno.Ako se priča o nečemu, ona koristi svaku priliku da okrene priču na drugu stranu, kako ljudi žele od nje samo korist, da su zavisni, itd. iako to nikako nije povezano sa onim što je započeto u priči.
I  ja sam odavno shvatila da ljude ne treba menjati, vecih treba prihvatiti, i znati sta od njih mozemo ocekivati. Ono sto je pocelo da me brine je sto je ona nastavila da me "maltretira" uprkos mom "prihvatanju", tačnije ignorisanju njenog ponasanja. U jedno momentu me uopšte nije tangiralo sve to, dok nisam pročitala njene rečenice o meni (ono sto sam navela u prethodnom postu), e tada sam počela baaaaš burno da reagujem, tačnije nisam mogla da ostanem hladna, kao što sam mogla pre tog saznanja.
Meni je i potrebna pomoć u tom smislu kako sebe da zaštitim, i kako da reagujem u takvim situacijama. Znam da je čovek sposoban za to, samo treba znati kako, neke tehnike i sl.
Nadam se da sam barem malo pročeprkala po svom mozgu, i dala neko objasnjenje...
Poz,...i još jednom HVALA do neba!

[blackgirl]

! I to je veliki problem, ja takvo ponasanje dozivim kao napad na ličnost, na intelekt, na svoju "normalnost", i to me neverovatno povređuje,

Upravo tako, rec je o napadu i uvredi nas kao licnosti, kao osoba a ne kritikovanje nekog naseg konkretnog ponasanja i to je ono sto nije u redu! I to upravo jeste jedan vid Manipulacije. Sada odmah da ti kazem kako se sa tim i nositi, kako izbeci manipulaciju ovog tipa - jednostavno tako sto ces ispraviti tu osobu, mozda se i delimicno sloziti sa kritikom (ukoliko si zaista uradila nesto) tako sto ces joj reci da ti mozda jesi to nesto uradila ali da to ne znaci da si ti losa osoba. Ti mozda (mada verujem da nisi ) jesi nesto pogresila u radu na tom projektu ali to ne znaci da si ti nesposobna i neodgovorna ili kako god te ona okarakterise na taj svoj pasivno-agresivan nacin. Kada kazem da ona to radi na pasivno-agresivan nacin mislim upravo na taj njen stil da ti ne govori direktno u lice sta misli pa makar to bila i jaka uvreda vec da to tako govori kao da se ne odnosi na tebe nego neku trecu osobu a da pri tom i ti i neki drugi ljudi znaju na koga se to zaista odnosi.

 

Te nezdrave emocije koje osecam prilikom reagovanja na takve situacije, su po mom misljenju, kod mene- bes zbog cinjenice sto smatram da sam inteligentna i da niko ne treba dako primitivno da se prema meni ophodi!

