:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[Ljuba]

Hvala na expresnom odgovoru!
Moram priznati da ja vec dugo odlazem suocavanje sa sestrom. Ona je u principu takva, iako starija sestra poprilicno sebicna, ali je moja pa je volim. Povrh svega je preke naravi pa ne znam na sta ce izaci nas razgovor... i zato me i zanima da li su moja osecanja previse jaka (u principu sam emotivna osoba i ozbiljno shvatam sve u zivotu, patrijarhalno vaspitana i jako vezana za porodicu) i da li su uopste na mestu?
Mislila sam da ce mi biti lakse da to raspravim sa bivsim deckom jer smo jako bliski i sve delimo. Ali on tu ne vidi nista cudno i nema ocigledno nameru da pomogne iako je vise puta obecavao da ce prestati da se vidja sa njom kad je shvatio koliko to mene pogadja. Ipak ne shvata da mene pogadja sama prepreka u potpuno iskrenom odnosu mene i moje sestre, jer to vise nije to. On misli da je to cista ljubomora. Ja sam sigurna da medju njima nema nista diskutabilno vec je to samo prijateljsktvo u kome moja sestra (koja ocigledno i dalje u meni vidi rivala u svemu) mene pokusava da potisne (mozda...). Tako sam odustala da vise razgovaram na tu temu sa njim, ali se razmisljam da je vreme da njoj postavim par pitanja... Vec mi je lakse kad sam cula da jos neko misli bar priblizno kao ja...
Hvala puno!
Jedva cekam da cujem nove utiske i savete...
I... Ovo sve nema nikakve veze sa tim da li ja sa njim imam aspiracije ili ne. Jer ako ja nisam sigurna ona tek ne moze biti. Jel tako?

[blackgirl]

Nema na cemu,
tvoja situacija nije tako retka, da znas. I ja sam sama bila u slicnoj - moj bivsi je deo mog drustva a i moja sestra, ja sam nakon raskida umanjila vidjanje sa njim a ona je nastavila, cak u nekim periodima i intenzivirala i ne mogu reci da mi je bilo sve jedno. No, vremenom me je proslo a iprihvatila sam to jer sam bila 100% sigurna u svoju odluku da vise ne budem sa njim u vezi. Ali, ono sto mi je u tome pomoglo svakako je bio vrlo otvoren razgovor sa njom i ispoljavanje svojih osecanja ispred nje! Naime, nama je nekako tesko da pricamo o osecanjima pa se radije u razgovoru drzimo nekih cinjenica i doganjaja ne iznoseci pri tome ideju o tome sta je to za nas znacilo, kako smo se osecali povodom toga i kako se sada osecamo. Iako je pricanje i izlaganje svojih emocija po malo neprijatno jer se osecas nekako "nago" to ima i svojih prednosti. Pretpostavljam da tvoja sestra ne vidi nista lose u tome sto se druzi sa njim i da smatra da ti ne bi trebalo da se bunis jer vise nisi sa njim. Medjutim, ono sto ona verovatno ne zna to je upravo to kako se ti osecas i sta to za tebe znaci. MOzda ej i tebitesko da to definises u ovom momentu ali ako pokrenes razmisljanje ili jos bolje razgovor o tome sa njom, uvekpostoji dobra sansa da se prepustis i kazes sta ti lezi na srcu. Sestre ste i ja sumnjam da to nece kod nje naici na odaziv ali i ako se cak i to desi, da ona ne odreaguje na tvoje emocije, ni to nije smak sveta, ti ces svakako biti zadovoljna sobom jer si pokrenula razgovor i preuzela odgovornost da resis tu situaciju koja je svakako neprijatna. Jednostavno pomisli na to da oni ne znaju kako se ti osecas, da nemogu da ti citaju misli pa samim tim ni da se ponasaju onako kako bitebi vise odgovaralo. Mozda bi oni i hteli da te ukljuce ali misle da ti to ne bi zelela jer biti mozda bilo neprijatno, mozda ovo, mozda ono, mogucnosti je mnogo da bi se o njima raspredalo, akcija je najbolja stvar, zato kreni u akciju!!! Dopusti sebi da se otkrijes pred svojom sestrom, pokazi svoje emocije, to nije nista strasno ma koliko sada tako izgledalo. I niakad nemoj da pretpostavljas, uvek proveri (ovo se odnosi na tvoju poslednju recenicu)!

