:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Religija :: Tema: Biblija - Sveto pismo

[Ch]

Biblija od grčke reči βιβλια, (ta) biblia u značenju «knjižice», množina imenice βιβλιον, biblion, «knjižica», koja je deminutiv od βιβλος , biblos, «knjiga», imenice koja je izvedena iz reči βυβλος, byblos sa značenjem papirus, od naziva feničanskog grada Biblos, poznatog po proizvodnji papirusa, naziv je za hebrejsku Bibliju i hrišćansku koju čine Stari zavet i Novi zavet. Biblija je poznata i kao Sveto pismo.

Autografi biblijskih knjiga ne postoje, nego mnogobrojni njihovi prepisi, tzv. tekstualni svedoci. Služeći se njima, biblijska nauka nastoji prirediti što pouzdaniji biblijski tekst, tzv. kritičko izdanje Biblije.
Treba razlikovati Hebrejsku i Hriscansku Bibliju.

[Ch]

Kada je pisana Biblija?

Značaj ovog otkrića odnosi se na činjenicu da su bar neki bibljski tekstovi sastavljeni stotinama godina ranije od datuma koji se danas predstavljaju u istraživanju i da je kraljevina Izrael već u to vreme postajala.
Tekst je ispisan mastilom na glinenom trapezoidu veličine 15 sa 16,5 centimetra, a pronađen je kraj doline Ela pre godinu i po dana.
Profesor Geršon Galili utvrdio je da je to rana forma hebrejskog, koja sadrži korene uobičajene za taj jezik ali vrlo retke u ostalim semitskim jezicima.
Tekst koji se odnosi na robove, udovice i siročad je tipičan za bliblijski ali reflektuje ideje za koje se praktično nije čulo u okolnim kulturama, piše izraelska štampa. Galil kaže da otriće dovodi u pitanje aktuelnu teoriju na osnovu koje se smatra da Biblija nije mogla biti pisana pre 6. veka pre nove ere, jer do tada nije bilo hebrejskog pisma.
Uz to, kako kaže profesor, tekst je nađen u maloj zajednici, što znači da je pisara bilo čak i tamo i da je hebrejsko pismo bilo dovoljno razvijeno da se njime ispiše složeni tekst poput biblijskog.

Deseti vek pre nove ere bio je period u kome je vladao kralj David. Kada je tekst pronađen postavljalo se pitanje da li je to zaista hebrejski ili neki drugi lokalni jezik. Međutim, sadržaj je, kako se pokazalo, specifičan za hebrejsku kulturu.
"Taj tekst koristi glagole karakteristične za hebrejski kao što je avad, radio, koji se retko koriste u drugim regionalnim jezicima.
Posebno reči koje se pojavljuju u tekstu kao što su almanah, udovica, su specifični za hebrejski i pišu se drugačije u drugim lokalnim jezicima," rekao je profesor Galil.

(Tanjug)

[Ch]

Biblija je starija nego što se mislilo?

Do sada se uglavnom smatralo da Stari zavet datira iz šestog veka p.n.e, jer se mislilo da hebrejsko pismo nije postojalo pre tog perioda. Sada naučnici sa Univerziteta u Haifi tvrde da su dešifrovali tekst stariji čitava četiri veka.
"Ovaj spis pokazuje da je izraelsko kraljevstvo postojalo već u 10. veku p.n.e, što bi moglo da znači da su neki od biblijskih tekstova napisani mnogo ranije nego što su do sada naučnici tvrdili", rekao je profesor biblijskih studija na Univerzitetu u Haifi Geršon Galil.
Zapis je pronađen prošle godine u blizini doline Ela, na jednom komadu glinene posude. Tokom prvih analiza, naučnici nisu mogli da utvrde da li je pisan na hebrejskom ili nekom nepoznatom lokalnom jeziku.
Profesor Galil identifikovao je reči karakteristične za hebrejski, i dokazao da je zapis upravo na tom jeziku.


(MONDO)

[narcisa zec]

Novi zavet se sastoji od 27(dvadesetsedam) manjih knjiga, (Tako su nazvane prema vaznosti a ne prema obumu jer neke poslanice apostola medju njima sadrze samo po jednu stampanu stranicu.) I to:
            - četiri Jevandjelja: od Sv.Mateja, Sv. Marka, Sv. Luke i Sv. Jovana,
            - dela apostolska, 
            - Sedam sabornih poslanica: od Sv.Jakova jedna, od Sv. Petra dve, od svetog Jovana tri i Sv. Jude jedna;
            - četrnaest posebnih poslanica sv. Pavla i
            - otkrovenje ili apokalipsisi sv. Jovana bogoslova.
Jevandjelje je prevod  od grčke reči evangelija sto znači dobra vest ili blaga vest.

