:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Religija :: Tema: Sveta gora - Hilandar

[narcisa zec]

Sveta gora je jedan od centara pravoslavnog sveta. Nalazi se na poluostrvu Halkidiki (Egejska Makednoja)na severu Grčke, tačnije na najistočnijem od tri prsta Halkidikija – Atosu. Atos je sedište 20 pravoslavnih manastira (17 grčkih: Velika Lavra, Iviron, Dionisijat, Grigorijat, Sveti Pavle, Ksiropotam, Ksenofont, Kutlumuš, Pantokrator, Filotej, Karakala, Dohijar, Esfigmen, Simonopetra, Stavronikita i Konstamonit I po jedan bugarski Zograf, ruski Pantelejmon i srpski Hilandar.  . Rumuni imaju svoj skit: Časnog Preteče na samoj litici poluostrva.)I čini autonomnu državu pod grčkim suverenitetom. Samo je monasima dozvoljeno da žive na Svetoj gori, a trenutno na njoj živi oko 2300 monaha. Grčki jezik je u opštoj upotrebi ali se govori I drugim jezicima u pojedinim manastirima. Na Svetogorsko tlo dozvoljen je pristup jedino muškim stopalima tj. monasima i muškarcima sa specijalnom dozvolom (vizom). Zanimljivo je da na Svetoj Gori ne postoji gotovo nikakva infrastruktura, putevi, vodovod i sl. Pristup je moguć jedino morskim putem...



Manastir Hilandar su podigli veliki župan Stefan Nemanja – monah i njegov sin Sava 1198. g. Najveći prosperitet manastir je doživeo u vreme kralja Milutina i cara Dušana.
U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona, fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture, uopšte. U manastirskoj biblioteci, uz brojne rukopise na starosrpskom i grčkom jeziku, čuva se i 367 povelja, od kojih su 172 povelje vizantijskih careva, 154 povelje srpskih vladara, nekoliko povelja ruskih careva i moldavskih kneževa, turska dokumenta i isprave, veliki broj dragocenih arhivskih dokumenata, bakrorezne i drvorezne ploče sa kojih su otiskivane grafike u bakrorezu i drvorezu u XVIII i XIX veku. Sačuvano je i oko pet stotina ikona nastalih od XII do XIX veka.Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih devetnaest svetogorskih manastira, nalazi na UNESKO listi svetske baštine, u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom Planina Atos.
Manastirski kompleks je ograđen odbrambenim zidovima koji su pojačani pirgovima – kulama svetog Save i svetog Georgija, uz koje su podignuti višespratni konaci, kapele, paraklisi, bolnica i drugi objekti. Bedemi su visoki preko 30 m i u donjem delu, sem kapije, nemaju nikakvih otvora. Kelije monaha na trećem i četvrtom spratu imaju spoljašnje zidove debele preko 1,5 m. Kule su još tvrđe, mali, uzani otvori i niska i teška vrata im daju vojnički izgled. Građevine su zidane u vizantijskom stilu od tesanog kamena sa naizmeničnim redovima opeke, dok su podovi i balkoni izgrađeni od drveta...

http://www.viabalkans.com/featured/manastir-hilandar/

[narcisa zec]

Poklonička putovanja do Svete Gore

Poseta planini Atos nije jednostavna i potrebne su pripreme i borba sa grčkom birokratijom. Prvo treba da se obratite Birou hodočasnika. Treba to uraditi dosta unapred – barem šest meseci – ukoliko planirate letnju posetu manastiri mogu biti puni hodočasnika, ali van sezone ih je tek nekoliko.

Ukoliko dobijete dozvolu, morate dobiti dozvolu za hodočašće (diamonetirion) za pojedince ili grupe, koju izdaje Ministarstvo Spoljnih Poslova ili Ministarstvo Severne Grčke. Dozvola se izdaje od strane zvaničnika planine Atos, u Uranopolisu (na desnoj strani luke). Treba Vam identifikacija i morate da platite 18€ (pravoslavci) ili 35€ (nepravoslavci). Stranim posetiocima je takođe potreban pasoš. Ukoliko ste pravoslavci, ali niste Grci, pomoglo bi Vam propratno pismo (blagoslov) sveštenika ili potvrda o krštenju. Više informacija ovdje.

Ženama je zabranjen ulaz na manastirsku teritoriju, a morate imati preko 18 godina da biste prespavali. Normalna dozvola koja se obično izdaje posetiocima omogućava maksimalno tri dana boravka, uz posetu manastirima po volji. Kada ste dobili dozvolu od Biroa Hodočasnika morate stupiti u kontakt sa svakim manastirom gde planirate da boravite. Nije dobra ideja pojaviti se nenajavljen. Bez prethodnog obaveštenja o dolasku, ili ukoliko dođete posle 16 h, verovatno ćete biti odbijeni.

Planina Atos je za monahe koji žele da pobegnu od modernog sveta i kao gost treba da očekujete stroga pravila.

Pravila variraju od manastira do manastira, tako da se možete raspitati kod upravnika gostinske kuće ukoliko imate nedoumica. Uopšteno je dozvoljeno fotografisanje manastira, ali slikanje monaha i unutrašnjosti crkava je zabranjeno osim u slučaju izričite dozvole, kao i korišćenje video kamere na bilo kom mestu. Od posetilaca se očekuje da se obuku prikladno – nema majci s kratkim rukavima i šortseva. Iako posetioci mogu da prisustvuju bogosluženjima, možda neće uvek biti mesta, a nepravoslavnim hrišćanima možda i ne bude dozvoljen pristup u nekim delovima službe, kao što je pričešće.

http://www.grckainfo.com/index.php?action=show_static_page&id=169-Halkidiki---Atos