:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[elena86]

Ne ocekuj od drugih da ti uzvrate uslugu,to ces retko kad dobiti. Ali ipak ako je ovo sto si napisao istina onda si od te devojke zasluzio bar postovanje. Mislim da si na ovome naucio mnogo toga,ne treba davati celog sebe u odnosima sa ljudima,a isto tako ne mozes nista postici pretnjama i na silu. Okreni novi list u zivotu,a ona kada se bude javila,a javice se sigurno kada joj bude tesko ne nasedaj ponovo na tu pricu da joj treba zastitnik. Ti si za nju dovoljno ucinio sada neka svoje frustracije leci na nekom drugom.

[lili_bu]

Dobar dan... Ovako, moj problem je u tome što sam već mjesec ili više dana tjeskobna... Imam samo jednu stvar koja me muči, a to je moj dečko... Imali smo da kažem "savršenu" vezu, mada ništa nije savršeno, ali stvarno je bio dečko koji je mogao biti primjer drugima... Ipak prije nešto više od mjesec dana sam saznala da se dopisivao s jednom curom, ona živi vani, i imali su "online vezu". On je rekao da je to sve bila zezancija, i ja vjerujem da jeste, jer joj je i lagao i tako to, prestao je s tiim i od tada se trudi da vrati moje povjerenje... Mene to više i ne muči, nego me muči pomisao da li me varao prije... Oprostila sam mu ovo, ali nisam imala vremena da to odbolujem, jer on uskoro odlazi, ja studiram još jednu godinu i nismo imali vremena... Muči me to što nikako ne mogu prestati misliti na to, želudac me stalno boli (imam već 2.god. gastritis) i brinem se za svoje zdravlje, ali misli nikako ne mogu skrenuti s toga... S druge strane nisam sigurna da je ikada išta bilo, ali me sumnja ubija... Još jedan problem je što sam ja uspješna i svi me takvom vide, imam sve što jedna formirana ličnost treba imati, tako da se ne osjećam ugodno niti razgovarati o ovome, jer me drugi vide kao jaku, samostalnu osobu....

[john_995]

Dobar dan pre svega.

Zaista ne znam kako da zapocnem svoje "ispovedanje". Trudicu se da nesto ne izostavim. Krecem otpocetka. Trenutno zavrsavam cetvrtu godinu srednje skole. Poticem iz relativno male sredine, nekih 15.000 stanovnika. Ceo zivot sam u toj sredini, izuzev povremenih, ali retkih putovanja u inostranstvo i Beograd i Kragujevac. problem je u tome sto veoma uskoro moram naciniti bitan korak u svom zivotu - otici u veliki i nepoznat grad, Beograd. Ono sto me muci je zapravo to kako cu se ja tamo snaci, buduci da imam tropofobiju (strah od promena). Jedva sam "preziveo" prelazak iz osnovne u srednju skolu. Iako se nije nista toliko bitno tada promenilo (ista opstina, ziveo sam u istom stanu u kom i sad zivim). Ipak je taj period mog zivota bio najgori za mene (prva godina srednje). Nikada nisam doziveo toliki bol, psihicki bol. To je nesto neopisivo. Plakao sam svakog dana i svake veceri. Svakodnevni odlazak u skolu je za mene bio poput robije. Bilo je to strahovito mucenje. Bio sam zbunjen i izgubljen sve vreme. Dogadjalo mi se i da zaboravim da jedem cak. Jednostavno neki neopisivi osecaj. Kao da se ceo svet preokrenuo ili da si na nekoj drugoj planeti. To je trajalo duze vreme. Kasnije je naravno jenjavalo, dok nije nestalo. U drugoj godini je bilo mnogo bolje. Poenta cele price je da imam taj uzasan strah da mi se tako nesto ne ponovo i to stotinama kilometara od kuce i ikoga poznatog. Taj osecaj me ubija vec sad. A sto je najgore, ne postoji druga opcija sem odlaska na fakultet. Ja svakako moram ici. Ali to osecanje straha me zaista izjeda iznutra i provodim noci razmisljajuci o tome i u glavi trazim neko resenje koje to moze spreciti. Sta mi vi predlazete? Ima li resenja ili moram prolaziti kroz isto? Ne znam da li bih mogao da izdrzim jos jedno takvo mucenje. Treba li da posetim psihologa cim stignem tamo? Naravno ako je moguce besplatno i apsolutno diskretno...Ne zelim da to bilo ko sazna, a i ne raspolazem nekim posebnim novcanim sredstvima. Bio bih vam do neba zahvalan ako biste mi nekako pomogli.
Unapred hvala.

[pg crna gora]

Da li imate savjet za tremor ruke? U zadnje vrijeme imam taj vidljiv problem

[milica0200]

a bih Vas zamolila da mi nekako pomognete jer sam zaista ocajna.
Naime, ne radi se o meni vec o mojoj sestri. Treca je godina srednje skole..i ona vec 16 dana ne spava UOPSTE, jednostavno ne moze da zaspi.
Isla e kod lekara, pedagoga, psihologa i na sva ispitivanja..i, dijagnostikovana joj je: Insomnia non organica, jos mi je rekla da joj je lekar u dijagnozi napisao da je objektivno svesna (ja ne znam sta to znaci). Uglavnom, prepisali su joj Ksalol.

Zanima me, ako mozete da mi kazete zasto Ksalol? mislim, zar niste u prethodnom postu napisali da je on za anksioznost? I, po vasem misljenju sta moze biti uzrok?

