:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[Mari Jana]

Draga Blackgirl,
prvo zelim da ti se zahvalim, mnogo mi pomaze tvoja poruka, jer mi je svaka pomoc sad dobro dosla. I pozitivno sam iznenadjena da me neko razumije, jer sam ocekivala nesto u smislu sta radis s njim i slicno...
Ovako, on uzima heroin vec nekih 5 godina, sa pauzama... Pored toga jos pusi i marihuanu. ove pauze, ja ne znam koliko su trajale i ne znam da su zasigurno i bile, jer me on u sustini sve vrijeme lagao...
Vec duze vrijeme citam sve sto nadjem o ovisnosti, odvikavanju i slicno i znam da to nije lako i da nije sigurno da, ako sad i prestane, da nece sutra ponovo uzeti. Ali uvijek me prevari ono, nece biti tako u ovom slucaju, uvijek trazim neku nadu da nije toliko grozno.
Potrazicu ovu knjigu koju si mi preporucila, mada mi se sad cini da bih nesto slicno mogla i ja napisati sa svojim iskustvom s njim, jer nema sta mi nije pricao, obecavao... zaklinjao se... i opet lagao.
Sad sam totalno izgubila vjeru da je sve to moguce, do sad sam pokusavala bar za slamku da se uhvatim, sad vise nemam ni to, sve je vec vidjeno i sve sam vec cula.
Onda, upravu si za ovo, da li on to stvarno zeli prestati. Jer sve mi se vise cini da mu to nije zelja, nego samo zato sto ja tako trazim. A inace nema neku snagu volje uopste...
Do sad sam svasta pokusavala, sto sam mislila da je u mojoj moci, od prijetnje da cu ga ostaviti, groznih razgovora (misleci da ce ga to bar malo opametiti), do toga da sam mu popustila u nekim stvarima, kao njegova prica da se on mora postepeno skidati, kao da ce uzimati sve rjedje i rjedje... ali znam da od toga nema nista.
Sad postoji opcija da dodje kod mene, da zivimo zajedno, ili da ide u drugi grad...
Ovo prvo mi se cini kao neki, koliko toliko, dobar izlaz, planirala sam da uzimam testove na drogu, onda bio bi svaki dan samnom, mogla bih ga vise kontrolisati itd... ovo nije uopste dobro po mene, ali bih opet pristala...
Ova druga opcija je skroz druga krajnost...
Rekla sam mu da sam donijela odluku i voljela bih da se bar nje mogu pridrzavati do kraja, ma koliko tesko bilo.
Da cemo ostati zajedno i da cu se zrtvovati jos jednom zbog njega i nase ljubavi jedino ako odluci, bez obzira na sve, da dodje kod mene. A ako odluci ovo drugo(sto zele njegovi roditelji) da ne trazi da budemo zajedno.
Sad sam se spetljala. Ne znam vise ni sta sam rekla ni sta sam jos htjela reci.
U svakom slucaju, hvala ti puno, ozbiljno, bas mi je pomogla tvoja poruka. Sad mi je vec lakse.
Ovih dana sam sva izbezumljena, u tom iscekivanju njegove odluke. Zadnja 2 dana sam, mislim, nekih 15 puta oplakala, iz cista mira...
Ne znam sta da radim.
Nekad se on, pored svega toga, ponasa tako bahato, kao da je moja duznost da budem uz njega. Nekad se pitam da li je uopste vrijedan.
Jer ipak je i moj zivot i moja buducnost u pitanju...
 

[blackgirl]

