:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[plutonac]

Mikelanđelo, da li ti prija druženje sa nama na forumu? 

[Mikelandjelo]

A zasto me to pitas?
Pa to mi je jos jedno iskustvo.Imalo je svacega,ali sve je to ok.Ja sam aktivan na bas dosta foruma,mada ne bas mnogo,jer ne bih mogao da stignem,al tako s vremena na vreme i mogu da kazem da ste vi ovde nekako drugaciji.Pala mi je ideja ,zasto je to tako,al nebitno je to(mislim nije nista ruzno).Oseca se drugacija atmosfera,malo i neobicna,ali zanimljiva i dobra.A ja sam ti tu ,ma neznam ni ja kakav,al mi to koristi,i gledam i ja da imam koristi.Mozda to zvuci malo ruzno,al jbg,moram misliti na sebe.Gledam da pobedjujem svoje strahove,da se suocavam sa njima,pa to moram malo da normiram.A  inace volim da ucim,da saznajem nove stvari,da se usavrsavam.Nekako mi je to mnogo lepa stvar,a jos plus tako,i korisna.A meni je skola sve oko mene.Malo ce smesno zvucati,ali po stare dane sam ponovo u "klupi".Mislim ne bukvalno.I to volim.
Sjajna ste ekipa.

[marina_kos]

