:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[bielenda]

Pocni,pa mozda nesto iskrsne,nikad ne znas,iskoristi sve.Podji kod maticara za knjige umrlih da vidis je li upisana cinjenica smrti.

[nikolad]

Javljam se po prvi put.
Probacu ukrakto da objasnim situaciju u kojoj se nalazim...
Naime nalazim se u ranim 30 godinama kao i svoja supruga, imamo  jedno dete od 5 godina i smatrao sam da vodimo jedan skladan zivot koliko normalan bracni par moze da ga ima u danasnje vreme.
Situirani smo, imamo reseno stambeno pitanje, ona radi u dobroj firmi, ja radim u dobroj firmi ne oskudevamo u nicemu. Jednostavno imamo sve.

Ja sam potpuno posvecen porodici, ne izlazim, povremeno jednom do dva puta nedeljno idem na sport, vodim racuna o kuci, nabavke...jednom recju klasican porodicni covek.
Kupio sam zeni automobil, idemo na letovanja, zimovanja.....kupovine, dobija poklone, vodim racuna o rodjendanima godisnjicama.....najvise provodim vremena sa detetom.

Oboje izgledamo normalno.

U jednom trenutku supruga okrece svoje ponasanje, postaje nervozna, netrpeljiva, ne takticna. Ne zeli da razgovara, kada je pak nateram da pricamo navodi trivijalnosti kao probleme. Nikada nije htela da sednemo i da mi kaze da vise ne zeli da funkcionise na ovaj ili onaj nacin.

Posle nekog vremena takvog ponasanja (u medjuvremenu smo kupili stan, sredili se odmakli se od roditelja....) odnos dotice dno. Besna je na mene bez razloga, vise nego ocigeldno mi daje do znanja da ne zeli da bude samnom. Na svaki moj pokusaj da razgovaramo zavrsava se isto, ja pokusavam da krenemo ispocetka da iznesemo na sto sve probleme dok ona smatra da je sve to uzaludno....Kaze da je podigla zid oko sebe zbog mog "ponasanja" u poslednjih 4 godine. Ponasanje koje se svodi na to da ja brinem o svemu i da se ona lose oseca zbog toga. Ideja mog ponasanja je takva da sto vise nju rasteretim, relaksiram obzirom da je u proslosti imala zdravstvenu intervenciju koja nije bila prijatna.

Ne znam sta da radim, uzasno mi je tesko, i dalje je jako volim i stvarno ne bih voleo da je izgubim......

[klaudija]

Da li je neko od vas bio u vezi sa momkom koji je jako vezan za sestru i mamu??
Mene zanimaju iskutva drugih jer se ja nekad pitam da li sam normalna i posesivno ljubomorna
Moj momak sve prica svojoj sestri,sve sto ja njemu kazem on prica njoj i savetuje se sa njom,cak i kad su u pitanju deca,kad ima neki problem prica njoj ja skoro neznam nista sta se desava ponekad.....
A u kuci kad smo ljubi je svaki cas i gnjavi od glave do pete,ja stvarno ovo u zivotu nisam videla....prevazilazi svaku meru, pogotovo sto je njemu 33 godine.
Sve me to mnogo nervira,to njegovo detinjasto ponasanje,ponekad se pitam da li ja njega volim sta meni to sve treba....
Stvarno m treba jedan dobar savet,sta dalje i kako dalje,da li uopste ima buducnosti sa tim covekom???

[bielenda]

nikolad, ja nemam bracno iskustvo, ali svi smo mi uglavnom odrasli u jednom braku. Brak nije samo med i mlijeko, vec ima i kriza, zuci, uvreda i nerazumijevanja. Tvoja zena vjerovatno prolazi kroz neku prolaznu krizu, a ti moras sada da je podrzis, da joj pokazes da je volis, da bi joj olaksao, jer kad jedno plane drugo mora ugasiti vatru i ako treba cutati da bi odnos opstao. A vi imate sve osnove i uslove da opstanete.