Draga Mari Jana,
drago mi sto sam od bilo kakve pomoci a u tvom slucaju to znaci da te neko cuje a ja ti verujem kada kazes da nisi imala nikoga da te zaista cuje i razume ali ne zameri ljudima i prijateljima jer znas kako je, tudji problem uvek izgleda bezazleniji i lakse resiv od onih sopstvenih ali isto tako se ljudi lakse late da resavaju tudje probleme nego svoje upravo jer su im laksi - to je neko valjda ljudsko prokletstvo
Draga moja, ti pre svega treba na sebe da mislis, vidim vec koliko si sebe ulozila u tu vezu i zelju da mu pomognes ali nikada nemoj da zanemaris sebe i svoje potrebe, svoj zivot (da grubo kazem ovako - ako tebe ne bude nece onda biti ni one osobe koja nejmu pomaze i sta onda, kako ces mu pomoci ako sebe ne pazis). I ti si nekome bitna, neko i za tebe brine ali moras i ti.
Kazes da si citala dosta textova, onda ti ja ne bih nista govorila, i samoj ti je jesno sta je heroin, kako deluje i kako ga se tesko otarasiti. Narkomanija je opaka bolest i kao i svaka bolest ona mora da se leci a veruj mi da se ne leci ljubavlju i paznjom, to je samo nesto sto sam proces lecenja cini laksim, brzim, bezbolnijim i to je sve sto ljubav, privrzenost moze da doprinese. Jasno ti je da je njemu potrebna strucna pomoc koja ce biti ispracena tvojom podrskom. Eto i prilike, ako dodje kod tebe da zivi, to mozda mozete izvesti i da nejgovi ne saznaju (iako sam ja misljenja da se porodica ukoliko normalno funkcionise treba ukljuciti kao bitan oslonac i podrska u proces lecenja). Ono sto je sada za tebe takodje bitno jeste tvoja doslednost, sada kada doneses odluku moras joj ostati dosledna. Koliko primecujem ti si do sada prelazila cesto preko svojih reci, oprastala i onda kada si rekla da je taj put poseldnji, dakle nisi bila dosledna. Sad je trenutak da istrajes, da pokazes da si ozbiljna u toj svojoj nameri koja god ona bila. Jedno imaj na umu, tvoja moc da ga kontrolises nije na zavidnom nivou! I ako dodje do toga da zivite zajedno moras upravo o tome voditi racuna jer mi zvuci kao da planiras da svoje vreme i zivot usmeris na kontrolisanje njega cime upadas u igru, ujedno ga spasavas od njega samog i droge a ujedno ga i proganjas jer ga kontrolises a to ipak negde nije tvoj posao. On je taj koji mora da uspostavi kontrolu nad sobom i da preuzme odgovornost za to sto radi i sebi i tebi i da donese odluku da zeli da se promeni i leci. Ti si tu da ga podrzis u toj odluci, da mu budes oslonac i da mu dajes snagu. Pretpostavljam da je do sada par puta osetio agoniju kada je bio bez droge i to ga zasigurno plasi jer moze da predvidi sta ga ceka u procesu odvikavanja i apstiniranja. Ono o cemu mozes da razgovaras sa njim jeste to koji su njegovi strahovi i da pokusas da ih malo proradis tako sto ces iskoristiti informacije do kojih si vec dosla, tako sto ces mu neke stvari objasniti bolje, dati primere i prepricati mozda iskustva ljudi o kojima si cula ili procitala ne bi li on uvideo da to jeste strasno ali da nije nemoguce izdrzati jer su mnogi pre njega izdrzali, da jeste tesko i mucno ali da nece trajati zauvek, da ce biti naporno i trajno ali da ces ti biti tu za njega....
Ajde, udahni duboko, malo se opusti, ugodi sebi jer si ti ovde bitna! Ucini za sebe nesto lepo, isplaniraj sebi dan i druzenje, posveti se sebi, ulepsaj se, doteraj, stani ispred ogledala i reci sebi u lice koliko si snazna, koliko si veliki covek i reci sebi ono sto bih ti i ja rekla - svaka ti cast devojko!!!

[Embermoth]

Pozdrav svima!   Ovo je moj prvi post ovdje, dolazim iz Hrvatske i ovaj forum (i tema) mi se čine kao jedino mjesto gdje mogu brzo dobiti konkretan odgovor na jednu stvar koja me već duže vremena muči...   I jednostavno ne mogu to više držati u sebi, moram nekoga pitati za savjet. Naime mogao sam se obratiti drugim psiholozima ili prijateljima, ali nekako volim čuti to od psihologa a da ne moram šetati okolo i naručivati se da pričam s jednim oči u oči.

Dakle, evo što me muči. Imam taj problem da me neki određeni ljudi užasno iritiraju. Kao glavni primjer ću navesti svog cimera, inače dugogodišnjeg prijatelja, za kojeg nisam znao da me toliko iritira sve dok nismo uselili u stan. Naime on je sam po sebi užasno neuredan, šlampav, lijen i pravi trut od čovjeka. Ima taj problem da nikad ne opere suđe za sobom i napravi kaos u kuhinji, kad se otušira cijela je kupaonica u općoj poplavi... Dakle ono, tipična ljenčina i šlampavac. Među ostalim me i to iritira, ali postoje neke druge stvari koje su po meni mnogo ozbiljnije i zbog kojih se lagano bojim za sebe...  

