:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[medenica]

Slobodno se ti ukljuci u razne igre i igrice tipa tim jedan ili dva,nbrojevi, na slovo ovo ili ono. Ima tako jednostavnih tema gde ces se polako ukljuciti u forum upoznati druge forumase a nikog neces uvrediti i sebe preispitivati. Ima raznih tema vrlo jednpstavnih za uvod u forum. Nemoj da brines sve je om, samp napred.

[Mikelandjelo]

Da eto uljucih se.Napravi taj korak.Mada nisam bas bez "pred znanja".Aktivan sam ja na mnogo foruma.Najvise na forumima koji imaju u sebi teme o nozevima,posto ih izradjujem(to sam i naucio na njima).Pa to uljucivanje nekako znam.Ali i dalje imam osecaj da nisam nesto kako treba uradio.Pogotovo kad to radim iz ovog sada razloga.Al mozda ovde to pomogne.Sada mogu vec sa prilicno sigurnost da kazem da ste vi ovde prilicno "drugaciji".To drugaciji je u veoma pozitivnom smislu.Prilicno sam iznenadjen time,pa zato mozda bude "nesto",mislim,neznam.Videcemo.Al me strasno interesuje.
Ponavljam se,a takoidje da ne ispadne da se sad trudim da vam se ulizujem ili sta slicno jer to nevolim da radim i da nekazem ,skoro mrzim kad i vidim,ali ste me bas impresionirali.

[plutonac]

 

[Mikelandjelo]

Opet sam  malo izgubio jos jednu bitku.
Zbog neceg sto sam zamalo napisao u jednoj psiholoskoj temi krenule su stvari nizbrdo.Sad neznam tacno  sta se sve desava tu ili jednostavnije receno,neznam bas gde se nalazim.Resenje mi se javlja u vidu ponovnog odlaska sa foruma na kratko vreme,sto i nije toliko strasno,ali opet taj odlazak moze da znaci i ponovno gubljenje bitke i predaje.
Hmm,sve mi naopako izgleda,sa koje god strane ga posmatrao.Sto to mrzim.Mislim da je mozda najbolje prepustiti se,i misljenja,ko ga sisa.Ali pitanja,smrd..va pitanja.Secam se kada bi takav doktoru dosao sa nekima zbunjujucim strahom i nagonom za sklanjanjem,on bi mi uvek rekao:"Dobro,u redu.Sad mi kazi sta te tu u stvari plasi,zasto bezis?"Pa sad probam tim receptom,ali ni odatle nevalja.Pocetak sam je bio kada sam hteo tu poruku ,savet,da dam jednoj devojci sa problemom i u toj mojoj koncentraciji dok sam pisao sam malo vise zasao u sam problem,a to gledam kroz sebe.I naravno mozda na taj nacin ponovo osetio taj strah iako pricam o resavanju njega,nacina kako sam ga ja savladao.E posle je doslo i ostalo.Kao i uvek.Moja zadnja pisanja na forumu su mi bljesnula pred ocima sve u cilju hranjenja onog prvog osecaja koji se formirao.I naravno moja utreniranost od ranije je nasla sta treba.Sva ona losa pitanja koja su klasicna za ankcioznost.A sta ako?I naravno to ide dalje,pa izlece iz svega toga pitanje"kako sma ja to resio te probleme,kao vidi ovo".I tako dalje.Da bi dosao do pitanja ivucenog iz te zbrke,"Da li je mozda to bio momenat da spustim loptu,tj.mozda mi je malo dosadilo pa je vreme malo da napunim baterije?Koliko pitanja,a najgore je sto svako moze jednim delom da bude tacno,ali zajj...cija je u tome sto nikako nemogu svi odjednom vec mogu il jedna il druga.I kao konacni zakljucak.Gubi mi se smisao pisanja ,tj.to postaje malo besmisleno.Koje sr...e.
Ovo sve deluje turobno bas dosta,mada mislim da nije toliko.Vec je to valjda neki trenutak slabosti,koji trebam "iskulirati"i sve ce posle doci na mesto.Strah se strahom hrani.
Naravno osecam se bez veze i sto sad ovo pisem.Kao da sam nekoga izneverio.Bez veze.Sta sve meni nece pasti napamet.
Al dobro ovo je vec mozda 1950 put da ovako ovo krene ,mozda trebam doci do  tih 2000 pa da skapiram konacno sta treba.