zasto to kazes ? da sam divna..
hahah...ma nemam ja nista protiv prihijatara, da imam kojeg u blizini, otisla bi mu odmah..voljela bih popricat s njima da vidim sta bi mi rekli....zanimljivi su mi, krivo si shvatio..nemam nista protiv njih...samo sam rekla da nisam ja ta koja bi TREBALA zbog problema otic njima.........
tko kaze da ja necu isto dozivjet kad mi tati ostari i jos malo poblesavi ?? ja nemam nista protiv toga da djeca rade, da se razumijemo..da ne bi krivu sliku dobio o meni...neka se radi, ali..treba dat tom istom djetetu njegovo vrijeme, vrijeme koje ce ono provest onako kako ono zeli..ucenje, igranje, spvanje, ili jos rada...to ovisi o djetetu...ti mu reci neka napravi sve sto treba napravit a onda ga pusti..i opet kad treba radit, neka dode i uradi sto treba...to ja trazim i to je  za mene cisto oke...ali da djetetu branis sve, pa cak i ucenje, a da zahtjevas petice od njega, i da ga tjeras da samo radi, od jutra do mraka doslovno, da mu svaki slobodan trenutak uzmes i da ga provede radeci..to mi nije u redu...meni eto tata nikad nije dozvljavo izlaske, sladoled, prijatelje,decka, prespavanje kod nekog i slicno...zato cim dobijem prliku, sama to prozivim..npr dok sam studirala...sad dok sam doma, nemam to...i moram rec da je predivno bilo vrijeme studiranja...svoj zivot zivis...jedva cekam opet negdje otic i po svome zivjet...a posteno cu se potrudit da to sebi omogucim.............
ja kad sam isla na izlet, dok su svi kupovali sladolede, pizze i trosili novce na takve stvari, meni je bilo uzasno zao zato sto sam ja ovdje gdje jesam i uzivam, dok su moji kod kuce..bilo mi je zao sto su toliko novca potrosili na mene da bi jedan dan uzivala..nakon toga, svaki sam izlet odbijala...tako da, drugacija sam od tebe sto se toga tice, pa ne znam sto da ti kazem na to sa autobusom i pjeske do skole kako si isao...........nas je 4 djece..braca su kroz cijeli zivot barem deset bicikala kupili i bacili..ja nisam nikad imala biciklo..ne svoj, nego ni njihov..znam ga vozit, naucila sam..kao mala, dok nas je bilo samo dvoje, brat i ja...hocu rec da nisam nikada, ali ama bas nikada imala ono sto svi drugi imaju...i nisam nikad zaiila za tim..jer sve, ali bas sve ima svoje pozitivne strane...ja tako gledam na zivot, na svijet, ljude, probleme..........
uhh, tako je bilo i kod mene..batina izasla iz raja govorili su meni i starijem bratu uvijek...dok ovi dvoje mladih nikad nisu culi za to.....al kod nas je cesci bio kaiš..obje ruke ispruzi ravno i stari kaisem udri po jednoj i drugoj jedno pet puta...pa se ti svadaj...heh...i to je u redu, nemam ni ja nista protiv toga...zato smo i ispali brat i ja ovako pravedni, dobri i normalni...ne stvaramo probleme...dok ovi mladi, ajoj...policiju mladi brat nam navuko, uso u lose drustvo, svasta mu se dopusta pa eto....to mi se ne svida ali protiv toga ne mogu...
sta kod mene nije ? nije ostavilo posljedice na mene to tatino ponasanje ne samo prema meni nego prema svima ? varas se..je...samo nedam da me te posljedice obiljeze..tu su, kraj mene..ali borim se s njima i nedam da one budu na vrhu a ja na dnu..nedam da mi one vode zivot...nedam da me one sputavaju...borim se s njima..neces vjerovati ali svakodnevno...
ne znam kako ce zvucat, ali volim probleme...zato jer tad uvidim koliko sam jaka, koliko mogu, i sto mogu..upoznajem samu sebe kroz probleme...ima jedna poslovica, kaze nekako ovako-ne znas koliko si jak dok ti biti jak nije posljednja opcija........
uff, tesko cu im vjerovat...iskoristavali su me, omalozavali, svasta...i dan danas...ali..prvo im povjerujem...nekima...i na vrijeme shvatim da nije to to i odmah im prestanem vjerovat..prije nego me povrijede...tako da...vjerujem im do neke svoje granice....dok ne osjetim da sam ugrozena...
kako da ista od toga zavolim tj pokusam zavoljet kad se nikad s time ne susrecem ?? dok sam kod kuce, nemam toga...cim odem, studirat ili radit, eto toga...i dok su tu, uzivam, super mi je...ali kad sam kuci, sve postaje samo uspomena...dok je tu, uzivam, dok toga nema, cekam da dode....
znam da ce uvijek biti problema, bar se meni to ne treba govorit...heheh....pokusavam bit.D hvala ti na tim rijecima......
ajde, pricaj mi o svojim strahovima....o sebi, sto bi volio promjenit kod sebe...ne fizicki...reci mi kakvo misljenje imas o sebi...da sad malo o tebi pricamo...moju smo temu mislim da dobro razradili hvala ti na slusanju
zasto sam slatka ko secer u toj poruci ? sve oke, ali ne razumijem pa...

[Mikelandjelo]