Dakle obojica sviramo gitaru. I sad - mene doslovno nervira njegovo sviranje, iako obojica slušamo relativno sličnu glazbu (rock, heavy metal, jazz i uglavnom alternativu). Nervira me način na koji svira, ono što svira, njegov stav prema glazbi... Doslovno sve. Mislim on obično svira nekakve tehnikalije, brze i kompleksne stvari, dok ja više volim staru školu, od Iron Maidena nadalje. Nije sad bitna glazba, samo pokušavam prikazati neku distinkciju između nas dvojice, da vidite otprilike gdje smo po ukusu i načinu razmišljanja. Nekad me nije iritirala glazba koju sluša (nešto kompleksniji i tehnički zahtjevniji metal recimo), danas samo zbog njega mi se taj smjer glazbe lagano popeo navrh glave i jedva ga podnosim. Ovo mi je isto nejasno - dok ja radim nešto na laptopu, on uzme moju gitaru i svira na suho (riječ je o električnoj gitari, pa se samo slabo čuju žice bez pojačala), tako da se čuje tek resko trzanje žica i te iste iritantne "melodije" (ako se to tako može nazvati) koje on svira. Mene taj zvuk kad dolazi od njega ubija u zdrav mozak. Naprosto mi diže tlak, plus još svira ono što ja više ne podnosim. A naprosto ZNAM da me to kod nekog drugog ne bi nimalo živciralo.

Slijedeći primjer, pribor za jelo; hrana; štogod. Dok sam u kuhinji i nešto si pravim za jesti, obično se i on "sjeti" da je gladan pa doleti u kuhinju i isto si krene praviti nešto za jesti. I eto, meni ne bi bio problem s nekime podjeliti recimo nešto hrane koja je za mene spremljena, zaista mi to nije problem. Ali s njim jest. On je jedina osoba od koje doslovno SKRIVAM neku od hrane koje imam. Odvratno, znam. Nemam argumenata, naprosto ne volim kad on jede nešto, recimo to tako, "moje". To mi zvuči tako užasno i poremećeno, ali upravo se zato ovdje i obraćam. Koristi velikim dijelom moje zdjele i šalice (koje dakako nikad ne opere), i njih isto užasno mrzim dijeliti s njim.

Zatim ima jedna zaista smiješna stvar (čisto da vam pokažem koliko je tvrdoglav). Naime sad više ne, ali dok je bila zima je u njegovoj sobi bilo poprilično hladno. Imamo električne radijatore, u mojoj sobi sasvim dovoljno griju jer je dosta manja, dok je u njegovoj blago prohladno za noge pošto je to ujedno i boravak, pa je malo veća soba. I unatoč tome što ima još jednu grijalicu, pazite ovo - sjetio se noge grijati fenom za kosu. Da, fenom za kosu. Tvrdi da mu grijalica ne bi ništa ugrijala i uporno inzistira na fenu. Ja sam došao do te točke da me sam zvuk tog fena dok radi bode u mozak, ne mogu ga podnijeti. Da to netko drugi radi od mojih prijatelja, s tim ne bih imao problema. Mislim imao bih s tim problema jer je zaista idiotski grijati noge fenom ako imaš grijalicu - em će se fen kad-tad smrdati (jer mu to nije funkcija), em troši užasno mnogo struje. Ali ne bi me toliko iritirala ta činjenica da taj fen radi i da si grije noge, koliko me iritira kad je ovaj u pitanju. Poznajem ih, i naprosto ne zrače tom "iritantnom" energijom koju pronalazim u svom cimeru.

Iritira me i kako jede. O da, i to užasno. Recimo u menzi smo, on si uzme dva menija, ja jedan. Ima 1,90m i oko 90kg, tako da je malko jači. On trpa u sebe kao svinja, užasno brzo jede. On doslovno skoro pojede oba jela dok sam ja na pola puta s ovim jednim koje sam uzeo (na stranu prilozi, sokovi, salate i koješta), a vjerujte mi - ja ne jedem baš sporo. Ne živcira me samo koliko brzo jede, već kako jede. Osjećam se užasno kad to spoznam na licu mjesta, kad spoznam da me to toliko živcira.