Bes je sasvim ocekivana emocija u tvojoj situaciji i dopada mi se kako si to obrazlozila. Upravo ovakvo uverenje, ma koliko ono bilo prihvatljivo na prvi mah, kada se malo bolje izanalizira dopusta nam da ga proglasimo nekonstruktivnim. Pitas se zasto?! Pa ovako, stvar je u tome da bi bilo JAKO lepo kada bi ljudi vodili racuna o tome kako se ophode prema drugima, kada ne se ne bi primitivno ophodili ali to , na zalost cesto nije tako jer oni ne moraju da budu takvi, ne postoji zakon koji kaze da neko ne treba da se tako ophodi ma koliko bi svet bilo bolje mesto kada bi taj zakon postojao i kada bimsdo ga se pridrzavali. Realnost je da drugi ljudi imaju slobodnu volju da se ponasaju onako kako hoce, pa cak i kada je to ponasanje lose kao kod tvoje "prijateljice". Zasto ona to radi? Pa, ko zna, mozda iz neznanja jer misli da ce tako nesto postici ili nije naucila kroz zivot drugacije da se ophodi prema ljudima, mozda zbog koristoljubivosti, mozda joj je to nacin da umanji svoje neznanje jer joj ti predstavljas na neki nacin konkurenciju pa se podvrgava ovim lukavim tehnikama borbe sa konkurencijom, mozda i zbog poremecenosti ukoliko je neka patologija u pitanju.....kao sto vidis mogucnosti su razne i mozda izgleda tesko da ih prihvatimo ali kada to ucinimo onda nam bude daleko lakse da se sa njima i nosimo. Dakle, ukoliko mislimo da bi drugi ljudi trebali ovo, trebali ono, ne bi smeli ovo ili ono onda kada oni to urade mi proizvodimo reakcije koje nisu dobre po nas i nase blagostanje. Ali ako kazemo bilo bi lepo i dobro da neko radi to i to i da se ponasa tako i tako ili pak da ne radi to i to, onda kada i do toga dodje i kada osoba ucini nesto lakse nam je da to podnesemo jer smo svesni da ona to radi iz neke svoje gluposti, neznanja, nespretnosti, nedovoljen socijalizovanosti i sl razloga.
NO ponavljam, uvek je dobro odbraniti svoj integritet, svoju licnost i ukazati toj osobi da mi nismo takvi kakavom nas ona proglasava pa cak ni kada se ponasamo ili uradimo nesto zbog cega nas ona takvima proglasi (da banalizujem: to sto ja zakasnim na dogovoreni sastanak ne znaci da sam neodgovorna osoba, priznam da nije u redu sto sam zakasnila i da osoba koja me kritikuje ima pravo sto to cini ali da to ne znaci da sam ja neodgovorna kao osoba!!!)
Takodje je uvek pozeljno i dobro da se raspitas jer na to imas pravo, imas pravo da ti nije jasno zasto te neko kritikuje i napada - jednostavno je pitaj zasto misli to sto govori, sta to tacno kod tebe ne valja, sta joj tacno kod tebe ne odgovara, u cemu je tacno problem, pitaj je da ti pojasni kako bi mogla da razumes to i da ucinis nesto ako je u tvojoj moci da promenis tu situaciju....

Ne pravim razliku u obrazovanom-neobrazovanom čoveku, već cenim kompletnu ličnost ...neko ko je dobar u poslu, dobar prema porodici, prijateljima, pratneru, i pri tom dobar čovek....to je ujedno i nešto čemu ja težim...veoma samo osećajna, učena sam me da volim ljude, životinje,..jedino što mislim da je moja mana, je što previše analiziram svoja osećanja, i postupke drugih ljudi kojih oni vrevatno nisu ni svesni. Nije poenta da kazemo kako imamo fakultet, i da je to kao da imamo sve, ili da imamo novac, i da je to sve, cenim ljude koji su ostvareni, barem priblizno na svim planovima,a pre svega cenim kada je neko "čovek".

Svaka cast na razmisljanju, podrzavam sve sto si napisala i klanjam se svemu sem mislju da je mana to sto analiziras svoja osecanja. JA bih rekla pre da je to vrlina. Mada, i vrlina moze da postane mana ako je ne iskoristimo kako treba. Retki su ljudi koji se zaista duboko bave svojom intimom jer je to dosta stresno i neugodno ali nisu ni svesni toga koliko to olaksava zivot. Ti svoju "manu" sada mozes okrenuti u svoju korist i dati joj velicinu "vrline". Iskoristo to tako sto ces pokusati da razumes zasto se ljudi ponasaju kako se ponasaju! Ovde imas i temu reakcije na uvredu gde mozes videti iskustva drugih ljudi, analizirati ih i uciti iz njih ali i iz svojih iskustava. Uoci gde si gresila, sta je bila prekretnica tome da se osecas kako se osecas u tim situacijama i to menjaj, razmisli zasto je besmisleno da govoris sebi da ona to nije trebalo da uradi, da nije trebalo da se tako ophodi prema tebi i gde ce te takav nacin razmisljanja odvesti makoliko on izgledao i mozda i bio pravedan i moralan!
I upamti, ako i ne dodje do promene u njenom ponasanju to nista ne govori o tebi vec samo o njoj! A ti ces se sasvim sigurno osecati bolje jer si nesto ucinila, nisi bila pasivna a nisi ni uzvratila istom merom vec si se ponela apsolutno asertivno!

