Potomak stare provansalske plemićke porodice i , po majci Mari – Eleonor De Maje De Karman, u srodstvu sa mladjom granom kuće Burbona, Donasjen – Alfons – Fransoa, markiz De Sad, gospodar od La Koste i Somana, sagospodar od Mazana, generalni namesnik pokrajine Bres, Bige, Valrome i Geks, konjički pukovnik, rodjen je u Parizu 2. juna 1740 godine, u dvorcu Konde, obitavalištu kneza Luj – Anrija, njegovog slavnog rodjaka. Od 1744. do 1750 godine mladi markiz je u Somanu, gde osnovno obrazovanje dobija od strica, opata De Ebreja, elegantnog i krepkog istoričara. Sa navršenih deset godina vraća se u prestonicu i stupa na koledz Arkur, kod jezuita.
Godine 1755, posle jednogodišnje obuke u školi Švoleže, dobio je čin potporučnika u regimenti kraljeve pešadije.
Zastavnik karabinjera 1757, zatim konjički kapetan, g.De Sad učestvuje u sedmogodišnjem ratu.
Uprkos ljubavi prema gdjici De Lori, on se 17. maja 1763 godine, s odobrenjem kraljeve porodice, ženi kćerkom jednog od predsednika Kraljevskogporeskog suda, gdjicom Rene-Pelagijom Kordije De Loni De Montrej, sa kojom će imati dva sina i kćerku i koja će mu sve do njihovog razvoda 1790 godine biti veoma privržena. Pet meseci posle venčanja markiz je zatvoren u vansensku kulu zbog preterane raskalašnosti i huljenja i skrnavljenja Hriatovog lika
Jula 1764 postaje ljubavnik gdjice Kolet, glumice Italijanskog pozorišta koja ostavlja posle šest meseci. U toku 1765- 1766, održava vezu sa kurtizanom Bovoazen i sa više igračica Kraljevske muzičke akademije.
Na Trgu de Viktoar, 3.aprila 1768, prilazi prosjakinji Roz Keler; ona pristaje da sa njim podje u njegovu «kućicu» u Arkeju. Tamo joj naredjuje da se svuče, više puta je bičuje, zatim je zatvara u jednu sobu. Kelerova beži, podnosi tužbu i dobija visoku odštetu. Sad je zatvoren u Somiru, zatim u Pjer – Ensizu, ali zahvaljujući molbama za pomilovanje, Veliko veće skupštine Pariza osudjuje ga samo na globu; medjutim po kraljevom naredjenju ostaje zatvoren sve do novembra 1768 godine. Na jednom putovanju , 27. jun 1772. zadržava se u Marseju, gse se ujutro istog dana, zajedno sa slugom Laturom u jednoj sobi zabavlja sa četiri devojke.. Obostrano bičevanje, sodomija, pederastija; jedna od devojaka, Marijan Lavern, proba bombone od kantaride koje joj nudi markiz. Iste večeri on posećuje još jednu prostitutku, Margerit Kostt, koja prazni bombonjeru svoga klijenta. Uskoro joj je toliko zlo da pomišlja da je otrovana. Ona podnosi tužbu namesniku kriminalističkog odseka policije. Dok markiz De Sad beži u Italiju sa svastikom gdjicom An – Prosper De Loni, manastirskom štićenicom, predstavljajući je kao svoju ženu i živeći sa njom s tim u skladu, Sud provansalske skupštine osudjuje ga na smrtnu kaznu zbog zločina trovanja i sodomije ; 12. septembra u odsustvu osudjenika, izvršena je presuda nad njegovim likom, na trgu Prešer u Eksu. U oktobru te godine Sad se sklanja u Šamberi, a 8. decembrauhapšen je po naredjenju kralja Sardinije koji postupa po zahtevu njegove tašte, predsednikovice De Monterej, i odveden u tvrdjavu Miolan. Odatle beži 1. maja 1773. Njegov boravak u La Kostu, izmedju 1774. i 1777, ispunjen je skandalima, od kojih je najteži, ali i najmanje razjašnjen, vezan za «devojčice» , ukupno njih pet, koje su mu dovodili iz Liona i Viena i koje on zapošljava u zamku. Prilikom boravka u Parizu, februara 1777, De Sad, za čije hapšenje predsednikovica De Monterej ima tajni kraljev nalog, zatvoren je u vensensku kulu.
Juna 1778. sproveden je u Eks, gde je poništena presuda Skupštine Provanse zbog neosnovanosti optužbe za trovanje.
Slobodan pred zakonom , alijoš uvek u zavisnosti od kraljeve «dobre volje», on napušta Ekspod policijskom stražom. Prilikom zadržavanja u Valansu uspeva da pobegne i sklanja se u La Kost, gde je uhapšen 26. avgusta. Ponovo sproveden u Vensen, markiz tu ostaje zatvoren od 7. septemba 1778. do 29. februara 1784 kad je prebačen u Bastilju.
U kuli Druge Slobode piše pored drugih , remek delo «120 dana Sodome», «Alin i Valkur» i prvu «Žistinu». Nekoliko dana pre 14. jula 1789, zbog toga što je pokušao da podbuni narod iz kvarta Sent Antoan, vičući kroz prozor svoje sobe da će zatvorenici biti zadavljeniSad ej iz tvrdjave prebačenkod kaludjera u Šaranton Sen Moris.
Oslobodjen je 2. aprla 1790 na osnovu dekreta o ukidanju kraljevih naloga za hapšenje, De Sad dve godine kasnije, učestvuje u radu sekcije gradjana kvarta Pik, u svojstvu sekretara, a naročito se bavi reformom Pariskih bolnica. Avgusta 1793, kao predsednik svoje sekcije, odbija da stavina glasanje jedan nehuman predlog. Optužen za umerenjaštvo, uhapšen je 8. decembra. Zatvoren kod Madloneta, zatim kod Karmelićana, u Sen Lazari Pikpi; njegovo ime nalazi se na listi kolektivne optužbe Fukije – Tinvila od 8. termidora II godine, ali izvršitelji Revolucionarnog suda uzalud ga traže u raznim zatvorima i tako sudbina spasava «gradjanina» Sada od giljotine. Oslobodjen je 15. oktobra 1784 godine, ali ga posle pet godina , 6. marta 1801.hapsi policija Konzulata, kao pisca erotskih romana o Žastini i Žilijeti. Posle 25 meseci boravka u istražnom zatvoru u Sent Pelagiji i Bisetru, 27. aprila 1803. godine prebačen je u bolnicu Šaranton Sen Moris, gde ljupka Mari – Konstans Kesne, njegova ljubavnica već 13 godina dobijadozvolu da mu se pridruži.Zahvaljujući blagonaklonom razumevanju upravitelja Sad tu može, sve do 1808, da organizuje pozorišne predstave koje dolaze da vide najelegantnije pariske ličnosti.
Umro je 2. decembra 1814 godine pošto je u zatvorima proveo trideset godina života. Po želji porodice koja se stidela njegove uspomene, Sadova nadgorbna ploča ostala je bez imena
Žilber Leli, 1952
iz pogovora "120 dana Sodome"
Tema: 
06:54:22, 03.Maj.2014.