Klaudija, ne svidja mi se ponasanje tvog decka. Prosto nije mi prirodno da se on mazi pred tobom sa svojom sestrom ili majkom. Bar ne mora u tvom prisustvu to da radi. A da li i tebi ko njima posvecuje paznju? Jos gore je to sto si saznala da prepricava dogadjaje o vama svojoj sestri. Mozda je on dobar covjek, ali je po meni mlak karakter, nije pravo musko, kad se tako ponasa.

[klaudija]

Posvecuje on i meni,ali vise je sa sestrom.. sta god da treba sestra,kad treba da se ide negde sestra,kad ima neki poblem mnogo toga ni neznam,jer prica njoj..mislim neznam sta i vise rekla..U totalnom sam haosu jer on u svemu tome ne vidi problem...A sestra opet ima ponasanje kao d ami je suparnica a ne sestra,meni prica sve super kad je sa njim paljba na mene,umislja stvari,od muve napravi slona,ljubomorna kada ja sa njim idem u prodavnicu i to nisam znala nego sam jednom prilikom sasvim slucajno cula razgovor njenog momka i nje,ona je ljubomorna na svaki moj korak,na svaki dinar koji on potrosi na mene,samo nesto fantazira....
Ja ovo jos nisam videla nigde da se setra ovako ponasa,stim sti ona ima 30 godina a uopste ne misli na svoj zivot nego gleda kako nama da organizuje,petlja se u sve a ma bas sve,postala je i advokat i doktor i finansijski savetnik,ljbavni,da poludim curi definitivno nesto fali, to mi je cak rekao i njen bivsi momak,to njeno ponasanje ima neke simptome psiholoske bolesti, da njoj treba psiholog.......Ali najveci je problem to to moj momak ne vidi i kao slepac je kad je pored nje..

[bielenda]

Ta djevojka ocigledno ima psihicki problem patoloske ljubave prema bratu. Ne valja to ni za nju ni za njega, jer kvari im veze. Najbolje bi bilo da sjutra kad se udas za svog decka zivite odvojeno od njegovih, jer bi mijesanje njegove sestre moglo i brak da vam rasturi.

[narcisa zec]

   Cao.    Nisam kampanjac, ucim redovno i zato me je zacudilo to sto sam jako dobro naucila, a radi se o fizici i dosla na test i stvarno nicega nisam mogla da se setim... Nije mi se to nikada desavalo ranije. I profesor se iznenadio.

Eto jednom i Tebi da se desi,    ja lično to ne smatram tako strašnim. Vjerujem da će biti bolje sledeći put. 
 
"Mnogo mi to zaokupljuje misli otkako sam saznala za prodavanje beba... "- mislim da bi najbolje bilo da sa školskim psihologom- pošto imate tako lijep odnos ili nekim drugim psihologom popričaš konkretno o tome kako se ti osjećaš, kad, zbog čega, da mu predočiš  to što čuješ noću itd.  Nebi bilo dobro da se samo na osnovu pretpostavke da je Tvoj brat/sestra blizanac mozda zamijenjen, okupiraš ovim, iako to nije mala stvar, da ti to poremeti svakodnevnicu itd, nemoj previše sama misliti o Tome, pokušaj uvjek da popričaš s nekim. Zao mi je sto sa tvojima ne možes probiti barijere vezano za ovu temu, dobila bi neke korisne informacije koje bi te možda umirile ili utješile ili ti pomogle da napraviš sledeći korak. Prije nego li kreneš u neku svoju istragu bilo bi lijepo da sa nekim ko te poznaje, ko ti je blizak popričaš o tome, i zatražiš njegovu podršku. 
 