Zelela bih da pricam s njom, mozda ima neki problem..a ne zeli da prica..ne znam kako da joj pomognem; samo ne mogu da je gledam vise onako snuzdenu..

Unapred Vam hvala!

[elena86]

Dobar dan... Ovako, moj problem je u tome što sam već mjesec ili više dana tjeskobna... Imam samo jednu stvar koja me muči, a to je moj dečko... Imali smo da kažem "savršenu" vezu, mada ništa nije savršeno, ali stvarno je bio dečko koji je mogao biti primjer drugima... Ipak prije nešto više od mjesec dana sam saznala da se dopisivao s jednom curom, ona živi vani, i imali su "online vezu". On je rekao da je to sve bila zezancija, i ja vjerujem da jeste, jer joj je i lagao i tako to, prestao je s tiim i od tada se trudi da vrati moje povjerenje... Mene to više i ne muči, nego me muči pomisao da li me varao prije... Oprostila sam mu ovo, ali nisam imala vremena da to odbolujem, jer on uskoro odlazi, ja studiram još jednu godinu i nismo imali vremena... Muči me to što nikako ne mogu prestati misliti na to, želudac me stalno boli (imam već 2.god. gastritis) i brinem se za svoje zdravlje, ali misli nikako ne mogu skrenuti s toga... S druge strane nisam sigurna da je ikada išta bilo, ali me sumnja ubija... Još jedan problem je što sam ja uspješna i svi me takvom vide, imam sve što jedna formirana ličnost treba imati, tako da se ne osjećam ugodno niti razgovarati o ovome, jer me drugi vide kao jaku, samostalnu osobu....

Ne mora da znaci da te je prevario,ali je ipak dovoljna sama cinjenica da se dopisivao sa njom,i pri tom je lagao,mozda tako i tebe laze,ko zna sta bi bilo da ti nisi saznala za to da li bi ostalo samo na dopisivanju.A trudice se toliko samo dok ne pridobije tvoje poverenje,a onda opet sledi opustanje u ponasanju.Tesko se vraca izgubljeno poverenje,skoro pa  nikad,a i sumnje kad krenu obicno samo budu vece vremenom.

[lolopiniata]

Imam 25 godina, i imam problem... Imam decka vec 7 godina, ali prema njemu ne osecam nikakve emocije. Znam da ga volim, ali jednostavno to ne osecam. Isto i za roditelje, znam da ih volim, ali ne osecam, tako isto za sestru i njenu novorodjenu cerku... Sta da radim, ne znam sta mi se desava?

Imam cesto osecaj izgubljenosti, da ne znam ko sam i gde se nalazim, rekose da je to derealizacija...

Jako cesto pomislim da sam zla, jer se ovako osecam, jer zavidim ljudima koji su normalni itd.

[Maribela]

Postovani,
moj problem se sastoji u sledecem:Pre mozda 4 meseca sam se zaljubila u decka iz mog grada koga sam i ranije poznavala iz vidjenja.Nasi susreti su vezani za nocne izlaske.Najpre je on,pre ta 4 meseca castio picem mene i moje drustvo,tada nisam shvatila da stalno gleda u mene.Od tada smo se cesto sretali, uvek je gledao u mene kada sam okrenuta ledjima tj kada ne mogu da mu uzvratim.Tada smo se i cesto sretali uvek se sa osmehom pozdravljali itd. Naime,ovih dana on mene istim intenzitetom posmatra(uspela sam primetiti da je nakon kraceg posmatranja prisao mom stolu )pozdravio se sa mojim prijateljicama,a mene nije skroz ignorisao nego kao da je izbegavao nas kontakt ocima.Onda je pokusao da se "progura" kroz guzvu uzeo me nezno za struk i dotaknuo po ramenu,valjda ja kao zaljubljena sam to osetila kao eksploziju nekih osecanja i ponovo otisao.Takodje ispricao je neku salu i posto je stajao pored mene(a ignorisao me takoreci okrenuo se da vidi jesam li se i ja nasmejala) Inace izmedju nas nije nista vise bilo,sem tih pogleda koji dugo traju,a ja sve vise zaticem sebe kako osecam krivicu jer sam se pozdravila ili poljubila u obraz sa nekim momkom pa je on shvatio na poglesan nacin, i poceo da me ignorise.Mnogo mi je sve ovo mucno,ne mogu da jedem, da spavam, jednostavno sam morala da potrazim negde odgovor!! Volela bih kada biste mi malo kao psiholog ukazali na sta treba da obratim paznju i sta zapravo znaci to njegovo ignorisanje i ti pokreti? Hvala Vam unapred,mnogo..

Zahvalna.

[delhaj]

  Nisam psiholog, ali mislim da bi trebala ovo napraviti.
  Vjerovatno je kako kažeš krivo protumačio taj poljubac. Možda misli da si mu time željela pokazati da te on ne zanima. Pokušaj preko nekoga ili sama mu reći da su ti godili njegovi pogledi i da onaj poljubac u obraz nije značio ništa osim pozdrava prijatelju. Nemoj čekati, pokušaj na neki način to ispraviti.
  Nadam se da će ti ovo moje pomoći bar malo.

[Maribela]

Hvala ti mnogo delhaj! Pokusacu to odraditi prvom prilikom, samo sam zelela biti sigurna da li on oseca ikakve simpatije prema meni iz ovog sto sam napisala? Ne bih zelela da se "ispalim" ako razumes