[medenica]

Sve sto si ti ovde napisao meni deluje sasvim ok i reakcija na sve je ok. Preterano brines zbog svojih postupaka i osecaja krivice. Svatko ima pravo na svoje misljenje i da stoji iza svojih reci. Svatko odgovara za sebe i svoje postupke. Nemam taj problem sa tim. Moj sud je moj inmakar pogresio mene to ne zanima ili sta drugi misle o tome. Ako shvatim da samnpogresio, ispraviti cu to na nekom drugom primeru. Najbolje je kad radis sa ljudima tu svwsta naucis, nitko nije idealan, svatko sebe gleda i u sustini sve ima svoj cilj i svrhu.
Zato nemoj da se opterecujes sitnicama, zivi svoj zivot, uklapaj se kako mozes i moras i najvaznije od svega je kako preziveti i opstati. Taj pokretac je zamajac koji sve nas pomrece. Ti si sad spreman da se uhvatis u kostac sa svojim zivotom i svojim problemima i nikad neces dobiti vise nego sto mozes da podneses. Sve je u zivotu dozirano tako da nema potrebe da se brines zbog toga. Polako, malo si nesiguran u sebe i malo te negativi komentari poljujaju i gubis snagu i volju ali ne upra o suprotno treba da radis, DA SE NASMEJES KAD TI JE NAJTEZE, TU JE JACINA. Opusteno polako kuda zuris, ne trci nego sto mozes da istricis. Uzivaj u zivotu i nemoj da se plasis. Budi svoj, budi jedinstven. Zivot je izazov za hrabre.

[marina_kos]

pozdrav ekipa..nisam bila u mogucnosti dolaziti i vidjeti jel mi tko odgovorio..i sad citam i ne razumijem vas bas..poruka ispod moje je x i onda ispod pise nesto kako joj mozes direktno rec da joj ne vjerujes...ili je poruka obrisana ili sam ja da tako kazem slijepa pa ne vidim o cemo vi al to je najmanji problem..cisto iz znatizelje sam rekla a tko ne pita, ostaje budala za sva vremena, no tko pita, budala je pet minuta tako da .....

Ali sve u  svemu iz svega sto je napisala se vidi da je situacija neverovatno teska,ali ovim sto je ona ovde ovo napisala i zatrazila pomoc se vidi da ima snage da uradi ono sto treba da bi i konacno sebi pomogla.Nije svet kuca,niti je to u kuci sve sto postoi i sav smisao.Niti je roditelj i to sto on prica i radi sav smisao u zivotu.Zivot je sto covek zeli.Tako da treba samo da odlucno zakoraci van kuce saceka da vreme pomogne da se neke navike stecene potisnu i sve ce posle polako sasvim drugacije da izgleda.

hvala na ovim rijecima..situacija je nezamislivo teska..nisam ja napisala sve sta mi se dogada i kako mi je, samo djelic....uh, kako nebi imala snage pobjec iz pakla..hah..snaga je tu, nema frke, al samo da sam sigurna nakon tog odlucujuceg koraka..to mi treba..da imam decka npr, otisla bi ja njemu ako je za...i nema frke..nek me se stari odrekne, da tako kazem briga me, njegova stvar...al mene je strah posljedica........to za kucu i roditelja sto kazes, ne bi ni ja bolje napisala tj rekla..tocno to....

[Mikelandjelo]

