:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[Mikelandjelo]

Borba sa panikom,ankcioznoscu i depresijom je malo drugacija vrsta borbe  nego ona na koju se najcesce misli.
Cini mi se da u ovoj borbi prvo moras da se predas da bi pobedio.Mislim,ne bukvalno.
Nije da se ja ne borim s njom,vec nekako ta rec borba mi uvek zazvuci bukvalo sta ta rec znaci.Ali puno je u zivotu nekih problema ,pogotovo kad je covek siromasan kao ja,zbog kojih jednostavno jednom moras da upadnes u nju.Ali uvek i izadjes.
Bez obzira na sve ipak to sto mi je doktor  rekao da mogu i sam  da se borim,mi govori da ipak to dobro radim,bez obzira sto ja puno puta sumnjam.On zna za te moje sumnje,i vecite borbe,u moje jos nedovoljno samopouzdanje i svasta jos,i ipak je to rekao.
Ali nisam bas zadovoljan.Iskreno zelim jos.Nemojte da me shvatite pogresno,ali da jesam  zadovoljan verovatno nebih bio na ovom forumu.Kao i Ti i svi Mi koji smo imali ovakve borbe zasluzujemo vise.I mislim da nije to nista lose,cak vise mislim da je dobro iako deluje malo sebicno.Doza sebicluka je potrebna nama,to mi je jednom rekao i moj prijatelj.A ja mislim da je potrebna svima.Cast je izuzecima kojima treba smanjenje.Mada ja na to nisam bas navikao,ali se navikavam polako.Jednom mi je doktor rekao.Covek moze sve samo ako hoce i veruje.
A nadam se da cu i ja uspeti u ovome sto sam isplanirao,a i u onome sto se neda isplanirati.A valjda cu poceti i da verujem,a prestati da se nadam.

[marina_kos]

pozdrav...da li mi možete pomoći ukratko, trpim psihicko zlostavljanje od oca...ne znam sto da radim..dode mi da se ubijem, ali nekako odustanem...no sve je teze odustajat..nemam nikoga, ni prijatelje ni decka, cjeli dan provedem u kuci jer mi neda nista...nemam slobodu govora, slobodu kretanja, nemam nikakvu slobodu...imam 21 godinu i zelim normalan zivjot...molim vas pomoc...

evo jos mrvicu detaljnije
imam 21 godinu i otac me psihicki zlostavlja..stvarno ne znam vise sto da radim..puno puta mi je doslo da se ubijem ali sam si rekla, hej, nemoj, zivi..prodi ovaj pakao i dolaze lijepe stvari..ali njih nema..tih lijepih stvari..ne znam odakle uzimam tu snagu, nadu u bolje sutra, energiju...govori mi svakakve stvari-od toga da sam nesposobna, glupa..ali to su sitnice..pa sve do toga da ce me izbacit iz kuce, neka odem ako mi se ne svida zivjet onako kako on kaze, nek se kurvam, drogiram, njega boli briga...bibliju mogu napisat od zivota sa njim kako mi je...samo Vas molim da mi kazete sto da radim..nemam prijatelje jer mi neda da se druzim ama bas s nikim...sve koje sam imala je on odmaknuo od mene lazima...i zabranama...decka nikad nisam imala...cjeli dan provedem u kuci po njegovom nalogu a na vecer mi prica tri sata o tome zasto nikud ne idem i s nikim se ne druzim, nece me do 30te hranit i sl..a kako da idem kada mi neda..neda mi...kaze idi, evo novce ti dam, nadi nekog i idi...ja nadem i hovu ic a on ne moze...nista mi neda...stalno sam kod kuce..budenje u pet i od tad radim sve sto on zamisli..jednom sam prelasgivala crijep s jedne strane dvorista na drugu pa opet vracala na prvu..samo zato da nebi otisla negdje..jer ja po nekom njegovom pravilu ne smijem uzivat..nisam skrenula s teme samo sam opsirna postala..skratit cu...tata me doslovno psihicki zlostavlja..ubija me to sve..ne znam kako da izdrzim..mama ga se boji, svi ga se boje...prijavit ga ne mozemo, nemamo hrabrosti a i kakve su posljedice, bog zna..on je bio u ratu pa su mu zivci otisli skroz...nije vise normalan...ako mu se suprotstavim zakuca mi glavu u zid il ime ispljuska...ili me po rukama s remenom istuce toliko puta da mi krv krene ic , vene mi popucale od tih njegovih udaraca...znaci, nista mi ne dopusta..ne mogu nista..nemam kome otici...zelim pobjeci ali nemam gdje...ubit se ne zelim ali mi to lici kao zadnje i najbolje rjesenje..svatko tko nam dode u goste na kavu, pita nas kad on ode na wc kako vi ljudi zivite s njime...dode mi da zaplacem i kazem nikako, uzmi me ti sebi, ne mogu vise ovdje...molim Vas pomozite mi nekako...Marina

