:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[delhaj]

 Ako ste se prije pogledavali i pomalo pričali, trebala bi skužiti  po njegovom pogledu da li mu se sviđaš. Ali nemaš što izgubiti ako mu se na neki način približiš oi lijepo mu sve objasniš.
Pozdrav.

[Stardust]

Zdravo. Imam spored meni  veliki problem. Osecam da stvarno gushim moj boyfriend. Mi smo zajedno neki  9 meseca. U prvo 2-3 mjeseca kao i u svaka vrska , bilo je med i mleko  ali   od 4ti mjesec  pa nadalje  je svaki dan gorije. Krivica je  uglavno u meni, jer sam pocela  sa neka ljubomora i pocela sam da pravem  jake  scene i drame od  nista. Ljubomorila sam na svaka djevojcia okolu njega.On nije tip koji ima puno prijateljicama ili  neki shvaler kao  neki muzi , ali ja ipak sam  vrlo ljubomorna. Ljubomorila sam na  jednu djevojcicu u cijem drustvo se nasao on , dok sam ja  u drugi gradom na studije. On je lepo objasnuo da stvarno nema nista  sa tim, a i    njegov drugar koji je   bolji drug samnom  mi je rekao isto. Ta farsa se zavrsila , dakle pocela je da mi smeta   djevojka od njegov  drug ,  tegnili smo se oko 2 meseca oko nje   i  josh je mrzim i ako  znam da ne smem tako  Trudio se da mi objasnjava  i otkazao se rekao mi je da vishe ne moze da mi objasnava i dava za sve ispoved. Navredila sam se kada mi je rekao da sam ja ljubomorna na svima, i da   josh fali d abdem lhjubomorna na  njegova sestra . Ja nisma na njegova sestra ali zato pa sam ljhubomorna na njegove unuke. Prestalo je sve  to    ljubomorenje ,  josh osecam to ali ne    pricam mu   okolu  tim. Sada  samo   kalkuliram koliko me puti nazvao  ,   dali je bio vesel ,  dali je   bio sam , dali me je lagao .....  Opsednuta sam s tim. Budim se sa pomisao  dali i danas  cu ga tako cekati , i brojati koliko puta me nazvao . Jako sm nervozna, cjella paznja mi je skrenuta oko njega . Stalno go sumnjam nesta, sada nema niko okolu njega pa zato sam da recimo sigurna da   nije s nikome (iako nikada nisam  cula  ili  osecala da je  snjeka druga djevojcica) ali zato pa sada   mislim da e on izbegava . Probala sam da prcam snjim i rekao da   mu je dosta   od meni , jer stalno sam    barala neke sitnice za da se svadjamo , i da ovako ne mozemo . On mi je rekao da smo mnog razlicni da on ima celosnu doverbu u meni a ja nu njega ni malo ... a da nema potreba od tim .. i da  mu je muka da svaki dan   neshto novo izadje od meni . Ne znam sta da radim  probala sam da mu raskinem ali ne mogu bez njega , stavrno ga volim ...   a snjim mi je tesko , svi mi kazu da  prterujem i da je  najbolji decka .. i  cimerice s koje zivim , i  drugarice i svi .. nikada nisma cula nesto  da je pricao za meni ili da me lagao ili  prevario , ali ne znam od dakle ta sumlja. ali nije  normalno kao na svi djevojki ,  ovo je vishe opsesija .  slabo i ucim  , cjelo vrijeme u njega mislim, spunjena sam negativnim mislima stalno mislim zasto sada nije me trazio , sigurno me ne voli vishe  ,  ranije me je  trazio vishe   ...  stalno proveravam njegov fb , ako ne najdem nishta  nerviram se .... ne znam   shta je ... ali   mnogo volim da ovo zavrshi . Problem je u tome shto ja kada pomislim neshto , kao to da me  on lazu ili zasto ga nema da se javi i slicno ja ne   kazem mu odmah ne pitam ga nego to  sobiram u sebi i trpim ,  do sledno  takvo iskusenije ja padma pa mu   vicem   i  opet se zna da ja sam ista nisam smenjena i da mi meni sve smeta   ... i da mogu to da drzim u sebi samo 1 , 2 dana i psole puklo je .... meni to izgleda realno , kada  nesto on ga nema ili  nije rapslozen po tlefon ja odma povrzujem da nesto nije u red s nama  i   meni to izgeld arealno i stalno zastanem i   kazem si .. sacekaj  sigurno li je ovo ovako ili opet preterujes? i   sve mi  izgleda kao da je   realno ali od kada   se svadjamo    vidim da je  bilo za dzaba .....  molim vas pomognite nekako ..ne znam gde da se osvrnem , jako mi je tesko ... osecam se kao da  sam  bolna od necega .... a vidim da i nima vishe dosadim ... ne znam kako da ne mislim na nista  i da ostavem da uzivam u vezu .......