@medicina.Tacno je sve sto si napisao.Ali ima tu jedna stvar.Od mog prvog trenutka kada sam se iscupao iz ona panike ja sam poceo da psomatram sve oko sebe.Tada mi je cilj bio jednostavno da gledam i da se svim silama pokusam truditi da me to zainteresuje,sto mozes i sam shvatiti koliko je tesko kada imas paniku.Posle odredjenog vremena sam se puno  puta iznenadio,prijatno.Primetio sam da ono sto ja hronicno nisam voleo kod sebe drugi isto imaju.I ti drugi su "normalni".Mene je to gotovo zaprepastilo,ali prijatno(mozda zvuci sebicno i pakosno).Za to vreme,a to je ne mali period(15-stak godina ,a mozda i mal jace svasta sam video.Ali taj utrenirani osecaj samoprekora,okrivljavanja nikako ne izlazi iz mene.Ja neki put u sali kazem da sam bilo sta drugo,pa i recimo ovo sad sto radim nozeve,duborez,umetnost radio  i utreniravao kao to sto sam,ja bih bio novi Mikeandjelo ili  sta znam Stradivarijus.Ali ipakse borim.Znam da je donekle normalno.Ali mnogo je gadan osecaj kada jednog trenutka osetis besmisao prema necemu sto te je ispocetka odusevljavalo.Taj osecaj besmisla je mnogo gadan.Cesto sam ranije pomisljao da sam ga ja analizom samo produbljivao,ali nije tacno.Ucenjem o necemu nemozes sebi da naskodis,vec samo pomognes.Samo za kraj da kazem da obozavam da ucim i to sve.Mada sam se u zadnje vreme malo vise koncentrisao,verzirao(neznam dal je prava rec) na ovo sto radim.
@Marina ja sam taj koji je udarao te iksove,jer sam osetio strasnu krivicu sto sam   imao osecaj da ne govoris istinu i to ti rekao.Mada tim ja nisam zeleo tebi da prebacim ili sta slicno,nego sam samo pomenuo ono sto sam osetio dok sam citao.Mnogo je stvari koje su uticale na to,ne samo tvoj tekst.Jedna od stvari je sto sam primetio da niko nije nista odgovorio na njega.Pa sam pomislio(pogresno)da i  drugi sumljanju i jednostavno su odlucili da se ne mesaju i ne govore nista.Pa sam ja ipak hteo da ti probam nesto pomoci,ali pre toga izrazivsi svoju sumnju.Mislim da ovim sada odgovorom,razumem tvoj strah  koji je u stvari i izazvao moju sumnju.Ti se plasis otici jer neznas sta ce dalje biti,verovatno  i zbog godina i zbog svega sto si dozivela.Da ne ostanes sama.Znas da  ranije dok sam bio manji nisam mogao da zmislim sebe da odem negde drugde da zivim .Cesto bih se  posvadjao sa ocem  o necemu (nije bitno),ali on je imao to jedno od oruznija,zna da ja nemogu otici nigde i to bi koristio da bi me slomio ,a sto on kaze kad su drugi u pitanju,pobedio u svadji.A s druge strane kad bi to pokusao slicno bratu on bi rekao da nikad nece ziveti u Zagorici.Ima da napravim kucu bilo gde ,samo ne ovde.Sto bi naravno oca veoma naljutilo,ali takodje i razoruzalo.E tako je bilo do skora.Sada mislim da nemam nista protiv da odem negde.Jer su  mi se neke stvari smucile ovde u kraju u kom zivim.Kada bih imao priliku ,mislim da bih smeo otici.I ta stalna prica i vec zavrsena stvar,brat ide negde drugde,a ja ostajem,pada mi napamet da mozda bude bas obrnuta.Oni su stalno  pricali tako,a mozda se desi bas suprotno.
Neznam sta bih ti tu rekao.To je odluka zeznuta.Ali kako sti ti ispricala kod kuce ti je strasno.Pa mi izgleda da ipak moras.Jednu stvar mogu reci.Zivot je ono sto ti zelis.Jednostavna rec i jednostavno zvuci,ali je veoma gadno komplikovana.Ja se jos borim da to shvatim u sebi.Moras zakoraciti,a cini mi se da ces imati podrsku barem majke,u stvari svih sem oca.Al njega ko sisa.
I to kad kazes strah od posledica.Bas je to pitanje koje i mene sprecava puno stvari da probam.Jedna je bas to,prici devojci.Ili cak i bilo kakvo stajanje iza svog stava.Uvek mi se javi pitanje,a sta ako pogresim?A sta ako ovo,a sta ako ono?A toga nema(al jos nisam to "nema"shvatio svoim bicem instiktom kao ja neki put nazove(jer neznam pravu rec).Samo za kraj bih ti postavio pitanje.Jel mislis da moze da ti bude gore ako probas da odes negde,kod rodjaka,prijatelja,sigurnu kucu,decka nemogu ubroiti jer si rekala da ga nemas?Mada ti se verovatno plasis da budes sama?