Jao Marina sad bas nije momenat za pricu.Osecam onaj poznati otrov u grudima kako pocinje da raste.Taj otrov ti je Marina strah,bezgranicni strah od nistavila,smrti,svega,strah od straha.Nisam ga odavno analizirao jer sam to davno zavrsio,pa ne bih da se prisecam detalja,pogotovo ne sada,ali je veoma gadna stvar.Veoma,veruj  mi na rec.Gledas oko sebe sve ,a kao da imas neke naocare preko ociju.Ono drvo na kome su pre neki dan crvkutali cvorci u mom dvoristu i sto sam ja slusao u tim trenucima mi je strasno,sta god ti padne napamet je strasno  i "besmisleno".A najgore boli bas to,sto stvari koje volis tada se strahovito plasis njih.Taj strah je toliko jak da u grudima fizicki osecas neko sr...nje,ja ga zovem otrov,kako ti obliva celo taj prostor i kao da ti kida pomalo organe.A u glavi prava zbrka,nista nije isto.Kao Alisa kada je usla u zemlju cuda.Sve je suprotno od onoga sto jeste,a ti celo vreme osecas ogroman strah.Dalje necu o  ovome,jer cu uci negde gde netreba,a sad nije bas dobro da tamo ulazim.
Sada mi je on dosao bez veze.Tj cak iz neceg lepoga.Nisam lapa osecanja mogao da iskontrolise i desilo se lose.Ej,iz lepih stvari moze lose da izadje,koja nelogicnost,al opet kao da je realnost.Al procice ,kao i hiljade puta do sada.
Pitala si me nekoliko pitanja.
Kazem ti da si divna jer mi ovako na nevidjeno tako delujes.Zadnjim pismom ,kao da si pocela malo da mi verujes,sto me je odusevilo,jer kako si pricala ti neverujes nikome.A sam nacin pisanja od pocetka mi je delovao toliko neobicno da sam imao utisak da nikog takvog nisam do sada sreo.Mislim da si zanimljiva osoba koja neveruje ljudima jer je imala lose iskustvo(to si sada rekala),i ja sam ga imao Marina i to prilicno lose.Prvo je bilo sa jednom Jelenom.Bili smo klinci,ali i pored toga ja sam se u nju zaljubio do usiju.A posto su ta moja osecanja malo nenormalna,ispalo je i previse zaljubio.I to zaljubljivanje me je slomilo.Jer se ona u stvari igrala samnom,a ja sam toliko bio zaljubljen da nisam mario za to ,iako me je strasno bolelo.Medjutim na kraju me je odjeb..la,onako polagano.To se Marina desavalo u osnovnoj skoli.Od 5 razreda do kraja 8 ja bih svaki dan krisom gledao u nju,a nista nisam mogao da uradim,jer prvo nisam imao hrabrosti,a drugo nisam znao.Ali zamisli da ti svaki dan 4 godine ceznes za nekim,a taj neki se samo igra sa tobom.To je i pokrenulo sva sr...nja kod mene.Ali i pored toga ja  ih ne nevolim,vec mislim da nemogu bez njih,jedino sto moram za sada.I imam poverenja u njih,pa i u ostale ljude.Znam da medju njima ima svakakvih,ali ima takodje i onih slicnih meni,znam to.Pa zato ko zna.Al imam puno pravo da ih nevolim.Medjutim,znam da gresim.Nemogu ti sada vise pisati o mojim problemima.Duga je to i bolna prica.Sad nisam u stanju .Eto malo sam gore dotako neke stvari.
A slatka si ko secer,pa eto doslo mi to da ti kazem.Sta znam ,jer si se konacno malo smirila,konacno se razumemo,konacno pricamo.Neznam.
Sad i vidim da i lepo postupas "ali..prvo im povjerujem...nekima...i na vrijeme shvatim da nije to to i odmah im prestanem vjerovat..prije nego me povrijede...tako da...vjerujem im do neke svoje granice....dok ne osjetim da sam ugrozena..."to je po meni u redu.Onda ispada samo to da nisi naletela ne pravog.Al kao sto cu verovatno i ja valjda neleteti na pravu i ti ces na pravog.I sve ce biti u redu.Samo da dodam,da je neki put potrebno i svesno rizikovati,pa sta bude.Ja to i sebi stalno ponavljam,al jos nema rezultata.
I ja Marina nisam imao devojku,mada si ti rekla da si imala nesto,ja bezmalo nista.Sve sto sam i imao sad mi vise lici na neki san nego na stvarnost.Jer osim nekih lepih razgovora drugo nista nije bilo.Mada je meni lepo bilo i sa tim.Mislim da ti radis tu ispravno,mada si mi u predhodnim pisanjima deovala drugacije.Al se izgleda nismo razumeli.Pa posto je tako,samo je pitanje vremena kad ce naici onaj pravi,pa bez obzira sto ti dodjes kuci.Ja ti to zelim.
Eto zasad toliko.Neznam dal mogu vise.
Pozdrav Marinice i nemoj te moje reci pohvale da te plase,pa valjda ti prijaju,kao uostalom i meni kad se desi neka takva pohvala.A zasti,kako,nije bitno.Cim sam rekao onda tako osecam tog trenutka,valjda to nije lose.A  ako jeste ,onda izvini.

