:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Filozofija/Istorija :: Tema: Sudbina postoji ili ne ?

[innana]

Naravno da postoji. ako ne postoji,zsto se desavaju stvari neovisne od nase volje?

[Triputa]

Pažnju mi je privukla ova tema jer sam čitao i interesovao se za to ranije i sada.
Istražujući saznao sam neka od prihvaćenih gledišta.
Postoje zajednice, u kojima kultura propoveda sudbinu. Ona je vodilja ljudskih života, kod Starih Grka, ali i iznad sudbine, znali su, postoji NEŠTO, ali to nisu imenovali.  U nekim zajednicama ona je bila prikazana kao neprijatelj čoveku dok je u drugim zajednicama bila njegov prijatelj.
U Hrišćanstvu o sudbini se ne govori često ni mnogo, postoji Božija promisao ali to nije isto što i Sudbina. Ima interesantna priča o Bogu Usudu u Slovenskom narodu. Ukratko, ako je bog Usud bio neraspoložen na dan kada ste se rodili vi bi ste imali rđav život, ukoliko je bio raspoložen imali bi ste lagodan život, ali to nije sve...PROČIJATE OSTATAK
Takođe, postoji i priča , koja se može naći i u knjigama koje obrađuju oblast psihijatrije, u kojoj se govori o uglednom Rimskom građaninu kome u san dolazi mrtvac, koga je on bio sahranio, da mu saopšti vest da ne ide sutra brodom na put jer će taj brod potonuti. On ne ode, a brod potone. Sudbina , Božanska milost , slučajnost, jedni tvrde jedno drugi drugo treći treće ( s tim što bi budisti izbacili slučajnost kao opciju jer oni za nju znaju samo kao laž, za njih nema slučajnosti), ali taj čovek je ostao živ i priča se ta misteriozna priča i danas.
Treća priča je vezana za autobus koji je propao kroz most koji se urušio a u njemu ljudi. Sudina? Interesantno je to da posoje obješnjanja koja govore o tome da su svi ljudi u autobusu manje ili više želeli smrt i time je prizivali i prizvali.

Dakle u filozofiji religije postoje stanovišta koja kažu da je čovek potpuno slobodan , da je delimično slobodan i da uopšte nije slobodan. Čitajući prethodne komentare gde je neko napisao da svako priča svoju priču a to što on priča i kako je on to doživeo je prilično sumnjivo govori i jedna anegdota. Čovek sav uzbuđen dolazi kod patrijarha i želi da se ispovedi kako mu se u snu ukazala Bogorodica, Na to mu patrijarh odgovara: "Ja sam ceo život monah i poštujem Božiju Reč a ni anđeo mi se nije pokazao, a vama Bogorodica." Ipak prost čovek malo zna i tumači proizvoljno pa su zaključci varljivi, sumnjivi, diskutabilni.

Dakle, po mom mišljenju, pitanje "Šta je sudbina?" i pitanje "Da li ona postoji?" imaju različit odgovor, što je i normalno. Prihvatiti sudbinu (onu sudbinu pravo definisanu, a ne naše lične definicije, a i oko samih definija naćićemo različita tumačenja) nije u skladu sa Hrišćanskom tradicijom. Sudbina je tradicija naroda i zajednica koje su verovale u mnogo bogova, takoznana mnogobožačka ili paganska verovanja. Dakle ukoliko se neko izjašnjava da VERUJE U SUDBINU , kod takvog mora postojati neki razlog zašto se pribegava takvom verovanju.
Dakle to nije nešto što se bira, pa kažemo JA VERUJEM U SUDBINU JER SAM TAKO IZABRAO I TAČKA , i time ste završili vaše izlaganje , to je kao da ste izabrali iz MENIJA (MENU) , AHA SUDBINA , AKO VEĆ POSTOJI NEŠTO ŠTO MENE VODI ONDA VODI I OSTALE I ONDA JA VIŠE NISAM KRIV JER NEKO DRUGI UPRAVLJA MOJIM ŽIVOTOM. To je vrlo često shvatanje ali malo ko od tih istih ljudi pokazuje znake da zaista veruje u to, što se ispoljava na životnom planu tračarenja, prolinjanja, kunjenja, mržnje, pakosti itd. što se i može očekivati jer to verovanje u sudbinu ne podrazumeva nikakva etička ili moralna sahvatanja, bar ne kod priprostih "vernika" i zagovornik sudbine.
Psihijatrija i psihologija , a i Hrićanstvo poznaje ta shvatanja i takva gledišta ljudi. Cela ideja o sudbini deluje vrlo logično i razumom uhvativo, tako da se njome zadovoljavaju manje itelektualci više priprost svet, dok reinkarnacija za intelektualce predstavlja naprednu misao i logiku i zadovoljava njihove žudnje i težnje. Kao što sledi, iz ovde napisanog , mišljenja sam da na problem pitanja sudbine treba gledati kao jednu životnu lekciju, na kojoj se učimo ali nezadržavamo, shvatamo ali nepodržavamo, koju prevazilazimo i savladavamo.