[Ljuba]

Znaju oni vrlo dobro kako se ja osecam. Narocito on koji je prisustvovao i mojim suzama u toku razgovora o tome. Ona je vise puta precutkivala da mi kaze da su se videli... jer joj je sigurno neprijatno.
Ne smeta meni sto se oni druze nego svako od njih je stalno u fazonu da onaj drugi insistira na vidjanju a bas on ne moze zaboga da bezi... Sto bas nije normalno. Cemu izgovori za nesto sto je na mestu?
Sto se poslednje recenice tice, ja imaj jasan stav i to svi znaju. Medjutim nikad ne reci nikad. Puno puta sam dozivela da se ljudi vracaju starim ljubavima... Znaci nikad se ne zna.

[blackgirl]

Mislim da si u pravu, vrlo je verovatno da oni to precutkuju zbog neprijatnosti koju osecaju i mozda i ne bi bilo lose da ti razbijes tu neprijatnost, da ih zajedno suocis sa time i da im kazes da je tebi to ne smeta ali da ne vidis zasto to rade, zasto su u tom fazonu prebacivanja jedno na drugo po pitanju iniciranja druzenja. Jer ja negde verujem da, kada oni to tako predstave, da to onda i deluje malo "sumnjivo" jer ti verovatno ne vidis razlog zasto to ciniti ako ne rade nista lose. Mozda jednostavno oni negde misle da to i nije dobro, tj da je mozda lose paonda tako nalaze opravdanja za to.
E da, ja sam mislila na oviu tvoju recenicu "Jer ako ja nisam sigurna ona tek ne moze biti", jer sam shvatila da mislis na svoju sestru pa sam ti zbog toga napisala da ne pretpostavljas nista vec da proveris sa njom koje je njeno misljenje o odnosu tebe i tvog bivseg. Ako je doslo do nesporazuma, tj ako sam ja malo pobrkala loncice ja ti se ovom prilikom izvinjavam, moguce da nisam adekvatno protumacila napisano.
I jos jednom ti preporucujem da preispitas sebe po pitanju bivseg momka, da li ipak postoji neka iskra koja te i dalje vuce njemu a koja bi mozda mogla da dovede do ovakvih tvojih reakcija na njihovo druzenje. Sve ovo sto ja pisem su samo pretpostavke, jer ja zaista ne mogu da na osnovu par razmenjenih poruka sagledam situaciju ali da te razumem, razume te i zelim ti da sto pre i sto uspesnije resis ovu konfuziju. 
Pozdrav!

[Ljuba]

Hvala!
Dobro je cuti necije misljenje. Dobro cu razmisliti... a ove reci su mi jako pomogle u svakom slucaju.
Pozdrav!

[malina]

25 god sam u braku i prije godinu dana moj muz se vraca sa sl.puta, nakon sat vremena trazi slobodu. Cijeli zivot radim kao konj, usvojili smo djevojcicu, sada ima 15 god, a kod nas je od 8 god.Saznajem da je zena sa kojom me muz vara ugledan trener st.ten.u selu kod Novog Sada. Proveo je s njom wikend u V.Banji i od tada je sve krenulo lose. Toliko lose, da sam zavrsila kod psihijatra, radi depresije izazvane stresnom situacijom. Nisam od zena koje misle da ih muzevi nikada nece prevariti, jednostavno o tom nikada nisam razmisljala.Imam punto, on yuga, te sam mu dala auto.Iz Srbije mi je poslao gomilu lazi, da je blokirana kartica mob.tel.da je sipao pogresno gorivo,te cistili mu karburator,itd,itd... Kad je dosao nakon 6 dana, vozila sam auto kod mehanicara, preturila njegov novcanik i nasla sve racune putarina, goriva i pica od Kraljeva, preko NS i Hrvatske. Imam stan u centru grada, salon, materijalno sam neovisna i nisam ga ostavila. Nemam snage. Ne znam zastp? Psihijatricu asm napustila kad mi je rekla da sam dosla u fazu da idem na kliniku. Trgla sam se i pocela, na oko, da zivim normalnijim zivotom, ali mi je jeko, jako tesko. Ne znam sta da radim?