[Mikelandjelo]

Sad je drugi stadijum "prolaska".Sad trenutno mi je samopouzdanje na klimavim nogama,sto bi se reklo,na staklenim.Problemi jednog decka na drugom forumu su me malo bacili u proslost u jedan njen deo koji sam ,za vreme tih moih kosmara,pokusao svim silama da zaboravim.Cak sam i fizicke dokaze tog perioda unistio.Pa me je taj njegov problem poljuljao.Osetio sam da neznam sta da mu kazem,kako da ga posavetujem.I uplasio se.I ja nasao bas sad da cackam po tudjim problemima.
Palo mi je napamet da neznam dal bih mogao da pricam sa nekim iz razreda iz srednje skole.I to me je  pogodilo.
Svasta nesto bez veze.
U nekim trenucima osetim kako mi necija ljubav mnogo nedostaje,verovatno zenska,al se sramim priznati.Pa budem ko blesav skoro ljubomoran kad vidim druge kako se vole.A cini mi se tada osetim tu hemiju medju njima ko da se meni desava.U "normalnom"stanju s tim se borim solidno,al kada sam u ovom ide mi malo teze.
Al sve to prolazi.Kako samo vreme to sve sredi.Opasan je ono lekar.
A sad idem jesti.Dosta bezveznih misli.

[Kate]

Pozdrav svima,
prvi put sam ovde, pa se nadam da nisam omanula temu ili svrhu ovog foruma..
Ako jesam, unapred se izvinjavam

Najpre o meni pa o problemu..
Nadam se da ćete imati adekvatan savet za mene, pošto ja više ne znam kako da si pomognem...

Imam 32 godine, iz Beograda sam, zaposlena, situirana (nije oglas lične prirode ), u biti, imam sve na čemu bi mi mnogi pozavideli..
Ali ja sam duboko povređena i nesrećna..Nemam ono što mi najviše treba..
Nemam ljubav.

Iako imam dosta prijatelja koji me vole i koje ja mnogo volim, i naravno, moju porodicu,
ja se osećam jako jako usamljeno i tužno..

Okidač za ovo moje sadašnje stanje je bio razvod koji mi se desio prošle godine..
Bila sam sa njim 5 godina u vezi, od 2007., a 2011 je trebalo da se venčamo, ali
nažalost, mesec dana pre zakazanog venčanja njegov otac je umro..
Da ne idem u detalje, naravno da sam bila tu za njega, volela sam ga najviše na svetu i uvek pomagala što sam više mogla..
On nikada nije prihvatao pomoć, uvek je bio jako jako nekomunikativan..
Naša veza je bila lepa do tog trenutka..
Voleli smo se, to je sigurno.
Ja naravno imam svojih mana i nisam savršena..
Stvar je u tome što se on od trenutka smrti svog oca ponaša potpuno drugačije..
Doktor Džekil se pretvorio u Mister Hajda..
Pokušavala sam da mu pomognem, bila strpljiva, trpela..
Venčali smo se naredne godine u oktobru, na insistiranje njegove maćehe,
iako sam ga molila da se venčamo nas dvoje, tiho i bez pompe, pa veselje da pravimo kroz godinu dana..
Skoro sve je bilo onako kako su on i njegova porodica zamislili..
Jako smo različiti iz različitih društvenih miljea, ali to nam ranije nije smetalo..
Ja sam toga bila svesna, ali on je govorio - kad se hoće i voli sve se može..
A onda su krenule razlike..
(Svađali smo se dosta, mene i danas zbog nekih svađa peče savest i nikako ne mogu da je smirim..
A onda pogledam neke druge veze i vidim da i nisam najgora..)
Sve je to normalno, ja sam spremna mnogo toga novog da prihvatim,
ali on je jednog dana, posle samo  4 meseca braka samo spakovao sve svoje stvari u ranac i otišao...
Posle toga smo se videli 2-3 puta, na moje insistiranje, ali on mi je na kraju zalupio vrata pred nosem sa rečenicom - nastavi dalje.
To mi je bio prelomni trenutak - nastavila sam dalje.
Uz pomoć mojih predivnih prijatelja, naših kumova, sociologa, pa i sveštenika i astrologa sam se trudila da prevaziđem tu ogromnu ogromnu tugu i prazninu.
I dan danas se osećam kao da sam samo sa njm imala tu sreću i da nikada više neću biti srećna.
Trudila sam se u poslednjih godinu dana, kako se to desilo, da opstanem,
i jesam (na neki način), dosta sam se naputovala, doživela mnogo toga novog..

