Školujemo decu za nepotrebna zanimanjaPrema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) zanimanja koje danas poslodavci ne traže, koja su zastarela i prevaziđena najčešće su u oblasti tekstilstva i kožarstva, mašinske struke, šumarstva, poljoprivrede i prehrambenih zanimanja, a delom i elektro-struke. Tako, krojači tekstila, tkači, kožarsko-krznarski tehničari nemaju svetlu budućnost. Ništa bolja situacija nije ni za metaloglodače, tehničare obrade metala, kao ni za voćarsko-vinogradarske tehničare i stočare.
U NSZ smatraju da struktura nezaposlenih, koji se nalaze na evidenciji, ne odgovara savremenim potrebama poslodavaca, a da je jedan od uzroka takvog stanja na tržištu rada i nedovoljna usklađenost obrazovnog sistema sa potrebama poslodavaca.
- Tačno je da danas u srednjim stručnim školama postoje profili koji su prevaziđeni. To je nasleđeno stanje, koje ne može da se reši preko noći. Današnji poslodavac traži mnogo više veština i znanja nego što učenici ponesu iz srednjih stručnih škola. Poslodavci žele radnika koji je spreman da obavlja nekoliko poslova. Tako je opereter mašinske obrade zamenio metalostrugara, metaloglodača i metalobrusača ili traži se modni krojač koji je u stanju da kreira, kroji i šije – kaže za „Blic nedelje“ Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje i dodaje da se akcenat mora staviti na to da učenik nakon srednje škole ponese što više veština da je potpuno osposobljen da počne da radi.
Sa reformom srednjeg stručnog obrazovanja počelo se još 2002. Međutim, za proteklih sedam godina nije mnogo urađeno. Uvedeno je 60 novih oglednih obrazovnih profila, a da oni za koje nema interesovanja na tržištu rada nisu ugašeni. Tako, danas, u Srbiji u srednjim školama ima 250 obrazovnih profila. Od nove školske godine biće uvedena još dva nova obrazovna profila- modni krojač i tehničar za reciklažu.
- U reformi je moglo mnogo više da se uradi, ali stanje u obrazovnom sistemu je isto kao i u državi – kaže Lazarević.
Jadranka Dimov, stručnjak za karijerno vođenje kaže da je najveći problem danas sa stručnim obrazovnim profilima što je većina stara između 10 i 20 godina i da su oni rađeni za drugu privredu i drugačije tržište.
- U zemlji u kojoj još nije završena tranzicija, a pogođena je ekonomskom krizom, teško je prognozirati koja će zanimanja biti tražena za 15 do 20 godina. Sve zavisi šta će buiduće vlade apostrofirati kao prioritete, kada ćemo i kakve grinfild investicije imati – zaključuje Dimov.
Izvor:
Blic
Tema: 
20:06:52, 01.Nov.2010.