:: MojForum.net :: > :: Talenat :: > :: Muzika :: > :: Izvodjaci :: (Moderator: pg crna gora) Tema: Tose Proeski-Zvezda koja je sijala Balkanom

[Ivanica]

Pevac koji je sirio ljubav i mir...

Njegove pesme zivece vecno....

[novosadjanka]

Todor „Toše“ Proeski (25. januar 1981, Prilep[1] — 16. oktobar 2007, Nova Gradiška) bio je jedan od najpopularnijih pevača u Makedoniji.

Zaštitni znak Proeskog bio je izraz „Ве сакам сите“ (ili na srpskom „Sve vas volim“).

Biografija

Muzičku karijeru započeo je nastupom na Melfestu 1997. godine, a zatim su usledile pesme Пушти ме (1997) i Остани до крај (1998). Lista saradnika sadrži mnoga poznata imena kao što su Grigor Koprov, Phoebus, Željko Joksimović, Leontina Vukomanović, Marina Tucaković, Bora Đorđević, Miro Buljan, Antonija Šola i dr. Pobedio je na Beoviziji 2003. sa pesmom Čija si Leontine Vukomanović, sa kojom je postigao i znatan komercijalni uspeh.

Bio je predstavnik Makedonije na Pesmi Evrovizije 2004. u Istanbulu, Turska i osvojio je 14. mesto sa pesmom Life (Ангел си ти u izvornoj makedonskoj verziji).

Godine 2004. imenovan je za regionalnog Ambasadora dobre volje UNICEF-a. Tim povodom izdao je pesmu За овој свет (makedonski) i This World (engleski).

Album По тебе, mnogi smatraju jednim od najuspešnijih albuma balkanske muzičke scene. Singlovi sa ovog albuma su se mesecima plasirali na najvišim mestima na muzičkim vrh listama u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji i Bosni i Hercegovini.

Njegovo izdanje Божилак je kompilacija od 14 izbranih tradicionalnih makedonskih pesama, a na albumu Tošeta prati i simfonijski orkestar.

Njegov poslednji album zove se „Igre bez granica“ i pesme su ozbiljnije nego na prethodnim albumima. Od prepeva na ovom kompakt disku nalaze se pesme „Feeling good“, „Nesanica“ i „Ostala si uvijek ista“. Većinu novih pesama napisala je glumica i pevačica iz Hrvatske Antonija Šola. Album je u prodaji od 1. avgusta 2007. godine.

Smrt
Grob u Kruševu

Toše Proeski je poginuo u saobraćajnoj nesreći u ranim jutarnjim časovima 16. oktobra 2007. godine na autoputu E70 Zagreb-Lipovac, blizu mesta Nova Gradiška, koja se nalazi na oko 150[2] kilometara jugo-jugoistočno od Zagreba [3][4][5][6]. Prema informacijama koje su stizale putem novinskih agencija, sumnja se da je uzrok nesreće bila neprilagođena brzina vozila. U vozilu su se nalazili Georgij Georgijevski, Toše Proeski i njegova menadžerka Ljiljana Petrović. Veruje se da je Toše Proeski od siline udarca u zaštitnu ogradu preminuo na licu mesta. Vozač Georgijevski je prošao sa težim telesnim povredama, dok je Ljiljana Petrović imala lakše telesne povrede.

Vlada Republike Makedonije poslala je specijalan helikopter da bi preneo posmrtne ostatke Toše Proeskog, a sreda, 17. oktobar, je proglašen Danom žalosti. Toše Proeski je sahranjen u Kruševu uz najveće državne počasti.

Tošetu Proeskom je posthumno dodeljena titula počasnog građanina Republike Makedonije. Makedonska pošta je u Kruševu 15. decembra 2007. predstavila poštanske markice sa likom Tošeta Proeskog.

Na Beoviziji 2008. dodeljena mu je posthumno nagrada za životno delo, a zatim je u emotivnom omažu publika u Sava centru uz instrumentalnu pratnju Tošetovog sastava otpevala pesmu Čija si, prvog pobednika ovog festivala i jedan od najvećih hitova Proeskog.

preuzeto sa Vikipedije

[gemini-leo]

ANDJEO...