[čarobnicačarobnica]

Hvala Vam puno na brzim odgovorima i veoma korisnim savetima. Slazem se sa svim rečenim,...pokušaću da primenim sve savete,...samo će biti malo teže preorjentisati se na "novo" asertivno ponašanje odjednom...plašim se da tako ne izazovem lošu reakciju od dotične osobe, u smislu da ne bude još drskija..pa da imam još mukotrpniji posao   ....sve u svemu...HVALA! još milion puta!
 

[blackgirl]

samo će biti malo teže preorjentisati se na "novo" asertivno ponašanje odjednom...plašim se da tako ne izazovem lošu reakciju od dotične osobe, u smislu da ne bude još drskija..pa da imam još mukotrpniji posao

To ni nije lako ali je zasigurno manje tesko nego trpeti sadasnju situaciju! To novo, asertivno ponasanje i ide po principu klatna, znas ono kako smo ucili iz fizike, klati se levo-desno, praveci sve manju putanju dok se ne umiri - tako i bude dok ne naucimo i ne naviknemo da budemo asertivni, malo upadamo u onu pasivnu stranu, malo mozda u agresivnu dok ne dostignemo mirnu tacku tj asertivnost! A sto se  reakcija tice, one su i ocekivane jer si se ti dugo pasivno ponasala i sada ce tvoja promena biti primecena, nekome ce odgovarati a nekome ne ali bitno je da ti budes zadovoljna svojim reakcijama i svojim ponasanjem! Ja te podrzavam u tome i iz licnog iskustva mogu da ti kazem da asertivno ponasanje, koje podrazumeva odbranu svojih prava i izrazavanje svog misljenja i stavova pa i osecanja na nacin koji je direktan i koji nikoga ne ugrozava i ne krsi nicija prava, moze samo dobro da donese, i tebi i ljudima oko tebe ma koliko delovalo vestacki u pocetku i strano ljudima oko tebe koji nisu spoznali prednosti ovakvog ponasanja.
I da, nema na cemu, zadovoljstvo mi je da razmenim ove redove sa tobom! Poz

[Mari Jana]

Cao! Nakon izvjesnog vremena- opet ja Trebalo mi je malo da razmislim o svemu i da vidim sta je najbolje da uradim. I evo, sta sam odlucila.
Raskinula sam sa njim. Ovaj put cu se potruditi da to bude definitivno. Izgubila sam volju, snagu, nadu, vjeru... u borbi protiv njegovih poroka i slabosti. Ovih dana sam sve vagala, vise puta. Pravila sam cak i onaj spisak za- protiv i naravno, uvijek je bilo mnogo vise razloga zbog kojih nas dvoje ne bi trebali ostati zajedno.
Problem je sto ja jos uvijek nemam snage da rascistim sa sobom da je to zauvijek gotovo. Iako sam donijela odluku, ipak se uhvatim kako planiram neke stvari i dalje sa njim. Mozda treba da prodje neko vrijeme da se naviknem.
I... Problem je sto ja njega i dalje volim... ma koliko ne zeljela to da priznam... Strah me da opet ne posustanem i ne popustim.
Dala sam mu ovo vrijeme da vidim da li misli da se promijeni, ne samo u vezi sa drogom, nego inace, da promijeni stvari u nasem odnosu... on to nista nije shvatao ozbiljno, nicim nije pokazivao da se mijenja. Navikao se na cinjenicu da ma sta god da uradi, ja sam uvijek tu. I dalje ne misli da me moze stvarno izgubiti.
Sad zelim samo da budem jaka i da se drzim svoje odluke. Ovo sto osjecam... valjda ce jednog dana proci
Bar 2-3 mjeseca necu ici kuci, sto mi ide u prilog, necu ga vidjati... I eto...
Znam da ne bi trebalo, i nadam se da nece uvijek biti tako, ja se i dalje nadam da ce se u njemu nesto pokrenuti, da ce shvatiti u kakvoj je situaciji i pokusati da se izlijeci i da cemo nekad... nekad... opet biti zajedno. Mozda zato sto ga jos uvijek volim...
Oprosti sto je sve ovako nabacano... jos svasta nesto sam htjela napisati, ali sam zaboravila. Jos uvijek mi je zbrka u glavi ))
I da, jos jednom, veeeeeeeliko hvala, "blackgirl", na savjetima. Mnooogo su mi pomogli
poz

