Mobing na poslu Ponižavajući poslovi, ogovaranje, stalne kontrole i kritike od strane kolega i rukovodstva...
Ukoliko ste „poštenjak” koji je otkrio nepravilnosti u poslovanju rukovodstva, pripravnik ili osoba pred penzijom, ako različiti i ekscentrični, ili, pak, fizički invalidi, ili višak radne snage – spadate među one koji mogu da postanu žrtve mobinga.
Mobing je, prema definiciji, psihičko maltretiranje na radnom mestu koje podrazumeva: davanje ponižavajućih poslova radniku, ogovaranje, stalne kontrole i kritike od strane kolega i rukovodstva, napade na zdravlje zaposlenog (ne dobija bolovanje, godišnji odmor, seksualno ga uznemiravaju...), premeštanje u drugu kancelariju, nepozivanje na sastanke, oduzimanje sredstava za rad (sindrom praznog stola), pretrpavanje obavezama – sindrom punog stola...
Cilj mobinga je da se zaposleni prisili da napusti radno mesto i tako ekonomski još više degradira. Radna sredina u kojoj preovladava ovakvo ponašanje prepoznaje na osnovu narednih odlika: takmičarska sredina sa kultom karijerizma, strogo hijerarhijska struktura, naglašena briga o ekonomskoj dobiti umesto o međuljudskim odnosima, nedostatak međusobnog poštovanja, nedovoljno definisane radne uloge i nedostatak profesionalnosti.
Jedno istraživanje Infostudovog sajta za zapošljavanje
www.poslovi.infostud.com pokazalo je da 12 odsto ispitanika priznaje da su bili žrtve nekog oblika zlostavljanja na poslu. Najveći broj posetilaca sajta, 60 procenata, smatra da je mobing veoma prisutan u Srbiji. U Beogradu postoji više službi koje pomažu žrtvama nasilja na radnom mestu – Stop mobing, Antimobing centar, Viktimološko društvo i drugi.
Viktimološkom društvu Srbije (VDS) sa službom VDS info i podrška žrtvama prošle godine se javilo 119 osoba koje su se žalile na nasilje na radnom mestu: 85 žena i 34 muškarca. Prema rečima Jasmine Nikolić, rukovodioca ove službe, žrtvama mobinga ne nude se konačna rešenja već alternative. Time se, prema njenim rečima, osoba ojačava da izađe iz problema.
Jasmina Nikolić ističe da su im se javljale žene raznih zanimanja – od čistačica do profesorki na fakultetima, zvali su ih i iz državnih i privatnih firmi, iz vojnih, policijskih i zdravstvenih ustanova. Žrtve mobinga ovde mogu da dobiju potrebne informacije, emocionalnu podršku, upućivanje na druge organizacije i podršku na sudu.
Magistar psihologije Ivana Kovačević sa Fakulteta organizacionih nauka objašnjava kako mobing utiče na funkcionisanje porodice. Prema njenim rečima, danas je teže nego ikada napraviti granicu između privatnog i profesionalnog života – ono što se dešava na poslu projektuje se i na privatnom planu.
– Ljudi koji duže vreme trpe bilo kakav vid ugrožavanja na poslu, posle izvesnog vremena moraju da pronađu neki ventil za te frustracije. Vrlo je verovatno da će porodično okruženje biti ono u kome će takva osoba pokušati da isprazni negativna osećanja. Agresija se pomera ka slabijima i onima od kojih se očekuje da imaju najviše kapaciteta za pružanje razumevanja i toleranciju. Obično su to članovi porodice. Neretko se dešava da osoba koja na poslu trpi ugrožavanje bilo koje vrste postaje posle izvesnog vremena i sama nasilnik u porodici. Posledice mobinga koje se osećaju u porodici ne zavise samo od vrste i intenziteta pritiska koji osoba trpi na poslu, već i od toga koliki značaj ona pridaje svom profesionalnom životu. Stoga su često kolateralne žrtve mobinga upravo porodice onih ljudi koji se bave vrlo prestižnim zanimanjima – ističe psiholog Ivana Kovačević.
Izvor: politika
Tema: 
17:42:16, 13.Okt.2009.