Knjige Starog zaveta se dele u cetiri grupe I to na: zakonske, istorijske, poučne ili moralne i proročke.
- Zakonske knjige su: pet knjiga Mojesejevih (Prva – postanje (knjiga o stvaranju),
 druga – izlazak knjiga o iseljenju, treca- levitska knjiga o svestenstvu i prinosenju zrtava, četvrta – brojevi, knjiga o brojevima, i peta – ponovljeni zakoni i knjiga ponovljenih zakona).
- Istorijske knjige su: Knjiga Isusa Navina, knjiga o sudijama, četiri knjige o carevima, dve knjige dnevnika, knjiga Jezdrina, knjiga Nemiina i knjiga o Jestiriji.
- Poučne ili moralne knjige su: Knjiga o Jovu, knjiga psalama, knjiga priča Solomonovih, knjiga propovednikova, knjiga pesma nad pesmama.
- Proročke knjige su: knjige četvorice velikih proroka: Isajije, Jeremije, Jezihija i Danila i knjige dvanaestorice malih proroka: Osije, Joila, Amosa, Avdije, Jone, Miheja, Nauma, Avakuma, Sofonije, Ageja, Zaharije i Malahije.
(„Jevrejska, muhamedanska i hriscanska religija imaju zajednicki Stari zavet iz koga one ishode“- Protojerej- stavrofor Milutin Timotijevic – rektor prizrenske bogoslovije „Svetih Kirila i Metodija“ trenutno izmjestene u Niš)

Pored svetog pisma tj. Biblije (zbirke svetih knjiga Starog i Novog zavjeta) u izvore iz kojih mozemo doci do saznanja o veri spada i Sveto predanje.

To su sva ona duhovna blaga koja smo nasledili od nasih svetih predaka a koja su u savrsenoj harmoniji sa Svetim pismom i koja nam pomazu da pravilno razumemo Sveto pismo.Sveto predanje obuhvata kratka izlaganja i formulisanja naseg pravoslavnog verovanja, učenja o sedam svetih tajni (krstenje, miropomazanje, pricesce,pokajanje, svestenstvo, brak i  jeleosvecenje), kao i činove kako se one vrse, apostolska pravila, kanone, pravila, kanone sedam vaseljenskih sabora (Na ovih sedam vaseljenskih sabora učestvovalo je ukupno oko 2 000 predstavnika hriscanske crkve iz celog sveta) kanoni i pravila nekoliko pomesnih sinoda ili sabora i pravila o crkvenoj disciplini Sv. Vasilija Velikog i drugih svetitelja, Spisi svetih otaca crkve, liturgije i druga crkvena bogosluzenja, zitija hriscanskih svetitelja i mučenika i pobozna obiljezja, znamenja i simvole nase vere, nade i ljubavi.

Iz knjige Vera svetih – Nikolaj Velimirovic (parafrazirano)

[meda 78]

 

[medenica]

Evo jedna teorija sa predavanja George Carlina pa tko zeli moze da pogleda

[narcisa zec]

Тренуто је у цјелости Библија преведена на 469 језика. Још на 2058 језика су преведене поједине књиге Новог Завјета или читав Нови завјет.

Библија преведена на језик Дјула

Завршен је превод Библије на језик Дјула, којим говори скоро половина становника Кот-д’Ивуар и око трећина становника Буркина Фасо (Западна Африка). Превод Библије минхенског лингвисте, преводиоца и експерта у области ислама Фрица Герлинга, биће публикован 2012. године.

Прије него што је Герлинг почео да преводи Библију, Дјули нијесу имали своје писмо, пише Седмица.ру, позивајући се на evangelisch.de, писменост се заснивала на латиници и неким знацима из арапског језика. Државни језик Код-д’Ивуар је француски, дјула постоји као језик међуплеменског општења.
Рад на преводу је трајао скоро 25 година.

Izvor

[Malecki]

Pozdrav svima na temi!

Proučavam Bibliju skoro 20 godina. Uverio sam se da je Biblija naučno tačna iako nije naučni udžbenik. Fascinantna knjiga koja mi je otkrila istinu!

 

[narcisa zec]

Библија преведена на чеченски језик



У октобру је планирано да се изда тираж комплетне Библије на чеченском језику, саопштава информативна агенција Интерфакс.
Превод је урађен са руског или црквенословенског текста, уз коришћење  изворних текстова на старојеврејском и старогрчком, у сарадњи са Руском академијом наука, казали су из Института за превод Библије. На превођење је утрошено петнаест година. Тираж издања је 2 хиљаде примјерака. Чеченска комплетна Библија је четврта у Русији послије руске, чувашке и тувинске. Раније су на чеченском језику биле издате неколике старозавјетне књиге и Нови Завјет.

Svetigora