:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Psiholog online

[fudbalinho]

Vleo bih da mi neko objasni u kakvom sam problemu zaista...imam 23 god......pre par dana sam konacno shvatio sta je razlog mog preteranog umaranja iako sam zdrav: treniram fudbal i pre utakmice ili treninga osecam tremu i strah, a taj strah i tu tremu osecam jer se plasim da se ne umorim....imao sam ranije 2 puta anemiju (zbog pretreniranja i nepravilne ishrane) i veoma cesto kuburio sa sinusima i nisam mogao zbog toga skoro 2-3 godine da pruzim maksimum (bilo je naravno periooda kad sam mogao ali je to bilo isprekidano i kratkotrajno)....medjutim kad sam ozdravio skroz u meni se zadrzao taj strah od umora i sad pred svaku utakmicu ili trening (pogotovo je to izrazeno pred utakmicu) osecam veliku tremu i taj strah od umora da prosto jedva disem posle nepunih 10 minuta na terenu, a zdrav sam potpuno !! To me izludjuje, a ne uspevam nikako da prebrodim to....jednostavno me obuzme nesto i osecam se kao da na ledjima nosim jednu tonu kamenja, pokreti su mi usporeni jer sma totalno nesiguran, dezijorentisan sam na terenu ne znam sta se desava oko mene, nesiguran sam i kad imam loptu itd.........i zato bih voleo da me neko posavetuje ovde tj. da mi nasluti bar kako bih mogao ovo da prebrodim i da se oslobodim tog straha.....i da li vi mislite da psiha moze da natera coveka da se na ovaj nacin umara iako je fizicki potpuno zdrav?? koliko u stvari stres i nervoza mogu da doprinesu tome?? da...cesto se stresiram, nervozan sam i pod pritiskom...

[narcisa zec]

  fudbalinho,

"Stres narušava ravnotežu tijela i uma, izaziva grčenje mišića i prouzrokuje brzo i plitko disanje. Pod stresom, smanjuje se nivo kiseonika u krvi, što izgladnjuje ćelije. Konstantan stres nas dovodi u stanje neprekidne uznemirenosti koja crpi energiju." Ovo je djelić teksta koji pročitah na netu. Tako da sva ta priča ima logike..Ja bi dodala da može da dovede i do anksioznosti i napada panike, sto bi moglo da bude i tvoj slučaj.  No mozda samo očekujes previse, postavljas  sebi velike ciljeve vezano za sport itd. pa se javlja strah od onog sto ti se vec dogodilo a to je da "nisam mogao zbog toga skoro 2-3 godine da pruzim maksimum". Probaj nekako da se opustis kaži sebi pred utakmicu "E super, idem danas da se umorim malo" ne bježi od misli koje te plaše. Suoči se sa njima u momentu kada ti se desavaju... Vjerujem da ćes ti to prebroditi ako nisi vec 

[sanja SL]

Pozdrav,

trebala bih savjet. Kad se probudim nakon ružnih snova, kroz cijela leđa mi u obliku vala, odmah ispod kože prođe neugodna bol. Da li je to samo reakcija tjela na snove ili bih se trebala zabrinuti?

Hvala.

[elena lecic]

Pozdrav! Imam 17 godina i u poslednja 2 meseca sam primetila neke proneme. Cesto sam depresivna, brzo menjam raspoloženja, rasplacem se za sitnicu, nista mi ne ide od ruke. Inače, ucim u gimnaziji, odlična sam , a za 2 nedelje sam dobila 2 jedijice. Za jednostavno naucim za 4, 5, a kad dodjem na test sva se izgubim, ničega ne mogu da se setim, kao da mi neko usisao sve sto sam naucila. Nista mi se nije loše desilo da bi bilo uzroka za takvo stanje i nisam zaljubljena... Mada mene to ne ometa. Dobro bi mi došao neki savet. Hvala 

Ipak postoji jedan dogadjaj u proslosti koji bi mogao da prouzrokuje sve ovo. Trudim se da ne mislim mnogo o tome... Ja tu nista ne mogu promeniti. Desavalo mi se da ceo dan placem jer mi je tesko, uhvati me nekafd kriza, ali popricam sa drugaricama i bude mi bolje... Nikad mi nije trajalo ovoliko i ne tako izrazeno da bi mi ometalo skolske aktivnosti...  ako bude bilo potrebno ispsisacu taj dogadjaj, mada mi je tesko da o tome pisem, pogotovu ovako javno. Pozdrav i hvala. ocekujem Vas odgovor

[narcisa zec]

Elena lecic 

Dobro došla na Čarobnjak forum. Lijepo da si izrazila ovde svoja osjećanja i hvala što si nas ("matore") za momenat vratila u srednjoškolske dane ;9
 "Ja jednostavno naucim za 4, 5, a kad dodjem na test sva se izgubim, ničega ne mogu da se setim, kao da mi neko usisao sve sto sam naucila."- Koliko sam ovo samo puta i sama rekla...mada ne poznajem djaka kome je stalo da nešto nauči i ostvari dobar rezultat  a da mu se nije desilo slično  Kažu da je to normalno. Naročito ako učiš neposredno pred polaganje - test ili odgovaranje jer (kako to kažu- pa da im vjerujemo )treba malo vremena da se materija "skuva"...
Problem može ležati i u učenju "napamet"... Koja je tvoja metoda učenja? Jesi li možda kampanjac?