Moram napomenuti da je on užasno, užasno nespretan, nezgrapan, lijen, tvrdoglav i neuredan. I percepcija predmeta oko njega mu je poprilično umanjena. Već je par puta skoro polomio vrat gitare jer je udario njome o zid, nogom je par puta zapeo za kabal i srušio telefon i router, jednostavno katkad samo njegovo kretanje odaje imidž golemog nezgrapnog trola koji ruši sve za sobom. U kuhinji ostavlja opći kaos, u kupaonici opća poplava nakon što se otušira, jednom prilikom kad sam ga uspio nagovoriti da konačno baci sve silne vrećice od hrane koje je imao na stolu - i uspio je u koš uz to baciti i račune (hvala nebesima pa sam se sjetio provjeriti u koš za smeće jesu li možda tamo kad ih nisam drugdje našao). U trenucima ga mrzim, a nekad me samo sama njegova pojava iritira, živcira i bode u mozak. Ovako kao osoba je dobar prijatelj. Ali ja očito ne mogu podnijeti gotovo nijednu njegovu radnju bez da me ta radnja živcira. Razmišljao sam o promjeni stana/cimera, ali to je kratkoročno rješenje. Naime sličnih problema s osobama koje me na ovaj način iritiraju imam sa vlastitom sestrom (samo ne u tolikoj mjeri, ali ima nekoliko sitnica). Želim znati što ovo uzrokuje, što nije u redu sa mnom da mi netko toliko može pokvariti dan vlastitim mušicama. Kod drugih bi njegovo ponašanje bilo ili smiješno ili ne bi ni primjećivali, ali mene takve neke sitnice bodu i ne mogu to podnijeti.

Molim za ikakav savjet što da radim jer ovo nije zdravo ni za moje živce, niti je zdrav odnos kakav imam s nekim tko bi mi trebao biti prijatelj   Velika hvala unaprijed ako ikako možete pomoći, bojim se za sebe i mislim da ovo nije normalno  

[blackgirl]

Hej Embermoth,
pre svega Dobro ti nama Dosao ovde i odmah cu morati da te razocaram al - Nisi Lud
da sa malo sale pocnemo ovu dopisku
a sada salu na stranu pa da se bacimo na ozbilju
Najpre, hvala na ovako konkretnim i detaljnim opisima, dok sam ih citala vec je i meni crv poceo da radi i mislim da sam uspela da te skapiram! Vidi ovako, i sam si rekao da je ovo sa cimerom pocelo od kad ste i postali cimeri, dakle,radi se o jednostavnoj stvari: On je covek takav kakav je, i sad kazes da je super drug kao sto je i bio ali ti dok nisi ziveo sa njim nisi znao kakav je na drugoim poljima i to sto si saznao je za tebe ocigledno uzasavajuce (ako gresim ti me slobodno ispravi u sledecem kuckanju). On jeste super drug i lik ali poseduje i one navike i osobine koje tebi ne odgovaraju a koje nekom drugom mozda ne bi smetale. I to je OK. Ja mogu da te razumem a mislim da bi i mnogi drugi mogli. Iako tebi mozda deluje "nenormalno" sto te takve stvari iritiraju kod njega meni to nije ni najmanje cudo obzirom na tvoju situaciju. Medjutim, ja u svemu ovome nigde ne uspeh da dokucim da li si ti njemu nekad nesto rekao, skrenuo paznju na to sto ti u njegovom ponasanju smeta, zamolio ga da uvede neke promene, ukljucio ga u kucne poslove, napravio sa njim zreo, drugarski dogovor da npr. kad se tusirate svako iza sebe pocisti kupaonu, opere sudove nakon jela i sl. To me zanima, da li si i sta od toga preduzeo i na koji nacin.
E sad, da te ne ostavim bez icega, ja cu malo da razlozim ovu pricu. Ono sto ja mislim da se desava to je da se tebi jednostavno skuplja nezadovoljstvo vasim zajednickim zivotom i njegovim ponasanjem i losim navikama koje ima, to trpis vec dugo, i ako malo razmislis i vratis se unazad ja verujem da ces priemtiti da je to krenulo od nekih krupnijih stvari pa da ide ka sve vecem broju sitnica koje su neretko mozda i banalne. Jednostavno, kad te neko svojim ponasanjem iritira kao sto si ti opisao, a pri tome to gutas onda cinis sledece - sve sto osoba cini, govori, uradi, tebe sve to unapred nervira jer si odlucio da te on nervira a samim tim i sve sto je za njega vezano. Pri tome, ako jos nista ne radis po tom pitanju, ne razgovaras i sl sto sam te pitala da li si radio, to se samo jos vise pogorsava jer onda u sve vecem broju stvari nadjes nesto sto ti smeta - i sam navodis da ti te iste stvari kod nekog drugog ne bi smetale kao kod nejga! Jer ti od drugih ni ne ocekujes da ce te iritirati, zar ne!!!! Ti postajes sve manje tolerantan na frustraciju (u ovom slucaju ponasanje tvog cimera). Mnogi ljudi postavljaju neke iracionalne zahteve sebi ali i drugima tipa "on bi morao da pocisti za sobom, on ne bi smeo da dira moju gitaru, ne moze da jede tako halapljivo..." Da li ti nekada ove recenice prolaze kroz glavu? One jesu ometajuce i iracionalne jer mi zaboravljamo da drugi imaju potpuno pravo da rade i zive kako hoce i da mi nemamo kontrolu nad njima kao sto ni oni ne mogu da znaju sta nama smeta ukoliko im mi sami to ne kazemo.
Imam mnogo ideja ovde i saveta koji bi bili od pomoci ali mi treba jos malo materijala, cisto da se usmerim na pravi put ne bi li ti bilo sto korisnije. Zasto te molim da se malo zamislis, da se prisetis situacija koje si naveo i da otkrijes sta to u nekom delicu sekunde tebi prodje kroz glavu, sta kazes sebi pa se osecas tako iziritirano i iznervirano!? Da li je to nesto poput ovoga sto sam dala kao primer ili je nesto drugacije? I ne zaboravi da mi kazes da li si vec pokusao sa njim da o tome pricas i na koji nacin tj sta si mu konkretno rekao?!
Toliko za sada, nadam se da ces nastaviti da se javljas.
Poz

