Dragi moji!
Nema me jer sam naravno u borbama...Ako tako mogu da kažem...
Ne znam na šta će sve da izađe, na dobro samo molim Boga.
Skoro svaki dan se desi par sitnica koje me toliko potresu i izbace iz kolotečine da i ne uspijem da se vratim a dođu neke druge...
Evo vam opis naših prethodnih dana pa mi recite je li umišljam da je ovo neizdrživo?
Za vikend me vodio u shoping turu i kupio mi predivne stvarčice, koje nisam ni tražila ali eto da me obraduje.
Bebu je čuvala njegova mama i tu noć sam i ja nakon shopinga prenoćila kod njih i bilo nam je divno.
U nedjelju ga je uhvatila nervoza i neraspoloženje zbog naravno ponedjeljka i poslova a i zbog toga što se nije dovoljno odmorio, tako da je posvetio svega 1 sat bebi a ostalo je proveo ležeći i izvoljevajući.Ok.Jedan dan mora biti njegov za odmor.Prihvatila sve i šutke podnosila iako je predvečer bio najgori i ignorisao bebu dok mu se ona uporno obraćala jer je naš dečko počeo da izgovara tata pa mu se obraćao tako, ali on što inače nikad ne radi-tj.da ga ignoriše, sad je to uradio i na kraju samo otišao,oprao zube i otišao u krevet.
Jučer je bila sljedeća situacija: radio je do kasno, ja sam sve pripremila, par vrsta jela, kolače, pospremila sve i uglancala i čak i bebu zapostavljala, manje više igrao se sam, tako kad je on došao sa posla, popustila ga je nervoza kad je vidio da sam ga tako dočekala (mada je u principu uvijek tako, tj.slično ali on to kao da zaboravi) i nakon večere bio je raspoložen, igrao se sa bebom, kada je beba zaspala, on je otišao u kuhinju i vidio neobrisanu radnu ploču koja je ostala nakon kolača-mada nije bila prljava samo nisam bila dobro obrisala, mislila sam da ću kasnije kad budem prala suđe po 5 put i napravio scenu: kada nešto radim zašto ne radim kako treba i kada sam ja počela da brišem mokrom krpom, postao je još gori, zašto mokrom krpom, to trebam da suhom krpom jer će se to sad još više razmazati....Ja sam sve završila i otišla na spavanje.Jutros pred polazak na posao, serviram mu doručak, kafu... (tako je uvijek, bez toga mu ne počinje dan, ako slučajno prespavam, bude ljut na mene zbog toga 5 dana) i kada je krenuo na posao, ja sam u međuvremenu posula deterdžentom za suđe tanjir iz kojeg je jeo, a otišla da presvučem bebu,međutim zaigrali smo se beba i ja, on je vidio to, i počeo da galami, ako nešto pođeš da uradiš uradi odmah a ne ostavljaj (aludirao na taj tanjir), pa kažem, ne razumijem, on poče još više galamiti.... Ja kažem a šta da čekam cijeli dan da mi se nakupi suđa pa da ubacim u mašinu (to nikad ne radim, nikad ne skupljam, mašina mi služi samo ako dođu gosti ili kada baš bude puno suđa nakon ručka, tad je uključujem), na što je on počeo još više da galami, i ja ga na sve to pitam, želi li ponijeti sok, (ponese svako jutro sok od iscijeđene narandže i pije u autu) na što je on rekao da ako želi može ga iscijediti sam, da to nije neki posao, i da on ne želi sok nego ŽENU)......
To je otprilike tako često, često kod nas....
Drhtim od jutros, jer su mi živci počeli da popuštaju, maloprije me zvala prijateljica koja ima supruga za kojeg sumnja da je vara, ali on je inače sasvim opušten čovjek, vrlo ljubazan i pažljiv, pa umalo nisam rekla, ja bih bila sretna da me vara samo da mi ne pravi ovakve scene!Zamislite, na kojem sam nivou, a znam da je to razmišljanje pogrešno.
On nekad prigovara meni zbog novca, iako imam i ja svoja primanja, uposlena sam hvala Bogu, ali nikad to nije dovoljno kao njegovo, i zbog toga što je on ovu kuću sam izfinansirao (što nije tačno) tako da nekad mislim da on misli da sam se udala za njega zbog novca, što apsolutno nije istina, ja nisam nikad bila hvala Bogu siromašna, nisam se rasipala novcem, ali nisam ni oskudjevala ni u čemu, tako da nisam zaista bila sa njim nikad radi toga.U početku nisam ni znala, tj.dobar dio naše veze, da ima neki novac na računu i da je spreman praviti kuću odvojeno od roditelja.... Kada je posao napredavao, bila sam sretna, ali ne zbog toga što ću imati više novca ja, nego on!Mi...
U okolini imam primjere mnogih žena, koje se manje trude i potpuno su drugačije od mene, dobro zaista i muževi su im drugačiji, ne bih da zvučim usiljeno, ali moj muž nije neko ko se sreće svaki dan, ima karizmu i neki stav koji zaista je upečatljiv i rijetko koga ne ostavi ravnodušnim, ali ako je ovo cijena takvog muškarca...ne znam šta da kažem..ima li ih takvih a normalnih?Ako nema, u redu, mirim se s tim.
Što se mene tiče, nisam sad neka ni nadprosječna ni ispodprosječna a ni prosječna.Ne znam kako da se opišem, uglavnom, bila sam mu po mjeri, fizički djelujem opasnije nego što jesam, tj.dok se ne nasmijem.Svi kažu da u osmijehu imam priču mog srca, tj.djelujem jako ozbiljno ali kada se nasmijem, sva se promijenim.
Većina tako, ali kod mene je baš očigledno to.Tako da vjerujem da sam mu se sviđala i fizički, a i sad se trudim.Nisam se udebljala nakon trudnoće ni u trunoći čak, održavam fizičku kondiciiju, njegujem se i trudim se, ali zaista ako pogriješim prilikom upotrebe krpe ili pranja suđa i zbog toga dobijem odgovor, hožu ženu,a pozadina svega toga MOŽDA je njegova nervoza zbog posla, šta da radim a da ne pogubim svoje samopouzdanje i da mi srce ne bude tužno?
Moja bebica mi je sad najvrijednije što imam naravno i jedino me ona utješi...
Volim muža zaista i želim samo da bude malo nježniji prema meni...malo, malo bolji....
(ako mu tako otvoreno kažem, on se pravi da ne shvata i još se više naljuti, probala sam to).
Nadam se da će me uskoro pustiti ovaj osjećaj koji me uhvatio, nepoželjnosti, i tuge neke...Tako bi mi sad trebala mama da me samo zagrli!
Toliko sam željna nježnosti....
Oprostite molim vas zbog ovog izljeva emocija.....Žao mi je ako sam pogriješila nešto u vezi s tim...
Došlo mi...oprostite...
Najljepši pozdrav...
Tema: 
13:36:47, 05.Sep.2009. 