[marina_kos]

sad me zanima sta si mi napisao

ma mene je strah samo jednog - da mi on ne nasteti na fizicki nacin..psihicki me umalo unistio, ali sam na vrijeme shvatila i podigla se..a sama sam navikla bit, u svemu..sa srecom i tugom se sama nosim..naucila sam zivjet samo zbog sebe, ostvarivat samo svoje zelje, pricat ono sto ja zelim ne pazeci hoce li se drugima svidjeti ili ne..navikla sam na samocu..strasno ali istinito...mrzim veze..ne volim bas ljude..jer se za njih vezes..kako god okrenes, vezat ces se na neki nacin..i ne volim ljude ponajvise zato sto im se ne moze vjerovat..imala sam hrpu mogucnosti bit u vezi, i s deckom koji mi se bas svida i s onim koji je onako..ali sam sve izbjegla..jer ne vjerujem ljudima..sto god mi rekli, sto god mi napravili, nikako da im povjerujem..imala sam avanturicu, oko mjesec dana..nisam se zaljubila, samo sam uzivala..decko mi je taj kuho, drzo me za ruku kad smo nekud isli, namjerno mi radio ono sto ne volim, prvi put radio stvari koje ne voli zbog mene, prvi put doveo neku curu u svoj stan i slicno..ali meni nista to ne znaci..mislim, nemoj krivo shvatit, hvala mu na tome, uzivala sam ja..ali nisam mu vjerovala da mu se svidam..nisma mu nikako mogla povjerovat..kad sam osjetila da bi to moglo krenut malo dalje, da se tako izjasnim, odj**ala sam ga..malo mi je zao, ali i nije..zbog niceg u zivotu se nisam pokajala pa tako ni zbog njega..navikla sam na samocu..i znam da je sve prolazno i onda mi nema logike se vezat za nekog kad znam da ce naglo otic i sta onda ? znam, neki ce reci glupo razmisljanje, ali eto..ostavil oje traga na meni tatino ponasanje prema meni..od ne znam koje godine, ja sam glupa, nesposobna, luda, retardirana, moram na psihijatriju, za mene nije poso, nikad ga encu nac, ne znam nista i slicno..prije sam kao mala vjerovala jer sto zna dijete od desetak godina ? vjeruje starijima jer misli da oni bolje znaju..ali kako sam postajala sve odraslija, shvatila sam da nisam takva kako mi govori..shvatila sam da mogu..da znam..skoro sve...sad sam se raspisala, sorry...........kasnije cu o tvom problemu ..mah..njemu su otisli zivci od rata..on jedno misli, drugo trazi od nas, trece kaze, cetvrto razmislja, peto se premislja itd itd..mnogi su nas pitali kad nam dodu u goste pa kako vi izdrzite sa njim...samo se nasmijem i kazem ne znam ni ja u sebi naravno...evo jos jedan primejr ponasanja njegovog..mlada sestra mi je bolesna..ne zna se sta joj je..artritis ima i jos neke dvije tri dijagnoze ali stalno ih mjenjaju ejr ni sami doktori ne znaju sta joj je..ugl, osmi razred je..i..bila je prije nekih god dana na jednoj terapiji od koje se udebljala..jako..dobila strije i sve ostalo..bas je bila okrugla..i mrzila se zbog toga..bas je bila u depri..i pazi sad ovo..bila je u bolnici koja je pola sata autom udaljena od nas i svi smo joj isli u posjetu osim starog..njemu se nije dalo..nije mu se dalo otic u posjetu bolesnoj kcerki..kceri koja je tad bila u izolaciji, sama na cjelom odjelu....a sad dok je kod kuce, smrsala je ali ostalo je malo sala..i pazi ovo..stari joj stalno kritizira da je debela, ko tenk je, samo jede..ali to ne kaze onim nekim ok tonom nego..tonom koji kaze da je sama kriva..zao mi djeteta..uvijek poslije njegovih riejci prema bilo kome u obitelji, odem do te osobe na koju se izviko i popricam i kazem da nije tako kako on kaze..sad sam pricala sa sestrom i rekla nemoj dopustit da pobjedi..znas da nije u pravu..jesi se malo zdebljala nakon terapije, ali..ako smanjis majonezu i tako te neke sitnice, i to ce proc.....kazem joj to na lijep nacin, razgovaram s njom o problemu..uvijek sa svima..jer sam takva..volim pricat o problemu ma kakav god bio jer se tad puno lakse nosim s njime..kad ga kako bi rekla upoznam koz pricu o njemu samom..ugl, ona je mala jos, i ostavlja i na njoj traga to sve..pogotovo zbog tog loseg zdravstvenog stanja..a on umejsto da bude otac, da bude podrska, potpora bolesnom djetetu, on ju jos sputava, baca na dno..ne znam sto hoce postic s time.......znala sam rec, tata, ti si nas odgojio, dao sve od sebe da nas izvedes na pravi put..sad nas pusti..m icemo uvijek radit greske..koje ne mroas ti ispravljat.....ali on to ne moze dopustit....i da, sve gleda kroz novac...sto puta zna rec, uvijek vam sve kupim, svasta donesem i opet vam ne valjam..pa kaze, kome ja kupujem meso, voce, ovo, ono..kome radim kucu..sebi mozda ? ne sebi, nego vama......ali problem je u tome sto je on naucio da je uvijek u pravu i ne mozes ti s njim..mnogi mi kazu da sam iskrena, realna, razumna...iskreno, i ja tako mislim...alergicna sam na nepravdu..to nikako ne mogu podnjet..mogu te trpit, ali akd narpavis nepravdu