[Embermoth]

Kao prvo, blackgirl puno hvala na odgovoru! 

Kao drugo, jesam, pričao sam s njim, možda čak i previše puta. Zapravo mislim da ga doslovno svaki drugi dan zamolim da počisti za sobom u kuhinji ako zateknem nered. To obično bude nered u početnoj fazi, znači nešto prljavog posuđa i mrvice od kruha posvuda, tako da nakon što ga opomenem to očistim. Jedno tri puta sam ga u početku testirao tako da sam ga zamolio da to počisti i on je rekao da hoće. Nakon što se poslije tjedan dana nagomilao kaos u kuhinji, odlučio sam jednostavno sam to oprati, nije bilo druge.

Isto tako i za kupaonicu - nakon što on napravi poplavu lijepo mu kažem da uzme neku krpu ili ručnik ili štogod i to obriše s poda. Ne moram ni spominjati da nijednom to nije napravio već sam ja, čisto da ne smočim čarape/papuče kad ulazim u kupaonicu. Pazi ironije, on ima kratku, rijetku kosu (genetski mu je u obitelji da mu očevi proćelave) i gubi ju, tako da ima hrpa njegove mokre kose na podu. Ironija je u tome što ja imam dugu kosu, do negdje pola leđa, prilično gustu, i kad se istuširam bude jedva par kapljica na podu. Mislim ovo sad zvuči smiješno ali zamolim ga da se obriše od vode prije nego izađe iz tuša da ne smoči sve - njemu je očito attention span na apsolutnoj nuli po tom pitanju. Mislim osim što smatram da ja trebam pomoć psihologa u nekim stvarima, mislim da i njemu treba pomoći jer očito mu je percepcija na dnu.

Zaista sam ga molio da se promjeni... Stvar je donekle i odgoja, kad bi njegova majka došla u Zagreb pa usput kod nas u stan da vidi malo stanje, rekla bi mi da se derem na njega ako treba (čega je i bilo). Ali rekoh gospođo, nije bio moj posao da ga odgojim (nisam joj to rekao u lice, bilo bi odveć bezobrazno), i nije moj problem što je razmažen i naučio da svi za njim sve čiste.

Stvar zašto ja smatram da imam problem jest ovo što me toliko muče neke takve sitnice, nevezane u potpunosti s njegovom neurednošću. Znam da je on čovjek takav kakav je, ne mogu ja njemu naređivati što i kako da jede, što i kako da svira, on je takav kao individua i to nemam pravo mijenjati - to je nemoralno i uopće pomišljati na to je blesavo. Poanta je u tome što mene apsolutno sve to ipak kod njega živcira, upravo to kakav jest. Nisam nikad pomišljao na to da ga probam promjeniti u njegovim životnim navikama i stilu nevezanim uz neurednost. Iritantan mi je naprosto kao osoba, i to zbog stvari koje ne utječu na moj život, koje nemaju veze sa mnom, a i ne rade nikakvu štetu. To mene brine najviše od svega, i zato smatram da imam problem.

