:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Da li je stidljivost mentalni poremećaj?

[Dorijana]

Neverovatan je broj onih koji zbog svoje stidljivosti slobodu nalaze na internetu i u virtuelnim sobama za razgovor. Tu se osećaju bezbedno i van domašaja su onih koji bi ih ismevali, a mogu biti svoji bez bojazni da će se nekim svojim postupkom osramotiti pred drugima.

Činjenica je, međutim, da veliki broj takvih osoba u stvari nije samo stidljiv već pati i od poremećaja poznatog pod nazivom društvena fobija. Ovaj poremećaj je otkriven i zvanično zaveden još 1980. godine. Zanimljivo je ipak da je tek odnedavno dospeo u žižu javnosti; i to nakon što je Američka asocijacija za ishranu i lekove dozvolila farmaceutima da započnu sa reklamiranjem leka protiv društvene fobije.

S tim u vezi, postavlja se svakodnevno mnogo pitanja. Kako znati jeste li samo izuzetno stidljivi ili imate društvenu fobiju, da li je moguće preduzeti nešto povodom toga?

Da bi se ustanovilo ima li neko društvenu fobiju, trebalo bi da odgovori na pitanja:

Da li vas strah od blamiranja tera da izbegavate određene aktivnosti ili da razgovarate sa ljudima?

Da li izbegavate aktivnosti u kojima ste vi u centru pažnje?

Da li su vaši najveći strahovi da se ne osramotite pred drugima ili da ne ispadnete glupi?

Ukoliko osoba odgovori potvrdno na barem dva od ova tri pitanja, doktori smatraju da je ta osoba sklona fobiji. Ukoliko se ne leči, društvena fobija može dovesti do veoma ozbiljnih problema. Upravo zbog toga, izuzetno je bitno uočiti je i što pre početi sa lečenjem.

Dobre vesti su da postoji veliki broj efikasnih pristupa i terapija koje nam mogu u tome pomoći.
Ipak, lekovi nisu stvoreni da bi se sa njima preterivalo.

Napomena
Lekovi protiv društvene fobije namenjeni su isključivo osobama sa ozbiljnim društvenim poremećajima. Ni jedan lek neće od prosečno stidljive osobe načiniti društveno hiperaktivnu, pomoć terapiji lekovima može biti psihoterapija.


izvor

[Avantura]

Mislim da između stidljivosti i društvene (socijalne) fobije mora postojati razlika. Evo, ja sam oduvek bila stidljiva, ali ipak imam prijatelje. Ne mogu se pohvaliti velikim brojem prijatelja, ali to je zato što sam odrastajući naučila da biram društvo. Upoznala sam preko neta jednu osobu koja pati od društvene fobije i moram priznati da mi liči na mizantropa. Kod nje je to ustvari krenulo od loših iskustava sa decom u školi, pa sa ljudima, koji znamo da mogu biti ovakvi i onakvi, reagovala je povlačenjem u sebe sve više. Ima neverovatan strah od toga da će biti ismejana i izvrgnuta ruglu, za šta je mala verovatnoća pošto je devojka inteligentna i obrazovana.
Inače, mislim da su retki ljudi koje je bukvalno baš briga za tuđa mišljenja. Možda jeste za mišljenje nekih potpuno nepoznatih ljudi koje će videti jednom u životu ili onih koje uopšte ne vidi (internet). Ali, kad je reč o porodici, kolegama, drugovima iz razreda, ljudima na koje smo 'osuđeni' ipak nas pogodi, posebno ako neko iz te okoline ne zna da bira reči...

[Džudi]

Sve je individualno. Neko može da bude stidljiv celog života, a da ne oboli od sociofobije, a za nekog drugog stidljivost je uvod u sociofobiju, koja se leči.

Svako od nas je bar jednom u životu bio stidljiv. Bar u detinjstvu.

Problem nastaje kada se naučeni obrazac ponašanja iz doba odrastanja-stidljivost, nastavi i posle puberteta i počne da pravi probleme u društvenim odnosima.