[Mikelandjelo]

x

[plutonac]

kako možeš da kažeš tako direktno da joj ne veruješ kad ste svi došli ovde sa ciljem da nađete neku utehu? nisi mi jasan

[elena86]

Svakome je svoja muka najteza i jedina ocigledno 

[Mikelandjelo]

kako možeš da kažeš tako direktno da joj ne veruješ kad ste svi došli ovde sa ciljem da nađete neku utehu? nisi mi jasan

Nisam zeleo da je uvredim .A rekao sam to jer mi je tako i izgledalo.Ta njena situacija deluje veoma strasno.Cak meni deluje neverovatno strasno.Neke stvari mi se nisu slagale u prici,ali mozda ja nisam imao prilike da vidim takve slucajeve  do sada pa su mi zato izgledale sumnjivo .Ali ako je sve to tako kao sto kaze onda mislim  treba da  ode nekom rodjaku,poznaniku i da ga zamoli da joj pomogne.Mislim da postoje ustanove koje bi mogle da joj pomognu.
Ali zaista nisam zeleo da je uvredim.Vec sam cuo na nekim drugim sajtovima da dolaze neki s namerom samo da zezaju one koji su stvarno u problemima.Pomislio sam da je ovo taj slucaj.
Dakle izvinjavam se  ako sam pogresno postupio.
Mada mislim da je sada gotovo.Imam utisak da sada sta god kazem izgledace suprotno.Meni nije bila namera da nesto lose uradim,ali sad ne vredi.Kako jedna stvar moze da ze..re sve,pa iako namera nije postojala,vec izgleda moje nerazumevanje.Ali necu vise ostavljati nikakav komentar.Zao mi je.

[medenica]

Sigurna kuca.

[plutonac]

Mikelanđelo, samo razgovaramo, nema potrebe da se povlačiš potpuno 

[Mikelandjelo]

Mikelanđelo, samo razgovaramo, nema potrebe da se povlačiš potpuno 

Nisam se poodavno osecao ovako pos...no.Kao neko go..no koje nekosta nista ,a pritom nema mozga.
Panika,kako je blizu,osecam je tu.
Je..em ti dan ovakav.
Neznam ni to sad sta ti znaci i u kom je smislu?Moze biti i podsmeh,a moze biti da nije.Mada mozda na kraju opet treba da zahvalim vama,tebi i elena86 ,jer ako neprodjem sa panikom,ovo mi je prvi put posle mnogo godina da napravim neko sr...nje ovog tipa koje ispadne bas onako kako se ja najvise plasim i da ga shvatim bez podcenjivanja sebe i depresije.Zbog ovih sr...nja koje bih ranije napravio ja bih mesecima bolovao.Sad mi netreba toliko,dovoljno mi je  dan pa da uletim u paniku.
Jos nesto.Mi zaista ovde mozemo da se tesimo i lepa rec znaci dosta,ali na kraju sami moramo da se dobro potrudimo da bi konacno pobedili svoje probleme.To vazi kao i za mene tako i za sve.Takodje  Marinin problem je preozbiljan i njoj lepa rec bezmalo neznaci nista jer samim tim sto joj otac stoji nad glavom non stop ta rec bi tesko stigla do nje.Dake ona MORA preduzeti neke ozbiljne korake da bi resila te probleme,a to su trazenje pomoci u sigurnoj kuci.Ovde je lepa rec premala pomoc.Mada sam joj ipak ja prvi i rekao za to.

[plutonac]

ali si joj takođe rekao da joj ne veruješ, što ne znam od kakve je koristi bilo kome.. iskreno ti kažem da ostaneš i da se ne povlačiš jer kao što ti nisi imao verovatno lošu nameru, nemam je ni ja, ali moramo biti svi tolerantni i saosećajni, ne samo o svom problemu misliti.. eto, možda ti ovo i pomaže da se suočiš sa svetom, sa ljudima i reakcijama