Uglavnom, pitala si me što mi prolazi kroz glavu dok on, ajmo reć, radi to što mene iritira. Pa iskreno, jednostavno želim da prestane. Recimo ovo kad krene svirati "na suho", samo želim da prestane. Jednostavno nešto proključa u meni, kao da iste sekunde kad on počne se pokrene neka moja odbojnost prema tome što radi. Nema tu nekog toka misli poput "nema on meni pravo dirati gitaru", ma nije u tome stvar  Ne smeta meni što on svira moju gitaru, nego to što proizlazi iz te gitare, to što se manifestira, cijeli produkt tog sviranja - i činjenica da ju on svira.

Katkad ga zamolim, kad zaista imam težak dan, da to ne radi i da mi treba malo vremena nasamo da riješim neke stvari, tražim ga za razumijevanje - no on nema nimalo obzira, ne zna jednostavno reći "Ok, sorry, ostavit ću te onda". Užasno je sebičan i često nema obzira prema mojim molbama. Naprosto ne znam kako da ti objasnim... Jednostavno me bode velik dio toga što radi što ima potencijal da bude iritantno (od mljackanja do tako nekih sitnica). Vic je u tome što me to bode samo kad je on u pitanju. Bilo bi mi čudno pričati s njim direktno o tome, ono "Petre, sve što radiš me živcira" - s njim se uglavnom prepirem oko neurednosti i odgovornosti. Za ovaj problem koji imam s prihvaćanjem njegovih svakodnevnih "potpisa" kako on nešto radi mislim da ipak trebam popričati s nekime tko će me znati uputiti. Jer mislim da bi se i on osjećao jako čudno kad bih mu rekao ovo što sad ovdje pišem. Najviše bih htio znati je li to neobično što imam toliko averziju prema nečjim navikama i "potpisima" ponašanja (ako me razumiješ). Možda je to uistinu vezano za ovu njegovu neurednost i ono negativno ponašanje (koje utječe na kvalitetan suživot u stanu), nekako bih volio to shvatiti kao da sam stvorio averziju prema njemu upravo zato jer mi je toliko zagorčao život svojom lijenošću i nemarom... Eh sad, možda treba još detalja da možeš bolje procjeniti o čemu se radi - ako treba slobodno pitaj 

[blackgirl]