ogromnu kao nebo, e tu stajem uz sebe....i on mi kaze sto puta da sam pametna, lijepa, ovakva, onakva, pa i razumna i slicno..a kad treba razgovarat sa mnom to izgelda ovako..on melje tri sata o sto i jednoj temi i uvijek iste stvari kaze, dok ja meljem pet minuta i kazem, da, u pravu si, pa znam, dobro....ako nesto svoje krenem, on odmah ne zanima me..i nemozes..jednostavno ne mozes...a da zavicem il inesto slicno, bi me "ubio".....a sto se tice da cu imat potporu majke..ma svi mi zelimo otic odavde..sto prije..ali nitko nema hrabrosti..evo ja sam sad kao frku napravila..jer ne zelim pricat s njim..naljutila sam se i nisam uopce razg s njim..on je radio u njemackoj, bio je na terenu..i kad nazove, ja odem u kupaonu ili negdje pa kad me trazi, kazu ne znam di je ona..i tako sam ga izbjegvala ima dobra dva tjedna..i eto, oni dolje zavrsili posao ranije, i doso on doma..ja htjela pobjec od kuce..ali onda mi je mama rekla da je on reko da nece pricat sa mnom sto sam ja docekala rasirenih ruku..i mama udarila po meni, ne mozes tako, on ti je otac, ovo ono...onda sam joj ja rekla, mama, ja sam njemu kcer, ne moze me drzat kao roba ovdje..sve sto trazi, ja napravim i onda me jos vriejda..pa ja sam zbog njega ovako sramezljiva i imam problema sa ljudima i komunikacijama...zahaljuci vama..tebi jer si mu dopustila da bude takav...a ona je samo sutjela..ejr zna da sma u pravu....ugl, sad je kod kuce evo vec dva tjedna cini mi se i uopce ne pricamo..ja kazem jutro, laku noc a on nista...kad je doso iz njemacke, svi smo bil idolje..pozdravila sam ga normalno, i onda su svi rkenuli sa ispitivanjem..kako je tamo, jle tesko, sta radis i slicno..iduci planovi itd..ja sam sve to cula..bila sam dolje..ali nisam nista pitala...znaci, znam kako mu je dolje, di je, sta radi, kako, planovi, ciljevi..sve znam..tako da je blesavo ga opet pitat..em necu jer sve znam, em necu da nebi pomislio da me zanima..jer me ne zanima..nije me briga, kako je, di je, sta radi i slicno..i tako dva tjedna ne pricamo..i on stalno mami kvoca kad god ostanu sami kao kakvo je to ponasanje od starije kceri itd..i onda mama na mene udari ajde pricaj s njim, a ja se samo posutim i cekam da ju popusti..i jedan dan je rekla ajmo sjedi i pricaj, ne zanima me..ja sjela i rekla svoje..ja se ne ljutim tata na tebe, sto se mene tice, mi razgovaramo, ali ja tebe nemam sta pitat..sve znam jer sam sve cula kad su drugipitali..glupo je ispitivat opet..ako me sta zanima, ja cu te pitat-..isto tako i tebe...to je tako s moje strane...on me nije ni pogledo, samo je sjedio, gledo u tv i pio pivu, jbla ga ona...i stanje je isto nakon toga..ja kazem jutro, noc..radim sto bi radila i da pricamo, znaci cistim po kuci, kuham, sve obavljam kao i prije samo sto nema pritiska, slobodnija sam pa mi nije tolko ni tesko..i inace mi nije tesko, al da tako kazem do**zdi ti kad si na katu, a svi ostali dolje i oni tebe zovu aj baci smece..tebe zovu aj zalij cvijece..tebe zovu usisaj..tebe zovu pometi ispred kuce...pa pobogu nisam jedina s rukama i nogama koja to moze obavit..i onda meni kazu da sam lijena, da necu radit nista, da sam gotovanka, da samo sjednem i kazem sta ima za jest, a nikad to nisam napravila..braca odu tamo, odu ovamo i dodu i odma za stol sta ima jest, ja gladan..pojedu i haj svojim putem..nije meni nista tesko od toga napravit, al pobogu cijeni to..nemos me vrijedat da sam nesto sto nisam...kad sam upravo suprotno....takva je sad situacija kod mene..meni je super, jer sam slobodna..sve napravim i mogu lijepo otic u svoju sobu i pogledat tv, mgu otic na mobitelj na fb, mogu slagat puzzle i slicno..to prije dok nije bilo ovako medu nama dvoma nije moglo bit..jer sam uvijek nesto morala radit..gluposti ciste...uvijek mi nade neku zanimaciju samo da ne sjedim.......
kod rodjaka ne mogu otic, nije to onako fina obiteljska situacija kao u serijama, da si staln dolazimo i volimo se i slicno..on je to unistio..pljuvo je po braci i sestri od moje mame i nitko ga ne voli..rijetko kad nam dode koji rodak, stric, ujak...dok je on u njemackoj, stalno su nam bili gosti, stalno smo nekud isli na kavu, na druzenje..zivjeli smo slobodno pobogu...tako da rodaci otpadaju...nema ovdje sigurne kuce, a ne bi bas riskirala s tim..nemam nekih prijatelja tako da nemam kome otic...ali mislim da bi mi bil obolje bil ogdje samo ne ovdje s njim...ne trazim puno, stvarno ne..u sobici maloj kao kupaona mogu zivjet, krevet i ormar i dosta..ne treba ni ormar, moze sve bit u koferu...dva gableca dnevno...pomognem u svemu sto treba.....nemam decka, nikad imala..sumnjam i da hocu...ne plasim se bit sama nikako..rado bi otisla negdje i zapocela novi zivot...