[gemini-leo]

Tose-Jos jedan stepenik:

Jos jedan stepenik samo
Najtezi korak do sad uz stare stepenice
Jer znam da ceka me tamo
Tvoj grjesni osmijeh i tvoje lazne trepavice
Pa se za usnu ugrizi I bit ce dosta da znam da sam ti znacio
Nasa je ljubav u krizi
Na njemu lancic je tvoj

Refr. |

I sve sam svatio sam kome
Nocas zvona zvone
I skim spavas ti u sretskoj osam kroz tri

Shvatio sam kome
Nocas zvona zvone
I skim spavas ti u sretskoj osam kroz tri

Jos jedan stepenik samo, noga bi krenula znam al srce nazad hoce
Jer zna sta ceka ga tamo
Minut do dna i jos dva minuta do samoce
Pa pusti njegovu ruku dok sa mnom pricas da znam da sam ti znacio
Za tvoju napustam luku jer ja sam slucajno tu

Refr. |

I sve sam svatio sam kome
Nocas zvona zvone
I skim spavas ti u sretskoj osam kroz tri

Refr. ||

Shvatio sam kome
Nocas zvona zvone
I skim spavas ti u sretskoj osam kroz tri

Jos jedan stepenik samo
Najtezi korak do sad uz stare stepenice

[Ch]

Toše Proeski, jedan jedini


Zamislite na trenutak da je 25. januar. I zamislite da se nije dogodilo to što se dogodilo. Zamislite reku ljudi, uzbuđenih i nasmejanih, kako hrle na njegov koncert. Proslava rođendana i promocija novog albuma ujedno. I, na kraju, zamislite njega. Divnog, nežnog, ustreptalog. S licem dečaka, s osmehom i glasom anđela, s harizmom kakvu niko drugi nema. Prosto zrači, zar ne? Mami nam uzdahe i osmehe, svi ga volimo. Gde god se pojavi, osvetli prostor, donese mir... Takav se jedan rađa.

Slavili bismo tog 25. januara 28. rođendan, radovali se i pevali zajedno. Dobili bismo nove pesme, setili se starih i s koncerta otišli bogatiji i puni utisaka. Ovako... Ostaje nam samo da obeležimo dan. Da se setimo. Njega, velikog. Najvećeg.

Ovih dana u Skoplju je promovisan novi album "The Hardest Thing". Snimljen na engleskom, trebalo je da bude odskočna daska jedne velike svetske karijere. No, ona je tragično prekinuta. I svaka dalja reč je suvišna, svaki komentar nebitan. Vreme se ne da vratiti unazad. Ono što nama ostaje jeste da ne zaboravimo.

Promocija novog albuma održana je i u Beogradu. Početni tiraž je 150.000 primeraka. Uz CD, snimljen je i dokumentarac o snimanju albuma. Beograđani su ga mogli videti dan nakon rođendana i premijere u Skoplju, i to u bioskopu "Roda 2" na Banovom brdu. Film "Korak do svetske slave - The Hardest Thing" pratilo je mnogo poznatih lica iz sveta muzike i šou-biznisa. Na ekranu su se smenjivale slike s njegovih koncerata, oduševljene publike, boravka u Londonu, gde je snimao poslednji album, a u publici red pesme pa red suza.

I, nažalost, to je sve što možemo. Da se setimo, da pevušimo i da pustimo suzu. Kažu da ga nema, a i dalje je s nama. Toše, naš anđeo.



Krstarica

[*Mew - S.w.E.e.T*]

ja jos uvek ne mogu da shvatim da ga nema... :/
nisam nikada bila neki njegov preteani fan, ali sam volela njega i njegove pesmice..
i kad su mi u skoli rekli da je poginuo ja sam ceo dan bila ubedjena da me zezaju...
a kad sam dosla kuci i videla na vestima i na netu..bila sam u shoku..i sad jesam kad se setim slika koje sam videla tog dana..

[Nale 83]

Prvi post na ovom forumu napisacu bas ovde, s razlogom. Nikada nisam i nikada necu voleti ni jednog pevaca kao sto volim tog divnog Andjela... Njegov glas, njegove oci, osmeh...dobrota kojom je zracio . Na zalost sve je nestalo u trenutku. Ostale su nam njegove pesme kao deo njegove duse jer je u svaku od njih utkao deo sebe.