Razumela sam sve, jasno mi je na sta mislis. Eh koliko nas je sa takvim "problemima", da ne mislis da se samo to tebi dogadja, to je tako kod mnogih, i ja sam sama imala slicnih situacija kada me je moja sestra izludjivala jer npr. obuce neki komad moje odece koji je bas karakteristican za mene (znas ono, deo je moje licnosti) i ja poludim. I onda kad razmislim setim se da sam u tom momentu drskorekla skidaj to il slicno nesto, a onda se pitam zasto i shvatim, pa da, kako ona moze da zna da ja bas taj komad odece smatram jako licnim i tako.... negde su to slicne situacije.
Drago mi je da vidim da si i sam shvatio da je to veliki deo vaspitanja tj odgoja. I jeste, sasvim sigurno! Pretpostavljam da je rec o porodici u kojoj je mama glavna kucanica koja o svemu vodi racuna i koja je uobicavala da tera decu da pociste za sobom a kada to oni ne bi ucinili onda bi to, moguce uz galamu, sama uradila. Jer meni se cini da je to sad situacija i kod vas, ti ga zamolis da uradi nesto on kulira, odlaze i kad tebi prekipi ti skocis i to uradis - dakle on dobija od tebe isto ono sto je i od mame dobijao i njemu je super, ti ces to uraditi umesto njega jer neces cekati na njega. On to radi jer ima dobit od takvog ponasanja, a njegova dobit jeste u tome da ne radi, da se ne muci. Sve ove druge stvari koje tebi smetaju kod njega, te sitnije mislim da upravo proizilaze iz ovih glavnih jer se ipak to vec duze vreme gomila i razvija, nije ni cudo sto na svaki njegov pokret iritirajuce gledas.
Potpuno si u pravu za to da bi njemu bilo jako cudno kada bi mu u lice srucio sve sto mislis i sto si izmedju ostalog ovde i napisao. Zato treba napraiti neku meru i planski to sprovesti. Mozda ne bi bilo lose da, kada on nesto ne uradi za sta ste se dogovorili da ce uraditi, da mu ukazes na to al ne tako sto ces ga opomenuti jos 5 puta da to uradi, vec onako da ga figurativno receno osamaris pitanjem zasto to radi, zasto ne zeli da uradi to, zasto odlaze to, da mu kazes da tebi smetaju njegove dlake u kupatilu (ne da ga pitas dal je slep pa ne primecuje tu prljavstinu) i da bi voleo kada bi on pocistio za sobom. Verujem ti i kada kazes da on ne primecuje takve stvari i sto je najgore mislim da ne primecuje ali ne zato sto mu mozak ne funkcionise vec zato sto se pasivizirao - u prevodu, sto bi on to primecivao kad ces ti svakako to primetiti i pocistiti!
Asertivnost je za tebe ovde prava stvar, pogledaj malo o tome na netu a sigurna sam da tamo imas i trening asertivnosti(asertivni trening) koji bi bilo zgodno da prodjes, meni je puno pomogao upravo u komunikaciji sa slicnim ljudima.
Zatim, razmotri i odluku selidbe, to je mozda neelegantno resenje (ne resavas problem vec se udaljavas od nejga) ali ovde si i  ti bitan a ja primecujem da veliku kolicinu energije ti gubis na odnosu sa cimerom. Vidi, svi mi imamo neke ljude koji nam manej ili vise odgovaraju. I ja sama imam jako dobre prijatelje sa kojima se intenzivno druzim ali znam da nikada ne bih mogla da zivim sa njima, jer mogu da biram i ne zelim da ih gubim kao prijatelje a to bi se desilo ako bismo ziveli zajedno jer bi smo izludjivali jedno drugog. Dakle, i to ti je opcija jer ako nastavis da se mucis sa ovim samo ces jos vise da se ukopavas.
Potrebno je zaista prihvatiti da su neki ljudi takvi, niakd ne smemo za neke stvari misliti da se podrazumevaju vec ih je potrebno izgovoriti na glas, podeliti ih sa onom drugom stranom kao bi i ona to znala. I sto je najbitnije, kada nekom upucujes kritiku nikad, ali nikad ne upucuj kritiku na njegovu licnost vec iskljucivo na njegovo ponasanje!!! Dakle, nije dobro reci npr "ti si prljava lenjstina" vec npr. "ne dopada mi se kada se tako ponasas, kada ostavis za sobom prljave stvari, kada odlazes da ocistis i sl...".
I samo jos ovo, to cestoponavlajm i naglasavam - Ljudi oko nas nemaju moc, nemaju carobni stapic niti moc da pogledom uticu na nas, nase osecanje, ponasanje, stanje, nije on taj koji ti zagorcava zivot svojom lenoscu  i nemarom! Bilo bi lepo kada bismo mogli nekog da okrivimo za to sto se tako osecamo al to zapravo ne ide tako. On se tako ponasa a ti si taj koji bira da to na tebe tako utice, upravo je tome i dokaz da te neki drugi ljudi ne iritiraju kao i da drugi ljudi koji poznaju tvog cimera nemaju isti problem kao ti. Mozda ti ovo zvuci glupo ali ako malo bolje razmislis kontam da ces shvatiti na sta mislim.
Drzi se, ja ti drzim fige da uspes jer mislim da te ova situacija u kojoj si vec dovoljno ometa u uzivanju u zivotu! Poz

[Embermoth]

Hvala ti puno!  Zaista si mi pomogla oko nekih stvari, obično pronađem odgovor na neka vlastita pitanja koja me muče, ali eto - katkad naprosto trebaš tuđi savjet da te usmjeri  Nekako sam zamislio kako bi izgledalo da on čisti za sobom i da je uredan, da li bi me kao osoba tako bolesno živcirao oko sitnica, i nekako mi se sad čini da bih na njega puno bolje gledao i da bi mi puno bolje odgovarao kao cimer, osoba, prijatelj. Eh, da bi shvatila kakav je on naprosto bi ga morala upoznati, on je jednostavno biser i pol, onako neugodno tvrdoglav... Ali mislim da se njemu neke stvari možda ipak daju utuviti u glavu.