P.s. Ako misliš da će ti biti lakše možeš podijeliti sa nama i to što ti se ranije dogodilo, kako bi smo svi zajedno prokomentarisali i pokušali da pronadjemo neko rješenje

[elena lecic]

   Cao.    Nisam kampanjac, ucim redovno i zato me je zacudilo to sto sam jako dobro naucila, aradi se o fizici i dosla na test i stvarno nicega nisam mogla da se setim... Nije mi se to nikada desavalo ranije. I profesor se iznenadio.
 

Sto se tice dogadjaja iz proslosti, mogla bih da vam ispricam, smatram da ce mi biti lakse, ai zanima me sta vi mislite o tome. Ja sam najstarija, imam maladju sestru i brata. Kada je trebalo da se rodim izdesavale su se neke komplikacije u maminoj trudnoci i rodjena sam prevremeno. Mama je samo usla u 9. mesec. Bila je blizanacka trudnoca. Moja sestra je bila i teza i veca od mene i dobila je bolju ocenu na rodjenju... Ja sam imala mnogo maje sanse da prezivim. Mojim roditeljima su rekli da je posle 18 sati veca devojcica umrla.                    n  isu naveli razlog, niti su moji roditelji videli mrtvu devojcicu, Bili su u soku, nisu bilisvesni u pocetku svega toga... Ja sam se jedva izvukla. Bila sam u inkubatoru i skoro 3 meseca lezala u bolnici. Posle izvesnog vremena moji roditelji su saznali za slucajeve prodavalja novorodjencadi, pogotovu u blizanackim trudnocama, ali nikada nisu pokrenuli nikakvu istragu, niti su se raspitivali.
  Ja ne znam kada sam saznala za ovo, ali mora da sam bila vrlo mala. Tek sam skoro saznala da su doktori prodavali bebe. Nikada mojima to nisam rekla, ali kada uvece lezim u krevetu osecam kao da mi nesto prica, smeje se ili place... Onako pred san. Samo odjednom, iako o tome prethodno nisam razmisljala... Nije to uvek uvece, ali najcesce jeste. Onda ja kao da mislima odgovaram njoj i ona se nadovezuje na to... Mislila sam da umisljam, da pocinjem da ludim... Neki su mi onda rekli da blizanci mogu da komuniciraju, da su povezani, nesto kao telepatija. Od tada mislim da je ona ziva, mozda to sve nije istina, mozda ja samo umisljam... Mnogo mi to zaokupljuje misli otkako sam saznala za prodavanje beba...
  Ne volim da pisem sastave, niti znam da ih pisem i nisam dobila nijednu peticu u gimnaziji na sastavu, osim kad sam jednom dobila temu moj unutrasnji dijalog i odlucila da prenesem sva moja osecanja na papir... Jednostavno sam pisala i nisam razmisljala, to su bili neverovatni trenuci. Kad sam procitala svoj sastav, ostala sam bez teksta, nisam imala pojma da tako lepo ja nesto mogu da napisem, I to je bila jedina petica na pismenom zadatku u gimnaziji iz srpskog... Otkucacu vam sastav veceras... Zelela bih da cujem sta vi mislite o ovome. Mozda je sve ovo glupo, ali ja bih samo zelela da saznam da li je ziva i mislim da cu, kada odem na fakultet ispitati sve. Moji roditelji ne znaju sta ja osecam, ne mogu da im kazem jer nisam sigurna kako bi oni reagovali na to... Nikada o tome ne pricamo i ta tema je zatvorena... Pozdrav
 

[bielenda]

Dirnula me tvoja prica.Cula sam i ja preko televizije o prodajama beba iz blizanackih trudnoca,te da su neki slucajevi zavrsili pred sudom,bilo je na Sve za ljubav isto.Ja bih se potrudila da istrazim taj slucaj koliko je do mene,da bar znam da sam uradila sve,ako sjutra nikad ne saznam istinu,potrazi staru medicinsku dokumentaciju,otpusnu listu,idi u arhiv bolnice gdje ste rodjene,posavjetuj se s advokatom,popricaj s roditeljima,znacila bi ti mnogo njihova podrska.

[elena lecic]

I ja bih volela da im kažem. Ali, veoma je teško. Moja mama nema vise živaca. Mnogo je toga preživela, a vrlo je osetljiva. Ja sam imala cerebralnu paralizu, ne vidim na jedno oko, na drugo 25 procenata, brat mi je operisao srce.Potpuno je razumem. Pričala sam sa profesorkom psihologije i ona mi je rekla da su oni napravili barikadu i da kad bih im ja rekla da pricam sa njom ta barikada bi pukla, raspala se. I da bi se tako porodica i njihot brak srusili. Ja stvarno ne mogu podneti da budem uzrok toga, tako da njihova podrška samim tim otpada. I meni bi bilo lakse kada bi oni bili uz mene sto se toga tice. Posto nisam iz beograda moram sacekati da dodjem na fakultet i onda sve istraziti. Stvarno mi je tesko da zivim sa tim, a da nemam podršku moje porodice i mnogo mi znaci da imam nekoga ko me jos podrzava. To mi je potrebno. Na osnovu sastava cete mnogo boje saznati kako se ja u stvari osecam. Punoooo vam hvala. Neizmerno mi znaci vasa podrška ... 

[bielenda]

Ne znam,nije to lako,to je rupa bez dna.Bar da imas neki trag da se za to uhvatis,ali gledaj da te to previse ne optereti,cuvaj sebe prvo.

[elena lecic]

Nije da se ne trudim. Nemam bas nista na sta bih mogla da se oslonim. Sve ja to znam, ali to je jednostavno jace od mene