:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Šta sve propuštamo u životu?

[Ch]

Šta sve propuštamo u životu?

Čovek je sedeo na stanici metroa u Vašingtonu i počeo da svira violinu. Bilo je hladno januarsko jutro. Svirao je je šest Bahovih komada oko 45 minuta. Za to vreme, pošto je bilo radno jutro, izračunato je da je bar hiljadu ljudi prošlo kroz stanicu, najveći broj njih odlazeći na posao.

Nakon tri minuta, sredovečni čovek je primetio muzičara koji svira. Usporio je, zastao na par sekundi, a onda požurio da stigne na vreme. Minut kasnije, violinista je primio prvi dolar kao napojnicu: žena mu je bacila dolar u kutiju bez zastajanja i nastavila da hoda. Nakon par minuta, neko se naslonio na zid da ga sluša, ali je onda čovek pogledao na sat i ponovo počeo da hoda. Očito je kasnio na posao.

Najviše pažnje je pokazao trogodišnji dečak. Majka ga je požurivala, ali je dete zastalo da čuje violinistu. Majka ga je povukla i dete je nastavilo da hoda neprestano se osvrćući. Takvu reakciju pokazalo je još nekoliko dece, ali svi roditelji, bez izuzetka, primorali su ih da nastave dalje.

Za 45 minuta sviranja, samo šest ljudi se zaustavilo i kratko slušalo muziku. Oko 20 je dalo novac, ali su nastavili da hodaju normalnom brzinom. Sakupio je 32 dolara. Kada je prestao da svira, nastala je tišina, ali to niko nije primetio. Niko nije zatapšao niti je pokazao bilo kakvu reakciju.

Niko nije znao da je violinista bio Džošua Bel (Joshua Bell), jedan od najboljih muzičara sveta. On je svirao jedno od najintrigantnijih dela ikada napisanih, i to na violini vrednoj 3,5 miliona dolara. Dva dana pre sviranja u metrou, Džošua Bel je rasprodao koncert u Bostonskom pozorištu, gde je karta koštala 100 dolara.

Ovo je stvarna priča. Džošua Bel je svirao inkognito u okviru eksperimenta koji je organizovao list "Vašington post" o percepciji, ukusu i prioritetima koje ljudi imaju.

Cilj eksperimenta bio je da se utvrdi da li i koliko ljudi u svakodnevnom životu:

    * primećuju lepotu
    * zastaju da bi u njoj uživali
    * prepoznaju talenat u neočekivanom kontekstu

Jedan od mogućih zaključaka ovog iskustva mogao bi biti: ako nemamo minut da zastanemo i slušamo jednog od najboljih muzičara sveta koji svira najbolju ikad napisanu muziku, koliko još drugih stvari na isti način propuštamo?


Krstarica

[Lea]

Mi smo inace narod koji se opterecuje raznim glupostima a pored nosa nam prolaze takve stvari u kojima ne znamo uzivati.

[Search]

Dobra prica..ko mu je kriv sto svira u Americi, neka dodje u Beograd, u Knezu ce nastati krkljanac oko nejga..hahhahah..salim se naravno, ali bas razmisljam tako....i zakljucujem da bi eventualno bolje prosao, ne da bi skupio vise novca, to ne bi..ali verujem da bi ga vise ljudi slusalo.Tempo zivota kakvim ljudi zive tamo je robotski, oni su osakaceni za mnogo toga i ono sto rade bogatasi, rade po protokolu da bi bili vidjeni, oni obicni smrtnici se samo bore za zivot.Nazalost, primat je fizicka egzistencija a zatim dolazi duhovna nadogradnja, ne cudi me sto neko ko zuri na posao da ne bi zakasnio i ne bi ga izgubio nije imao vremena da zastane i samo slusa prelepu muziku........

[Ch]

Da, jako poučan tekst. Verujem da to nije samo kod njih nego da je takva situacija i kod nas...

[revelation09]

Vrlo interesantno! Propustamo mi sto sta u zivotu...to je definitivno ocigledno.
Inace, u vezi sa ovim tekstom javlja mi se i asocijacija izvjesnog pomodarstva, kojeg apsolutno svuda ima....Da su ti ljudi znali ko svira i sto svira, svi bi se zaustavili da ga slusaju, bez obzira zure li ili ne...Ovako, ko jos obraca paznju na ulicne svirace i druge animatore na ulicama, metroima i sl.....!!!!

[Ch]

Jednostavno treba baciti akcenat na prepoznavanje zadovoljstva i lepote u svakodnevnom životu...

[Pearl]

Slazem se , ali lepotu je moguce videti i u kamenu, sve zavisi koliko dopustamo sebi da vidimo. Lepota je relativna, da li mi verujete da ima ljudi koji nisu culi za Stonse, itd... meni je 'lepota' u njihovoj i slicnoj muzici, a oni na primer ne vide tu lepotu niti kvalitet, vec je vide, mozda, negde gde ja ne vidim lepotu, poenta je da je lepota u ocima onog koji gleda, slusa, oseca... pa sta god to bilo...