Ali nisam se emotivno oporavila od gubitka..
Imam utisak da više nikada neću biti srećna sa nekim muškarcem..
Niti sam imala nekoga od tada..
Mislila sam da sam u redu, osim što mi je trenutno najveći problem ta emotivna usamljenost,
ali pre neki dan smo se sreli na proslavi povodom rođenja dece mojih kumova..
I to mi je pojačalo moje probleme u glavi..
Ne mogu da prestanem da razmišljam o svemu što mi se desilo,
o nama, o meni samoj, o mojoj samoći..
Imam veliki strah od nje, bojim se da se više nikada neću udati, neću naći srodnu dušu, da sam ispucala sve svoje bonuse životne...

Udavila sam, i verujem da je sam tekst prilično konfuzan i preko reda, ali pisala sam kako mi je šta palo na pamet..

Ako ima neko da popričamo malo, a ako ne, meni je lakše, barem sam izbacila ovo iz sebe..
Nekad nepoznata osoba više pomogne nego prijatelj..


 

[Mikelandjelo]

Ja uvek kad nesto procitam sa problemom odmah dam savet da se ide kod strucnjaka.Mada mislim da tebi bas i ne treba to,ali nikad nije na odmet.U sustini si sve lepo rekla.Ti rece nerazumljivo,a meni deluje bas sasvim jasno.Ali boim se da ja nisam kompetentan za savet te vrste.Jer je kod mene trenutno  takodje taj problem.Mada mislim da je kod mene daleko tezi,jer ja nisam bio sa devojkom uopste,a ti si barem imala tog nekog,verujem i pre njega jos nesto.Rekao bih da stanje nije ozbiljno,ali bih pogresio,jer jeste.Svaka necija muka nije laka niti jednostavna.Mada kada vidim koliko tebe to potresa,onda pomislim kako sam ja uopste i normalan.Mada valjda se covek na sve navikne,pa i na samocu.Mada ja nisam navikao i to me plasi,al valjda dok god ima nade covek se tesi time,pa valjda i ja.E kad onaj  bas zadnji voz bude otisao,onda cu morati da se snalazim na drugi nacin.Dosta!Pazi mene opet o sebi.
Sve u svemu mislim da ces naci ti nekog.Mozda ne odmah,al ces naci.Trebas prestati da se plasis jer od toga u svakom slucaju nemas koristi.A ako strah nemas ,mislim da su ti vece sanse da upoznas nekog.
Verujem da ce se jos neko javiti,jer ovde ima zaista dobrih muskaraca,a i devojki koje imaju daleko vise iskustva od mene pa ce ti mozda nesto jos konkretnije i bolje reci.
Ja ti,eto,drzim palceve i zelim svu srecu.