[pg crna gora]

ja ne znam kako da sebe motivišem da redovno svaki dan vjezbam? Voljela bih da to radim. Zbog mog zdravlja. Zabole me mišići i odustanem

[medenica]

Stardust, opusti se. Moras da radis na sebi i svom samopouzdanju. Posesivno si vezana za njega a nesigurna u sebe. Radi na sebi, moras da imas oslonac u sebi i svi odgovori su u tebi. Ne oslanjaj se na nikog, moras da naucis da budes sama sa sobom a kako, lako. Cim odlucis da se pozabavis sa samom sobom rodice se neke ideje i misli koje ce ti pokazati sta i kako ali moras imati poverenja u sebe. Slusaj glas i tisini a on samo ceka. Kad budes spremna da se suocis sama  sa sobom drukcije ces dozivljavati i ovu situaciju sa tobom i vama.
Pg Crna Gora, mani zezanje, vezbaj ako ti se vezba u suprotnom peglaj ledja na krevetu. Postoje razni nacini za vezbanje. 

[elena86]

ja ne znam kako da sebe motivišem da redovno svaki dan vjezbam? Voljela bih da to radim. Zbog mog zdravlja. Zabole me mišići i odustanem

Ne treba ni da vezbas svaki dan,vec svaki drugi,i za pocetak neke lagane vezbice sa malo ponavljanja dok ti se misici naviknu. A motivacija mozes da budes jedino ti sama sebi,ne moze to niko umesto tebe,naravno ako zelis da budes zdravija i bolje izgledas,neka ti to bude motivacija  :flowers

[acad]

Ćao svima,ja imam jedno pitanje. Porodila sam se prije 7 mjeseci,i dobila 2 prekrasne bebe sina i kćerku,srećna sam zbog toga,al imam puno obaveza,nekad mi jako nedostaju izlasci,neko opušteno slobodno vrijeme koje sam nekada imala samo za sebe,ovo su normalne stvari i ja sam svjesna toga,al nekad me sve guši,malo sam depresivna i zbog svog izgleda jer imam i koji kilogram viška,ovo nije neki problem al bih voljela razmijeniti mišljenje

[Jela84]

Postovani, imam neka pitanja pa ako ste u mogucnosti volela bih da mi date savet. Ove zime sam bila poprilicno anksiozna, imala sam problem sa negativnim mislima koje su me uznemiravale, imala sam panicne napade, lose sam spavala, koncetracija mi je bila losa, psihicki i fizicki sam se osecala iscrpljeno, oslabila sam nekoliko kilograma. Nisam bila kod lekara osim sto sam na svoju ruku uradila analizu krvi i osim sto sam malokrvna sve ostalo je ok. Situacija je sada bolja, hrabrim sebe, trudim se da se fizicki aktiviram, radim vezbe, vise sam napolju, vodim racuna o ishrani i psihicki mi je dosta bolje. Ali fizicki bas i nije. Citala sam o tome da telu treba vremena da se vrati u normalu. osecam trnjenje ruku najcesce nocu, bolove u misicima i zglobovima, trzanje zivca u kapku, u usnama, misicima i sve to prodje kad skrenem misli i nesto radim. Nisam bila kod lekara i ne znam sta da radim jer se plasim da opet ne padnem u anksiozno stanje i da li je sve to na nervnoj bazi kao posledica anksioznosti?