Naime kad si rekla da je pasivan prema okolini - nisi ga mogla bolje opisati. Kul je kad je netko flegma, ali baš ovolika - to je već poveći problem. Vjerojatno si već zaključila da je teški komformist, bilo kakva neprisiljena akcija u kojoj treba zasući rukave i nešto očistiti je njemu užas i nešto što on nikad neće napraviti. Dok ja operem kupaonicu upravo zato jer mi je naprosto neugodno kad netko dođe u nju i vidi nakupine prljavštine po wc školjci, lavabou, pločicama, a i neugodno mi je uopće biti u takvoj prostoriji. Da ne spomenem koliko je nehigijenski, opća jeza. Dakle zaključujem da sam sve što mi smeta kod njega, od tih stvari za koje nije baš zdravo da mi smetaju kod nekoga (i zbog kojih sam se najviše brinuo za svoju psihu), naprosto dobio od toga što mi je svo vrijeme uništavao živce svojom lijenošću, nemarom, pasivnošću i tvrdoglavošću. A i nekako mi se to čini kao jedino racionalno objašnjenje 

Hvala ti puno blackgirl, smislit ću već neki način da popričam s njim na jedan asertivan način. Zaista si mi pomogla, i ne mogu ti se dovoljno zahvaliti  Drago mi je što sam se ovdje obratio jer nisam znao kud bih, što bih. Ovako mi je lakše i vidim otprilike kako moram postupati s njim. Ja mu majka ne planiram biti i nema teorije da mu dam da me iskorištava kao osobnog batlera. A on ako se ne bude slagao sa mnom po ovom pitanju neka si traži novog cimera, ne planiram to više trpiti. Ne očekujem odmah skok na božanstveno savršen suživot isti dan, ali nadam se da će se kvaliteta života u tom stanu s vremenom barem malo poboljšati.

Još jednom ti se zahvaljujem, obratim se ovdje ponovo ako se pokaže da problem ide prema nečemu ozbiljnijem (što mislim i nadam se da neće). Pozdrav i velika hvala na pomoći! 

[blackgirl]

Hvala i tebi sto delis sve ovo sa nama, hvala na zahvalnosti jer meni puno znaci kada cujem da je moj savet nekom pomogao, motivise me da nastavim to ciniti i daje mi snagu! Samo napred i samo odlucno, ti imas kapaciteta za to, imas zelju, motivisan si i sposoban a sve to pomnozeno znaci samo jednu stvar - uspeh!!!
Veliki pozdrav!

[Ljuba]

Da li je u redu da se moj bivsi decko i moja rodjena sestra dopisuju stalno sms porukama, piju kafu ponekad i pri tom ne ukljucuju mene u ta vidjanja? Moj bivsi decko meni puno znaci jer smo sada jako dobri prijatelji i cesto se vidjamo. Moram priznati da meni njihov odnos smeta, a narocito sada kad ona njega upoznaje sa svojim drugaricama koje su cesto zainteresovane za njega. Najvise me boli njeno ignorisanje mene u svemu tome... pa i njegovo. Nemam nikakav problem sa tim da on nastavlja normalan zivot ali ne sa mojim poznanicama...

[blackgirl]

To svakao nije prijatna situacija! Moj savet za tebe bi bio da das sebi vremena da razmislis o vama dvoma io tome da li si u potpunosti zavrsila sa njim, da li je onzaista tvoja proslost i tvoj "bivsi". Ako si sigurna u tu svoju odluku da je vasa veza proslost za tebe daj sebi onda ponovo vremena da razmislis sta te to konkretno "nervira", sta ti prolazi kroz glavu kad ih vidis zajedno ili cuejs da se druze, sta ej to sto kazes sebi a vezano je za njih. Razgovor je najbolji lek al je nekada tezak za konzumiranje pa se koristimo manje efikasnim lekovima, zato, probaj sa sestrom da razgovaras o tome ma koliko to nepriatno moglo biti. Nekada nije ni neophodno da unapred isplaniramo u kom ce pravcu ragovor ici, mozda ces bas kroz razgovor sa njom doci do otkrica onoga sta ti zaista smeta a i svakako ces se bolje upoznati sa kvalitetom njihovog odnosa i razlozima zasto te izopstavaju iz istog.
Za pocetak kreni u nekom pravcu pa se javi da cujemo do kojih si saznanja dosla kroz introspekciju(unutrasnju analizu) i kroz razgovor sa sestrom.
Daj sebi vremena koliko ti je potrebno ali ne odlazi previse jer time sebe vuces sve dublje u agoniju koju stvaras u svojoj glavi.
Ajde. jedva cekam da pises ponovo, a cujem kako napredujes pa da se i dalje savetujemo i delimo iskustva. Poz!