Занимљиво да има много одговора који женски промискуитет покушавају да прикажу као неважан. То не бих коментарисао, иако је тај став врло озбиљан и много казује.
Није лоше знати: хиперсексуалност оба пола постоји и као болест или симптом других болести. Надаље, када осматрамо женску хиперсексуалност у односу на мушку, није спорно да има и једне и друге, али свакако хиперсексуланост не оставља исте последице на жене и на мушкарце, како у физичком тако и у психичком смислу. Ово је сасвим једноставно зато што ни мозак жене и мушкарца нису исти, као што нису исти ни телесно, па је дакле немогуће да су последице исте. Осетљивији женски психо-физички склоп је свакако више угрожен, што је ваљда јасно.
У ствари, људска емотивност није марамица која се мења тек тако. Промискуитетна девојка/жена има недозрелу - нестабилну или нискоинтелигентну психу. Шансе да таква особа има стабилан брак са здравим односом према мужу и потомству су мале. Ово показују и поразне статистике са 50% развода младих људи у Србији. Муњевито мењање партнера показује неспособност везивања и стварну духовну блискост са најважнијим партнером у животу - супружником. А то није ни мало наивна ствар, зар не?
Заговорници тезе а ла "сви смо једнаки, значи сви можемо да радимо шта хоћемо" нису најбоље промислили. Нека узму само хигијенски аспект претераног мењања партнера, па ће можда доћи до правилнијег закључка. Прошле године сам на Новом Београду видео човека средњих година који пије воду из баре. С колико жена је он спавао и да ли је тим девојкама свеједно? Можда и јесте, али такве свакако не треба женити, зар не?
Tema: 