e da, nisam jos ovo rekla..rade razliku u odgoju..mladi brat jer uvijek bio maza tatina..zvali sujedan drugog moj zivot..i sad kad je prasto brat, znas kako se stari odnosi prema njemu ? mali je drugi srednje, ide od jutra do mraka sa prijateljima, kud god hoce..samo ode iz kuce, nikome se ne javi, dode kad je vrijeme rucka, tj vecere i opet ode..dode u deset, istusira se ne brineci se treba li jos tko jer mi smo ostali svi doma i uvijek se nesto radi...i svaki mjesec dva, mali ima novi mobitel..ja svoj tri godine imam i ne zalim se nimalo..takva sam, ne treba mi puno..niakd imala biciklo..brala kukuruze i kupila si role od tih novaca..a mali pet bicikla promjenio u cjelom zivotu, ma sta pet mozda i vise..spava dodeset a ja od sedam moram bit budna kao i sestra..na svaku misu moramo ic i to u onu u 8 ne 11..u 11 ide mladi brat..i jos nije na misi nego okolo skita sa prijateljima..kad sam ja to rekla starom, ona na mene sta tebe briga za njega, vodi svoj zivot, ja ovdje odredujem tko ce kako zivjet, tko ce kolk odbivat, nisi zasluzila i sl...i da..najvaznije tj najsokantnije je to da mu stari daje pare da mu mali kaaze sve sto m istariji pricamo o tati...pa ti vidi gdje ja zivim...
 u poruci cu o tvom problemu ako se uspijem snac ovdje...heh

[Mikelandjelo]