[breskvica]

Izvinjavam se ako sam na pogresnom mestu i moj problem je sledeci:
Imam 29 godina,moj decko isto toliko,zajedno smo 12 godina (ljubav iz srednje skole  ),lepo nam je zajedno,volim ga i srecna sam pored njega,znam da i on voli mene. On vec duze vreme insistira na tome da se vencamo i da pocnemo da zivimo zajedno ali ja sam uvek govorila da nije jos vreme za to,da nisam jos spremna,da nam je dobro i ovako,da nisam zavrsila fakultet (imam jos samo diplomski), da nemam posao, mada on kaze da to nije problem,on zaradjuje dovoljno za oboje(ima svoju firmu),i ne znam,mozda su to sve izgovori ali meni je stvarno dobro i ovako. Lepo je meni kad sam sa njim i volim ga i mogu ja da nas zamislim kako zajedno zivimo i sve to ali mislim da nisam jos spremna na to.Problem je nastao pre neki dan kada sam mu rekla da sam dobila poziv od tetke koja zivi na drugom kraju sveta,da dodjem kod nje u goste,sto je  najvise 3 meseca(jer je potrebna viza i gomila papira i mozda i ne dobijem vizu jer imam 29 godina,nisam zaposlena,nemam decu,...i kako vec sve to ide) . On je se strasno naljutio,svasta mi je rekao,da nisam mislila na njega,sta ce on bez mene 3 meseca,sta cu ja tamo da radim bez njega 3 meseca,sta ce on da kaze njegovima kad ga budu pitali gde sam ja,da ja samo mislim na sebe,da su meni bitne samo pare u zivotu(mada ne znam odakle mu to kad on ima mnogo mnogo vise nego ja pa se ja i dalje ne udajem za njega) ,da sam pocela da mu se gadim,da mu je zao sto me voli i jos svasta nesto da i ne pominjem i ja sam ostala zatecena. Znala sam da mu nece biti sve jedno kad mu kazem jer je inace malo ljubomoran ali takvu reakciju nisam ocekivala. Ako odem,naravno da cu se i vratiti ali on to nemoze ili ne zeli da shvati. I jos mi je rekao da ako hocu mogu da dodjem kod njega da zivimo zajedno kad god hocu sve dok ne otputujem,cim budem otisla da znam da smo zavrsili zauvek. I eto,to je sad tako,ja jos nisam predala papire za vizu ali hocu. Ja sam mnogo vezana za moju mamu i moje tetke i one su nezamenljive u mom zivotu i bitne su mi. I ne shvatam ga uopste u cemu je problem sto cu da otputujem na tri meseca,vraticu se sigurno.Ja nisam savrsena,imam mana kao i svi,ali na ucene necu da pristanem. Moje misljenje je da ako ce da me ostavi zbog toga sad,ostavio bi me i zbog neceg drugog kasnije. I sad ne znam,meni je stalo do njega ali i necu da odbijem tetkin poziv. I potrebna mi je pomoc.....

[Mikelandjelo]

Pa povedi i njega.Kad vec ima dovoljno novca,to je bas prilika da malo i zivite zajedno,uzivate u obilascima  itd.Sto se mene tice idealno resenje.Jeste 3 meseca malo mnogo zbog firme,al moz malo i da se skrati to i uklopite u obostranu korist.
A mislim,kada se neko iznervira,bude povredjen ili sta slicno uvek sledi nesto sto nije bas lepo,a cesto i ono sto se ne ocekuje.

[elena86]

Slazem se sa mikelandjelom,bilo bi dobro da pokusate da nadjete neki kompromis umesto sto se vredjate,i ti se okrenes i odes,to teranje inata je najlakse.A iskreno mislim da je on vise povredjen zbog toga sto ti u tim godinama i posle toliko godina veze ne zelis brak sa njim,i svako bi bio na njegovom mestu.
Meni bas i nisi najjasnija,imate toliko godina,zrele osobe,12 god.u vezi i ti se i dalje nesto premisljas,ne zelis.Mozda treba malo da preispitas sebe,sta osecas,jer nije bas lepo ni da se vuces sa njim jos npr.6 godina pa da ga onda ostavis,da on gubi svoje vreme,jer ti ako nisi sigurna posle 12 neces biti ni posle godinu,dve ili sest