[pg crna gora]

kako da pomognem drugu da prihvati cinjenicu da mu je sestra monahinja.... ona je tako zelela.... bas mu nedostaje......vezan je za nju .... pomoc sto prije

[hrvherv]

Poštovani,

Sa djevojkom sam duže od sedam godina i zavolio sam je više nego išta na svijetu. I volim je i danas jednako kao i prvog dana. Naravno, to zahtijeva visoku moralnost, poštenje, odricanja, iskrenost i slično, na sve sam pazio a i takva sam osoba i nikad mi se nije desilo ni da me poljubi neka druga djevojka kako to obično mladi navode. Naravno, ja sam potpuno nezainteresovan za druge djevojke koje bi nekad pokazale interes, posvećen sam svojoj vezi i ljubavi koju imam sa svojom djevojkom. Karakterno i ona je ista kao i ja, odgojena u vrlo lijepoj i mirnoj porodici, draga je, topla, nježna, da sam je tražio ne bih takvu mogao naći. Za šest godina veze nikad se nije desilo da se posvađamo. Mi sve rješavamo razgovorom, pogledima, maženjem. O tuči da i ne govorim, to nisam u stanju ni zamisliti. Roditelji su joj nešto strožiji pa smo se određeno vrijeme nalazili u gradu, nije me tek tako smjela predstaviti njima jer se bojala da oni to neće dobro prihvatiti, treba prvo završiti studije. Ja sam pristao na takvu vezu jer je volim i samo me ona zanima. I dobro smo napredovali, poslije dvije godine otprilike upoznam se prvo sa majkom, sa ocem sam još kasnije. E to je bilo olakšanje i njoj i meni, bio je to ogroman korak naprijed u našoj vezi. Trebam napomenuti da smo iz dva susjedna grada, upoznali smo se u njenom gradu gdje sam živio dok sam studirao. Kasnije se viđamo tako što sam najčešće ja dolazio u njen grad ali od posla to je bilo jednom sedmično ili jednom u dvije sedmice. Ipak, znalo se koji put desiti da to bude i mjesec dana, ja sam i sportista i u to neko vrijeme uopšte nisam dobro raspoređivao prioritete. Tačno se mrzim zbog toga. Onda je ona sljedeće godine dobila posao i stan u mom gradu i bili smo presrećni. Sada  konačno možemo svaki dan biti zajedno. Tu smo počeli proživljavati nove stvari, noćenje zajedno, doručkovanje zajedno, pripreme za zajednički život i to je bilo divno iskustvo. I tad mi se znalo desiti da npr. ne dođem odmah poslije posla kod nje, nekad mi se pogodi da baš tad imam dogovoreno sa društvom nešto pa ostanem sa njima ili imam sport pa se time bavim, onda odem kod nje kasnije. Naravno da joj je to smetalo. Nije uvijek, ima razumijevanja i za moje potrebe kao i ja za njene, ali danas bih sve to vratio, danas mi ništa nije važnije od nje i njenog povjerenja. Imao sam još par gafova, na primjer zaboravim neki bitniji događaj. Ne baš rođendan ali neki datum. Nakon dugog razmišljanja o sebi ja to mogu samo pripisati mom velikom nezadovoljstvu na poslu, stresu i to mi je okupiralo misli da nekad nisam dobro ni slušao ni pamtio. Te stvari sam već riješio sa sobom, nema mi bitnije stvari od nje kakvi god da su problemi. I sad je lako, sad ne mogu zaboraviti ništa kad lijepo slušam i trudim se oko svega. Problemi i posao na stranu, tu mogu zaboravljati ako mi glava bude opterećena ali nju više nikad. Ipak bojim se da sam možda previše puta takvu stvar uradio i sada mislim da ima sumnju, reče jednom kroz smijeh "Ti? Ma nema šanse da se ti promijeniš". Sada tek povezujem da mi je vjerovatno zbog tih stvari jednom rekla i kako nekad ima osjećaj kao da i nismo u vezi. Ili na primjer kako trenutno nije baš za priču o ženidbi i udaji, poslije ćemo o tome. Osjećam se kao da sam je iznevjerio time i sada kao da sam na čekanju, hladnija je prema meni ali se konstantno čujemo putem interneta i viđamo se sedmično. Ja sam joj već ispričao ove stvari koje sam prepoznao kod sebe i dao joj čvrsto obećanje da sam sve sa sobom riješio, da je gotovo sa mojim glupostima, sada može slobodno da me testira kako želi. Nadao sam se da će tad biti malo blaža prema meni i da će otopliti njen odnos ali još uvijek se pomalo drži postrani, mislim da ću ovaj put morati puno toga uraditi kako bih je potpuno pridobio nazad. Od toga ne spavam kako treba, slabije i jedem, sinoć mi je srce toliko lupalo i povremeno sam drhtao od svojih razmišljanja i te neizvjesnosti.