[blackgirl]

Mari Jana,
citam tvoje redove a kao da citam svoje! I sama sam pre par godina bila u slicnoj situaciji i ovo sto cu ti sada reci su cista subjektivna, moja licna zapazanja i iskustva.
Pre par godina sam i ja sebe mucila istim mislima kao sto ti to sebi sada radis! Momka sam ostavila kad sam ga najvise volela. Ljudima je to zvucalo smesno i nelogicno ali meni i te kako smisleno. Kas shvatis da nekoga zaista volis to nije mala stvar, ona za sobom vuce mnogo ozbiljnih stvari. Kad shvatis da nekoga volis onda pocnes njegove probleme da dozivljavas licno, da "zivis njegov zivot" i onda se desi da ti se neke stvari ne dopadnu! Pokusavas da ih promenis ali posle nekog vremena shvatis da si se bavio DonKihotskim poslom. To shvatis kada uvidis da promene koje su se mozda i desavale nisu bile one prave, srzne promene, ne jer to ta osoba zaista zeli i zaista misli da je to za njega dobro vec samo da bi tebi udovoljio, da bi u vezi bilo ok. Ali to OK ne traje dugo, bas zbog toga sto promena nije stvarna, sto on nije motivisan da se menja zbog sebe vec zbog tebe(mene). I to je tuzno, tuzno je kada neko ne dozvoljava sebi da otvori oci i uvidi koliko sam sebi skodi i koliko se samohendikepira. Tuzno je i to sto smo mi to gledale i zivele sa tim.
Tvoja mi se odluka cini ispravnom, ja te podrzavam da istrajes. I da, tesko je uzasno, narocito u pocetku, i sama sam toliko puta pozelela da pogazim svoju rec ali mi je ta osoba nekako uvek dokazala svojim ponasanjem da sam ispravno postupila. To i dan danas dokazuje i veruj da sam vec neko vreme ja jako ponosna na odluku koju sam tada donela i na to sto sam istrajala u tome. Kada neko nije spreman da se menja mi tu zaista nista ne mozemo da ucinimo, svaki pokusaj je samo uvlacenje u neku vrstu igre u kojoj se setamo od uloge spasioca do uloge zrtve a na kraju ispadnemo progonilac koji muci ovog drugog, a to nam ne treba u zivotu! Odrasli smo, imamo kapaciteta da donosimo odluke o sebi i svom zivotu, kako si mogla ti da je doneses tako moze i on da je donese, jer sam sigurna da je dovoljno sposoban i da zna sta je droga i koliko je stetna, dakle nije neznanje to sto ga drzi u tom paklu vec nesposobnost da se trgne i preuzme odgovornost za sebe.
?Vreme je svakako potrebno da se strasti smire i dopusti sebi da imas to vreme. To sto si donela odluku da raskines sa njim i sprovela je u delo ne znaci da si istog momenta trebala da prestanes da ga volis, to bi znacilo da ga nikada nisi ni volela i da ti nije ni stalodo njega sto svakako nije tacno. U redu je da osecas ljubav prema njemu, da ga volis kao osobu i kao bivseg momka, tako i treba da bude jer sasm sigurna da si mnogo lepih momenata sa njim imala a samo lepo i treba da nosimo sa sobom. Ja znam da cu mog bivseg momka uvek voleti, odnosno nikada ga necu mrzeti, i bice mi drago da cujem kako je, gde je, kako zivi jer je on deo mog zivota kao sto je i tvoj deo tvog zivota i toga se ne trebamo odreci!
Samo hrabro, samo napred! Ako ti ne mislis i ne postujes sebe i svoj zivot zasto bi to neko drugi radio, zato dopusti sebi da sebi budes na prvom mestu!
Pozdrav