Nemoze se ta poruka vratiti,tj.ja nemogu jer neznam.Ali i nije bogzna sta.
Nego Marina ,nemoj me pogresno razumeti ali interesantna  ti je prica i lici ko na neki film.I delujes mi bas interesantno.Ali meni ovo sto si ispricala sada uopste nedeluje strasno,cak mi deluje uobicajeno.Mozda imam takav utisak,a pravi bi se stekao tek kada bih to video uzivo,ali ovako meni uopste ne deluje strasno.
Ja neznam sta bih ti rekao.Ali nekako moram ti reci da mi je drago da si toliko jaka.Primecujem da mozemo otvoreno da pricamo.Na jednom forumu sam bio isto na ovakvoj nekoj temi.Vecinom devojke su neke bile.Ja sam se ukljucio u temu ,nisam siguran,ali sam hteo odgovor na nesto,isto kao i ovde.Medjutim citajuci razne probleme,a znam ih dobro,pozeleo sam da  kazem i ja neku rec koja bi mozda pomogla.I uspelo je kod nekih.Medjutim posto je tu bilo slucajeva teskih,mene posle uhvati panika i morao sam da odem.I sada se malo plasim kada se upustim u tako nesto jer  neznam dal mogu izdrzati.Mada nema tu nicega sto bi se izdrzavalo,a takodje nemoze nista ni da se desi,znam to,al jbg,strah je cudo.Ali ti mi delujes sasvim ok .Mozda pomalo i   tvrdoglavo,al to nemari u sustini covek i treba da bude malo i takav.Jer ako dopusti da svak kroi  njegov zivot,kao sto sam ja,onda jbg.ode sve u majcinu.
Opet nesto naslucujem iz tvoje price,al ne bih da ispadne kontra.Ali cini mi se da i sama znas sta trebas da radis.I takodje imam utisak da te nista ne plasi.Sigurnih kuca imas,mozda ne kod tebe bas,ali u nekom vecem gradu imas i pomoc uvek mozes naci.Ali imam utisak da ti to ne bi ni zelela?Cinimi se da ti trazis nesto drugo?Opet ponavljam nebih voleo da te naljuti ovo sto pisem.
Ja takodje pomalo nemam poverenja u ljude.Cak sam puno puta razmisljao,ranije(mada ne odavno)da neznam dal cu nekada ako budem imao zenu, da joj verujem kao sto verujem porodici.Da cu da osecam tu slobodu,sigurnost kao sto osecam sa svojom porodicom.Mislio sam da to nemogu.I sada kada pocnem u tom pravcu da razmisljam deluje mi kao nesto nemoguce.Ali nije tako.Prvo ljubav prema nekom,pocetni ISKRENI odnos je stvar koja je po meni presudna,a ostalo tj.slag na tortu ce uciniti vreme.Mislim da zivot sa nekim,duzi zivot,gradi to povrenje.

[Mikelandjelo]

Izvini,zaboravio sam da ti kazem da mi je zao za to sto ti se desava sestri,dosta si napisao,pa sam se malo izgubio.  ;Dl nadam se da ce biti dobro.
Izgleda da si ti susta suprotnost meni,mada imamo i u necem slicnosti.Takodje sam prosao kroz neke stvari od strane oca koje su verujem dobrim delom zasluzne za probleme koje sam imao.Ali za razliku od tebe nikako nisam naucio da  ostvarujem svoje zelje,radim ono sto zelim i pricam ono sto zelim.To mi i sada ne ide bas najbolje.Na tome ti svaka cast.Prilicno si mlada,a to si shvatila.Ali si malo u tome i preterala.Znas ,nevalja biti ekstremista u nicemu.Sve sto je preterano je problem.Ja recimo nemogu zamisliti zivot u samoci.Tj.strasno me plasi da zivim sam.Mada u sustini znam da se covek na sve navikne,pa bez obzira koliko je to tesko,ali ja jednostavno se toga plasim.I od svih strahova koje sam imao,a i koje jos uvek imam za ovaj mogu reci i da je pomalo opravdan.Netreba covek da bude sam.Bas mi je zao sto se tako osecas.Tu si ti otisla u suprotnu krajnjost od moje.Ali nevalj ni jedno ni drugo.Ja to znam i odavno se vec trudim da to i ispravim.I ti bi trebalo.Lepo je biti sa nekim.A svak ima sebi slicnog  sa kojim moze ziveti i kome mzoe verovati,samo ga treba naci.Ali u sutini nisu ljudi toliko losi,samo ih "neke"stvari "teraju"na to da budu takvi.To ih u neku ruku opravdava.Nije neko kriv sto nezna ili recimo ziveo je u nekoj situaciji u kojjom su svi odredjeni na neki nacin i nezna za bolje.Normalan covek nikad nece  potpuno svesno i sa namerom povrediti drugo.Razne stvari uticu na to da ljudi rade to sto rade.Zato se i kaze ljudski je gresiti.Mada je tesko to oprostiti,a jos teze ziveti  dok to traje.