[Nale 83]

[decko u usponu]

Toše Proeski (1981-2007)

Od malih nogu je pokazivao sklonost ka muzici. Talenat je nasledio od oca Nikole i majke Domenike. Prvo muzičko obrazovanje dobio je u nižoj muzičkoj školi, a kasnije na akademiji. Do diplome su mu ostala dva ispita, koje je trebalo da položi u proleće 2008.

Na svom prvom nastupu kao desetogodišnjak otpevao je "Ave Marija" i publiku ostavio bez reči. Studirao je solo pevanje – tenor i bio je među najboljim studentima. Karijeru pop pevača započeo je sa 15 godina nastupom na Makfestu. Godinu dana kasnije počeo je saradnju s Grigorom Koprevim. Pesme "Usne na usnama" i "Sunce u tvojoj zlatnoj kosi" otvaraju mu vrata makedonske pop scene. Godine 1999. izdao je svoj prvi album - "Negde u noći", i imao svoj prvi samostalni koncert. Kroz dve godine (2001) počeo je saradnju s menadžerkom Ljiljanom Petrović i izdao svoj treći album - "Ako me pogledaš u oči".

Na turneju van granica Makedonije kreće 2002. Ogroman uspeh, prvo u Srbiji i Crnoj Gori, a zatim u BiH, Hrvatskoj i Sloveniji. Muzički kritičari su ga prozvali pevačem s anđeoskim glasom. Nakon postignutog uspeha i ogromne popularnosti još više je pomagao ljudima. Godine 2003. dobio je nagradu "Majka Tereza" za svoje brojne humanitarne akcije. Ubrzo je postao ambasador dobre volje Unicefa; 2004. snimio je pesmu "This world", koja je postala himna Unicefa. Još veću slavu doživeo je kada je Makedoniju prestavljao na Eurosongu 2004. i zauzeo 14. mesto.

Toše Proeski je poginuo 16. oktobra 2007. U Makedoniji je 17. oktobar bio dan žalosti.

[decko u usponu]

Toše Proeski - kratka biografija

Rođen je 25. januara 1981. u Prilepu, Makedonija
1996. i 1997. "Melfest" - pobednik festivala
1998. "Skoplje festival" - izbor za Pesmu Evrovizije ("Ostani do kraja")
1998. počinje saradnju sa Grigorom Koprovim i pravi svoje prve hitove - "Usne na usnama" i "Sunce u tvojoj zlatnoj kosi"
1999. prvi ekskluzivni ugovor s izdavačem "Avalon" i 15. maja izlazi prvi album - "Nekade vo nokta" ("Negde u noći")
1999. - "Skoplje festival", prva nagrada publike ("Tvoji poljupci na mojoj beloj košulji")
1999, proleće - Skoplje, prvi samostalni koncert
2000. za album "Nekade vo nokta" osvaja prestižne nagrade "12 veličanstvenih" za najbolji muški vokal, najbolji koncert leta, najbolji spot...
2000. "Skoplje festival" - izbor za Pesmu Evrovizije ("Zlatni prsten napravljen od suza") - 3. mesto
2000, april - novi album "Sinot Božji"
2000. i 2001. - kao student muzičke akademije učestvuje u opereti
2001. - Podgorica festival, 2. mesto s pesmom "Nemir"
2001, mart - Skoplje - pet rasprodatih koncerata
2002, oktobar - objavio treći album - "Ako me pogledaš u oči"
2002, novembar - početak velike turneje
2003. - pobeda na velikom festivalu "Beovizija" s pesmom "Čija si", koja postaje veliki hit; Toše počinje da gradi međunarodnu karijeru
2003. - pobeda na izboru za Pesmu Evrovizije
2004. u Turskoj predstavlja Makedoniju pesmom "Life"
2004. izlazi album "Dan za nas",
2005, jul – izdaje album "Pratim te"
2006, jul – 2. mesto na HRF-u za pesmu "Srce nije kamen"
2007, april – izlazi album "Božilak" (14 tradicionalnih makedonskih pesama)
2007, jul – koncert u Križankama
2007, jun – nagrada HRF-a: grand pri u pop-rok urbanoj kategoriji
2007, septembar – izlazi album "Igra bez granica"
16. oktobra 2007. umire u saobraćajnoj nezgodi

Diskografija
1999. Nekade vo nokta
2000. Sinot Božji
2001. Ako me pogledaš u oči
2004. Dan za nas
2005. Pratim te
2006. Božilak
2007. Igra bez granica
2009. The hardest thing


Vise o filmu The hardest thing