Lekovi koje prepisuju psihijatri, samo su pomoćna sredstva. Najvažnije je raditi stalno na sebi. Menjati svoje stečene navike, pokazati hrabrost da se suočimo sa problemima.

Samo priznanje i svesnost da problem postoji, veliki je korak.
 

[miss80]

Tvrditi da je stidljivost mentalni poremećaj je malo preterano.Svi smo nekad stidljivi,kod nekih to stanje datira iz detinjstva i odrastu kao takvi.Mislim da je to ok sve dok ti ne pravi problem da zbog stidljivost i straha budeš usamljen i bez prijatelja.

[revelation09]

Mislim da za sebe mogu reci da sam stidljiva osoba ali isto tako znam, na osnovu iskustva, da stidljivost nestaje sa godinama tj. da vam ono sto se ostavili iza sebe, prvenstveno mislim na licne uspjehe, doprinosi povecanju samopuzdanja i samosvjesnosti a to ce nadalje potisnuti stidljivost....

Moj problem sa stidljivoscu bi se slikovito mogao ovako objasniti : ako zamislimo pozornicu na koju treba izaci i pred mnostvom ljudi nesto reci ili izrecitovati- tesko da bih mogla prelomiti u sebi i sama izaci na scenu ali ako bi me neko gurnuo i ako bi se tu vec zadesila, onda nemajuci kud i ne misleci gdje sam i sta sad, jednostavno bih upregnula snage i prevazisla samu sebe....i cak dobila ovacije .....

Mislim da stidljivost ne vodi nuzno drustvenoj fobiji ali je svakako jedan vid unutrasnje kocnice koja bi mogla znatno da uspori licni napredak....a vjerujem da se popustanje tih kocnica moze samo praksom postici!!!!

[tina1812]

A jeste pretjerano stidljivost nazivati poremecajem,,sta treba na kraju svaku ljudsku osobinu nazvati poremecajem..u Americi je sve poremecaj..gdje ljudi najvise idu psihijatru: u Americi..zato i izmisljaju sve te poremecaje,kako bi pshijatri imali vise posla..Neki dan citam kao ako ste malo nervozni na prvom sastanku imate poremecaj..isto kao misao potice iz Amerike..pa ko nije nervozan..svi su ljudi  razliciti..na kraju ce uskratit tu slobodu ljudima da budu razliciti,jer svi cemo biti ili poremeceni il masine..

[crazy leaf]

Dosta i drugi ljudi uticu na tu stidljivost. Mozda neko i nije toliko stidljiv ako ga neko ne ubedi u to. To sto kazes za ameriku,da,tamo je u "modi" da svako ima svog psihijatra i ljudi se ne stide toga ali ipak preteruju sa tim.

I ja sam u neku ruku stidljiv ali to sve moze da se prebrodi. Samo ukoliko ta osoba to zeli. Znam dosta njih koji su stidljivi i takvi ljudi bas biraju svoje drustvo i drze ih jako blizu srcu tako da je spoljasnji uticaj nad njima nikakav
Mada,bolje je da imas par prijatelja od poverenja nego njih previse....bez neke povezanosti.
Ali,nalazost ljudi dosta traze tu utehu na netu,kao sto je napomenula Dorijana.

[ivancica11]

Stidljivost moze prerasti u mentalni poremecaj ako predje neke granice.Sve cesce se moze procitati o situacijama da ljudi zbog toga sto se stide npr odredjenog dela svog tela ne izlaze iz kuce, izbegavaju druge ljude. Neko zbog stidljivosti nikada ne nadje adekvatan posao i sve to vodi u depresiju i osecaj manje vrednosti. Nije stidljivost sama po sebi bolest ali da moze da vodi u bolest to da.

[milica-tea]

nije mentalni poremecaj nego manjak samopouzdanja...

[crazy leaf]

nije mentalni poremecaj nego manjak samopouzdanja...

Pa znas kako,jeste manjak samopuzdanja. Mada moze uticati na mentalitet na drugi nacin,i dovesti do poremecaja