[Pileci]

Javljam se prvi put, imam 35 godina...i jos uvek nisam imao u seksualni odnos, a samim tim ni ozbiljnu vezu. Nemojte misliti da se zafrkavam, mrtav sam ozbiljan...i nisam homoseksualac. Nisam ni ruzan, i potpuno sam zdrav i prav, a nisam ni aseksualan, prilicno sam potentan.  Moja ljubavna iskustva se svode na platonske zaljubljenosti u moje poznanice sa kojima nisam ostvario ama bas nikakav fizicki kontakt. Jos uvek zivim sa jednim roditeljem i nezaposlen sam. Radim neke poslove povremeno, ali to je nedovoljno za samostalni zivot - skraceno, zivim zivot 15-godisnjeg tinejdzera. Samopostovanje mi je na nezavidnom nivou - u stvari, uopste ga nemam. Ako i stupim u kontakt sa nekom zenskom osobom, stvaraju se blokade i strahovi i sve pada u vodu kad pomislim na svoj socijalni status i zivotnu neostvarenost. Sve vise sam ubedjen da samnom nesto nije u redu, muskarac sam od 35 leta i jos uvek nevin. Imate neki savet (a da nije iznajmljivanje prostitutke)? 

[milicamica]

Veliki pozdrav

Moj problem je preboljevanje veze koja je trajala 5 godina , veoma intenzivno... Ja imam 28, on 25 godina...
Rastali smo se zbog čestih svadja, a uzrok toga je bio taj što su počeli njegovi roditelji da ga odvlače na svoju stranu ne želevši da se on oženi...
Budući da je jako vezan za njih i 'povodljiv' uspeli su da utiču na njega. Čak usmeravajući ga u skroz drugom pravcu... Da bude neozbiljan, da izlazi, da se 'iživi'... Iako smo oboje pri kraju fakulteta i kao logičan sled, trebalo je da se držimo jedno drugog i idemo dalje... ka ostvarivanju svojih ciljeva.

Raskinuli smo pre god. dana... Nakon toga se videli nekol. puta, dopisivali...
Ja njega još uvek volim i želela bih da budem sa njim ponovo...

Borila sam se dugo, ali osećanja su ipak preovladala. :-(

Sada spremam poslednji ispit i često mislim na njega.

Imam osećaj da ga nikada neću preboleti...
a sa druge strane... mislim da ni nekom novom neću dati šansu jako dugo...
A sa treće... znam da još uvek gaji neka osećanja prema meni... Ali verovatno je da nikada više nećemo biti zajedno

Kako preboleti i dati šansu nekom novom.

Čitala sam da je za proces preboljevanja potreban vremenski period koji je polovina vremena provednog u vezi...

Imala sam potrebu da to ovde podelim sa vama...

I ako neko ima neko slično iskustvo da ga podeli ovde.

Hvala najlepše

[bixy]

Zdravo Dorijana,
Molila bih za pomoc. Imam osmogodisnjeg decaka, drugi razred osnovne skole. Generalno gledano, on je dobro i poslusno dete. Ipak, otkako je krenuo u skolu, on kao da se potpuno promenio. U vrticu je bio povuceniji, miran i slicno, ali kada je krenuo u skolu sve je skoro obrnuto. I suprug i ja razgovaramo s njim, dajemo mu vremena da se adaptira, ali evo vec je drugi razred, ali ne vidim znacajnijeg poboljsanja. Tek sada je u skoli poceo da aktivnije ucestvuje na casovima, da se javlja, ali nema ili koncentraciju ili motivaciju. Pokusali smo da ga kaznjavamo (zabrana kompjutera, crtaca i sl.), pokusali smo i sa sistemom nagrada, on obeca da ce se truditi i to traje dan-dva, pa opet isto. Kao da ne postoji nista do cega mu je narocito stalo, nekako se brzo pomiri s tim. Uciteljica kaze da cesto izgleda odsutno na casu, kao da nije u skoli. Kako ga motivisati, gde gresimo? Takodje, kada se oseti povredjenim bilo cijim postupkom (bez obzira da li je to uciteljica, drug ili neko iz okruzenja) on slobodno izrazava svoje misljenje, sto mislim da nije lose i to mu nikada ne osporavam, navodi razloge ili opisuje situaciju koja mu se dogodila, ali reaguje suvise impulsivno, ponekad besno,mada mozda to nije prava rec. Desava se da ne kaze sta ima za domaci, da to ne zapise... Kako da mu pridjem i kako da se ponasam? Kako da ga motivisem?