[Mari Jana]

  Jos jedno veeeeliko hvala, blackgirl. Ne mogu ti opisati koliko mi pomazu tvoje rijeci!! U potpunosti me razumijes. I sve je bilo tacno onako kako si ti ovdje napisala.
Za ovih nepunih mjesec dana, ma koliko se ja pravila da to ne zelim, sve vrijeme sam trazila neku truncicu nade da ce se ipak nesto promijeniti i stvarno, bas kao sto si ti rekla, svaki put mi je pokazao da se samo zavaravam i da ce on ostati ovakav kakav jeste. Sta vise, svaki put, sa svakim nasim razgovorom, sve vise i vise me odbija od sebe. Tesko jeste, ali ipak moram da okrenem novi list, pocnem novi zivot. I radim na tome.
U svakom slucaju, tvoji savjeti su mi mnogo, mnogo pomogli. Veeeliki pozdrav

[blackgirl]

Samo napred Mari Jana, drzim ti fige! Ovo sto ti radis jeste proces ucenja zvanog Iskustveno ucenje koje mnogi ljudi ne znaju da koriste ili ga nisu svesni! Stvar je u tome da i iz negativno obojenog iskustva mozemo da ucimo kako da napredujemo i da se razvijamo a ne samo sta vise ne treba da radimo. Ti si dosla do nekih novih spoznanja i iskoristi ih da unapredis sebe, da ucinis nesto za svoj licni rast i razvoj! Moju podrsku i pomoc ces u tome uvek imati, samo se ovde javi pa da delimo ideje i iskustva! i jos jednom, svaka cast!!!

[leyla]

Moj decko je bivsi narkoman,uslovno receno jer posle tri godine ponovo dolazi u iskusenje.
Za tri god koliko smo zajedno,njegov zivot se promenio nabolje,ima stalan posao,sredjene odnose sa porodicom,zivimo normalno...Jako je vezan za mene,voli me kao i ja njega,ali ipak...Vec par meseci uzme ponekad,sto smo nedavno otkrili i sada sam skrhana toliko da ne znam sta da radim. Bojim se da ga ostavim,a opet nisam sigurna u  njegovu volju da se zaista posveti svom izbavljenju i to ucini sam.
Tu je i moj sebicni kutak,"moj svet''koji se srusio onog momenta kada sam shvatila sta je sve unisteno time sto se on odlucio na ''jos samo jedan put''.
Plasim se te "azdaje'',koja imam utisak da ce nas oboje pojesti. Nisam spremna na to. Ne znam sta da radim,njemu ne verujem i gusim se od misli,brige i razocarenja. U ovome nema garancije,rizikujes,a ja ne umem da pomognem sebi i odlucim-moj zivot ili nas zivot? Tesko mi je uzasno i ne znam kome pomoc pre treba,njemu ili meni...
Medicinski sam radnik,radim sa klincima,psihijatrija,i imam i strucnog znanja,mada kada je u pitanju ovakvo desavanje u mom zivotu,potpuno sam nesposobna da razmisljam kako treba.
Jos sam sa njim,on se trudi,svi smo uz njega,ali tuzno je to sto prozivljavam nesto sto nije do mene a ne znam kako da izdrzim...U nekim momentima mislim samo kako mi nista od ovoga ne treba,a u nekim pomislim da sam sebicna...HEH,komplikovano se osecam...Volela bih da donesem pravu odluku...Ali ne znam koja je prava,ostati ili otici.....
Mislim da se vrtim u krug i samo tonem u svemu sto se desava...

[leyla]