Zeljela sam jos da vam kazem, da sam dobila br.tel. zene sa kojom je moj muz u vezi sa nekog broja iz Srbije, ali je nikada nisam nazvala. Prosto, smatram da nemam sta da kazem nikom, osim njemu, a nisam imala ni atom snage, da mu bilo sta kazem, pa ni onda kad mi je govorio da sam majmun, budala, budaletina, budalcina, da vidim kolika mi je glava i na sta licim, ako placem da cu manje p...... vrijedjao me je i povredjivao. Iz usta mog muza sam cula rijeci, za koje sam do sad mislila da se nikad nikom ne govore.1.9.09.sam se spremila da odem, on me je molio, kumio i... ostala sam. Pokajala sam se 4.dan i tako i danas. Odbijam sama pred sobom da odem od njega radi kcerke, ali i ne znam da li bi bilo bolje, i radi nje da smo same?!

[blackgirl]

Draga Malina,
tvoja situacija je neosporno vrlo kompleksna i teska za ziveti svaki dan pod takvim okolnostima. Toliko godina u braku i prevara na takav nacin sigurno su sami po sebi dovoljan izvor stanja u kome se nalazis. Jer, tesko je kada sa nekim provedes tolike godine i kada te izneveri na takav nacin.
Ono sto ja vidim u tebi jeste hrabrost da se suocis sa situacijom i briga za svojom cerkom. Ti si u jednom momentu na stresnu situaciju odreagovala povlacenjem u sebe koje je uslovilo depresivnu reakciju i ja pohvaljujem tvoj odlazak kod lekara. Procena psihijatra je dosta bitna jer kada je osoba u losem stanju nekada nije moguce sa njom raditi na savetovanju i razgovarati o problemima, nekada je prosto neophodna medikalna terpija kako bi osoba postala funkcionalna i kako bi mogla da radi na resenju svog problema. Ja se zalazem za to da uz terapiju lekovima uvek treba raditi i psihoterapiju i savetovanje narocito kada je u pitnaju neka osoba koja je prilicno funkcionalna uprkos svom problemu, neko kao ti. Smatram te funkcionalnom jer da nisi ti se ne bi ni javila ovde, ne bi se obratila za pomoc. Ti si prepoznala promene u svoj stanju i shvatila si ih opasnim i ugrozavajucim i potrazila si pomoc sto je za svaku pohvalu.
MOja preporuka je da nastavis vidjanje sa lekarom ali da uz to obavezno ides i na savetovanej kod psihoterapeuta. Situacija u kojoj se ti nalazis je toliko kompleksna, ti si sada ranjiva i mislim da nije dobro resenje da sama to prolazis, mislim da bi ceo taj proces mnogo brze i kvalitetnije prolazio ukoliko bi se obratila nekom strucnjaku, nekom psihoterapeutu, bracnom savetniku i sl.
Ono sto je bitno za tebe, a i tvoju cerku, svakako jeste to da se preispitas da li zelis da spasis svoj brak!!?? Da li mislis da mozes da oprostis muzu i da nastavite svoj zivot kao supruznici? Razmisli o tome kako bi vas zivot izgledao kada bi mu oprostila i kada biste nastavili svoj zivot, probaj da se opustis, da se udobno smestis, zazmuris i zamislis tu situaciju kada si mu oprostila i kada nastavljate svoj zivot, kako to izgleda, sta radite, kako se osecas, kako gledas na njega i cerku i sl...A zamisli i situaciju i da se razvedes, i sebe sada kao razvedenu zenu kakovidis, sta radis, kako se osecas, gde si je cerka... Mozda ce ti ovo pomoci u razmisljanju o tome sta zelis.
Svaka cast za odluku da ne kontaktiras doticnu zenu sa kojom te je muz prevario. Dopada mi se tvoje rezonovanje, jer zaista, sta bi ti sa njom imala i da raspravljas, ko je ona uopste u celoj toj prici koja se tice tebe i tvog muza, ona ili neka druga tone menja cinjenicu da je on prevario svoju zenu.
Ne bih zelela da ovo sto cu napisati primis kao neku sugestiju prilikom donosenja tvoje odluke i uopste razmisljanja o svemu vec prosto kao neko moje misljenje koje se usudjujem da iznesem ovako javno - mislim da se roditelji cesto kriju iza dece prilikom donosenja odluke o napustanju supruznika jer je to veoma teska odluka, krupna odluka koja utice na mnoge zivote, ne samo onog ko je donosi. Roditelji cesto govoreci o onome sta je najbolje za dete previde cinjenicu da deca, narocito ako nisu jako mala, jako dobro primecuju sta se desava, deca najbolje zapazaju emocije kod ljudi i vide kada je neko srecan a kada je tuzan i to utice na njih. Razvodom roditelja dete ne gubi oca ili majku ali treba biti veoma obazriv jer se isto tako cesto desi da deca, iz potrebe da zastite roditelje, preuzimaju na sebe krivicu zbog razvoda i to kriju duboko u sebi. To ih muci, izjeda i to moze trajati dugo, to da deca pomisle da su ona kriva sto su se roditelji razveli, da je tata/mama otisao zbog njih jer nisu bili dobri isl. Zbog toga je  i pozeljno ukljuciti nekog bracnog savetnika i ja mislim da bi za tebe i vas to bilo dobro u ovom trenutku, ako ni zbog koga drugog onda zbog vase devojcice o cijem blagostanju treba brinuti.   
AJ ti zelim da istrajes u ovome, da ostanes pozitivna i da sto pre i sto bolje resis ovu situaciju!
Nadam se da ces se i dalje javljati jer bih zaista volela da znam kako ti ide i naravno da ako mogu pomognem pa makar tako sto cu te saslusati.
Veliki pozdrav!