Sudbina je reč za koju su privezana određena shvatanja i pojimanja života. Pošto je čoveku život i sam on (čovek) večna tajna, iz ove perspektive ne znam da li će uspeti da tu tajnu otkrije, i da li treba, i da li može da je otkrije, čovek uprkos svemu tome, traga. Beskrajno smo nesigurna bića, koja traže potvrdu i vrednost. Nežno i mekano, osteljivo i milo, mi smo u stalnoj potrazi za dokazom PRAVE sopstvene vrednosti.

Hvala što ste pročitali tekst. Pozdrav.

P.S. Na ulasku u proročište u delfima stajao je natpis "UPOZNAJ SAMOG SEBE" , koji i danas stoji kao možda najvažniji čovekov zadatak. Ali, u knjigama mudraca nalazi da će se čoveku pre pokazati sami Anđeli sa neba nego što će sebe da upozna.

Digresija:

Bilo bi interesantno za dalje istraživanje da se izabere uzorak od 100 muškaraca i 100 žena , da odgovore na pitanje "Da li sudbina postoji?" i "Da li verujete u sudbinu?" ( ova pitanja su samo predlog ).
Drugo, da se ti isti podstaknu da objasne sudbinu , dakle to je pitanje , "Šta je sudbina?".
Mislim da bi to istraživanje bilo zanimljivo i zabavno a rezultati korisni.

Srećno.

[mila91]

.....da li se zove sudbina ili nekako drugačije   
evidentno postoji
neko je napisao ovde, da određeni, mali, mali broj ljudi jako ozbiljnom vežbom sopstvene podsvesti može donekle da utiče na to što zovemo sudbina....i sa tim se slažem 
ali, većina ni najmanje, od tog velikog dela, neiskorišćenog mozga uopšte ne ume da koristi
...igrala sam se....probala sam da vežbam, pa odustala, jako je ozbiljno, teško, trži vreme i ne treba odustajati....cenim da ima smisla   

[bielenda]

Sudbina postoji, to je ono sto nam se trenutno desava, gdje se trenutno nalazimo. Mozemo mijenjati banalne stvari, ali velike nikako. Neke stvari se jednostavno dese, htjeli mi to ili ne, jer valjda tako mora. Nas kararkter je donekle odredjuje, a veliku ulogu igraju i roditelji i sredina. Treba vjerovati duboko u srecne okolnosti i dogadjaje, biti ubijedjen najvise sto se moze, da ce nesto dobro ispasti i u 90 odsto slucajeva, takvim pozitivnim mislima privucemo i srecnu sudbinu.

[narcisa zec]

Zahvaljujući postu triputa danas prvi puta uvodimo anketu na temu Sudbina postoji ili ne pa ko želi može glasati. Molim samo za svedenije komentare i podsjećam da obratite paznju na pisanje za redom.
 
P.s. čini mi se da bi mogla da predjem u skupstinu sada 

[0sp33d]

Nisam puno razmišljao o tome.
Što dođe dođe, ne mora značiti da je "sudbina"
Al' na neki način i postoji sudbina, ako mi to zaista želimo.

[plutonac]

sudbina smo mi sami, dakle postoji 

[Malecki]

Dakle koji je vas stav prema sudbini, postoji ili ne?
Verujete li u sudbinu?
Zasto?

Nema sudbine! Izloženi smo nepredviđenim i nekontrolisanim događajima koje u izvesnoj meri možemo da predvidimo (iskustvo, opreznost, obrazovanost, analiza...) i neke od njih izbegnemo. A da sudbine nema vidi se na jasnim primerima našeg života, naime postoji ispravan i neispravan izbor, dakle ako postupamo nemudro i izabiremo pogrešan put u životu, jasno je da ćemo imati i negativne posledice! Jednostavan primer: izabiremo da pušimo ili zloupotrebljavamo alkohol ili narkotike (marihuanu, kokain, heroin...), šta možemo da očekujemo nego bolest i preranu smrt!?

 

[plutonac]

pa možeš da očekuješ i zmajeve 

[Presrećna]

Nema sudbine samo srecne okolnosti. Uvek postoje iznenadjenja u zivotu ali ja ih ne bih nazvala sudbinom. Covek ima slobodnu volju da sam uredi zivot onako kako zeli.