Ono što još nisam spomenuo je da nam je uvijek bio cilj da se doselim u njen grad kako bismo si bili blizu i eventualno počeli/nastavili zajednički život. Nakon dvije i po godine rada u mom gradu ostao sam bez posla pa sam se intenzivno posvetio traženju posla u njenom gradu, ali sam nastavio i u svom. Nakon tri mjeseca nisam uspio ništa naći, onda se pojavi prilika u mom gradu. Naravno da sam se prijavio, raditi se mora ali sada sa jasnim ciljem, čim počnem dobijati platu naću stan u njenom gradu i putovaću na posao. Ljudi putuju na posao i mnogo dalje nego što bih ja, to ne bi bio nikakav problem. Samo želim da se potpuno njoj posvetim, ostalo ćemo lako. Samo mi problem stvara ta neizvjesnost njena, kao da me testira a ne želi da mi to kaže nego želi da se namučim. Iskreno, volio bih da je to više nego išta. Ali bojim se da je ono drugo, da ona ipak pomalo sumnja da ću okrenuti stvari onako kako pričam.

Molim stručno mišljenje (i opširnije koliko god može) prvo oko njenih razmišljanja, očekivanja, njenog stanja i slično. A onda i savjete za mene, šta da radim drugačije, šta da poboljšam, šta da ne radim... Mi se čujemo svakodnevno ali sad na primjer moram stalno ja prvi da se javim. Prije deset dana je bila dosta kratkorječiva, sada pričamo duže i osjećam da napredujem ali znam da trebam još. I želim još. Samo želim znati prave savjete i kakva su njena razmišljanja, ne želim ovaj put pogriješiti. Jer volim je više nego išta, ne bih mogao podnijeti život bez nje. A i nju bi to stiglo prije ili poslije, mi smo se toliko povezali i to na onaj pravi način, nikada nismo varali, gledali druge, blage smo naravi, zdravo živimo i nemamo poroke. Bilo koga drugog da zamislim sa sobom, ne bi mi bilo nikad kao sa njom. Isto mogu reći i za nju jer znamo kakvi smo i znamo šta smo još sve radili za našu vezu. Bilo ko drugi bi samo bio lošiji (možda pušač, ispijanja pića sa društvom i zanemarivanje moralnih vrijednosti, teška narav i nemogućnost i nedostatak želje za mijenjanjem i prilagođavanjem, vjerovatno i istrajnost u stavovima i svađe, balkanci smo mi, onda su to sve uobičajeni momci/djevojke koji su dosad prošli svakakve stvari u životu jer su mladi i vjerovatno su svašta probavali a moja i njena filozofija to nikad nije bila i siguran sam da ne bih mogao ni slušati neku djevojku kako govori da sam joj prvi ili da sam joj (zamislite) baš ja najbolji, da me voli najviše na svijetu... Način na kakav naša omladina odrasta nije dobar i meni gotovo fizički ne bude dobro kad samo zamislim svoj život sa nekim drugim jer unaprijed znam da si vjerovatno nećemo odgovarati kao moja djevojka i ja). Volio bih provjeriti i da li je toga svjesna i mogu li joj to nekako reći a da ne bude ako veličam sebe.

Irekla mi je jednom kad sam počeo prepoznavati problem i pričati sa njom o tome da ne bi još o tome pričala, kao da joj treba vremena i za razmišljanje i da ne bi možda pogriješila zbog brzih odluka. I to mi probajte razjasniti što bolje.

Hvala velika na vašem trudu.

[plutonac]

hrvherv, stručno mišljenje nećeš naći na forumu, možda je bolje da popričaš uživo sa psihologom.. moje mišljenje ti ne bi pomoglo, jer koliko sam zaključio suviše drugačije razmišljamo, prvo sam poželeo da kažem svoje mišljenje, ali mislim da ti ne bi pomoglo, a najvažnije je da ti rešiš svoj problem. Sačekaj nekoga ko bi možda bolje razumeo vašu vezu, ja nisam imao takvih iskustava da bih te posavetovao. Jedino što ti mogu reći je da se za početak opustiš i ne kidaš sebe zbog stvari koje se daju rešiti i naravno, dobrodošao na forum!