[malina]

Hvala Vam, javicu se, svakako. Ovakav razgovor mi prija, jer mogu slusati, a tesko mi ide da pricam. Hvala, jos jednom!

[blackgirl]

Nema na cemu, tu smo da razmenjujemo iskustva, informacije, misljenja i sve ono sto nam moze koristiti da se osecamo bolje i da budemo funkcionalnije za sebe i za okolinu! Hvala tebi sto delis svoju intimu sa nama, verujem i da je lakse kada sa nekim podelis ono sto ti lezi na srcu a ovaj vid komunikacije mozda je i "najbezbolniji" za to, jer nekada je lakse strancu ispricati nesto a jos lakse napisati to nego izgovoriti. Ali bas i kada covek nesto napise to ima veliku prednost. Kada svoje misli verbalizujemo ili ih uoblicimo recenicama onda zaista pocinju da zive, deluju stvarne i realnije (deo su nas) i to je takodje veliki korak u samom suceljavanju sa problemom koji je negde lebdeo a sada je napisan i imamo ga u "saci"!!!
Jos jednom, veliki pozdrav!

[her_majesty]

Zelim samo da pitam mozes li da mi pomognes da resim problem mojoj kcerki.Ona dozivljava cudne stvari,rituale necujnosti..oseca se ponekad i satima kao da je u komi,cuje muziku kada je niko ne cuje,nikad ne place(nema suze),moze satima da radi neke stvari,stvrai koj eneko ne bi mogao ni sat vremenea,i da tako radi mnoge cudne stvari...ide po kuci kao da je mrtva,ne govori..kao vampir,mrtvac...kao da mesecari. I da,tako npr. izadje nocu napolje i ne znam,npr.uzme bokal s vodom i pospe po glavi i onda trako mokra seta po terasi,po kuci...a samo cuti,sve vreme i da,kao sto sam i pre rekla...nista ne govori...unapred zahvalna sam.
I da,nisam jos i dodala da ne izlazi nigde..ima najbolje drugarice,svi je vole u drustvu,znaci nije u depresiji..ne znam sta joj je...Psiholog s kojim sam pricala kaze da je to mozda zbog toga sto smo joj ceo zivot sve branili i...ne znam.A ona je odjednom postala takva.A kad ode kod psihologa,jer je mi nateramo...samo cuti...ili nekad samo pocne da place i da cuti,iz cista mira...A i mnogo se plasimo da se ne ubije...mnogo se cudno ponasa..Ponekad npr. za stolom stane u zagleda se u viljusku ili noz i gleda tako satima u to..a onda uzme i pocne da se bode..