Od Černobilja ozračeno pet miliona ljudi
Nedelja, 26. april 2009. 10:41
Danas se navršavaju 23 godine od najstrašnije mirnodopske nuklearne katastrofe u istoriji čovečanstva koja se dogodila u atomskoj elektrani u Černobilju, u Ukrajini, na granici prema Belorusiji.
U rano jutro 26. aprila 1986. godine havarija na nuklearnom reaktoru broj 4 u atomskoj centrali u Černobilju dovela je do ogromnog oslobađanja radioaktivnih supstanci u okolinu, prema nekim procenama, većeg i od onog posle bacanja američke atomske bombe na Hirošimu 1945. godine.
Vlada Ukrajine je sutradan evakuisala skoro 100.000 ljudi iz nekoliko okolnih gradova, sela i naselja. Havarija na reaktoru je prouzrokovala radioaktivnu zagađenost više od 145.000 kvadratnih kilometara teritorije Ukrajine, Belorusije i Rusije.
Ukrajinske vlasti smatraju da je tom ekološkom katastrofom pogođeno oko pet miliona ljudi, a da je direktno ozračeno gotovo 5.000 naselja na teritoriji te tri države. Prema poslednjim podacima, u Ukrajini ima oko 2,6 miliona ljudi koji imaju status osoba nastradalih od černobiljske katastrofe, među kojima je više od pola miliona dece. Od broja nastradalih koji su bili pod medicinskim nadzorom u periodu od 1987. do 2004. godine umrlo je više od pola miliona ljudi.
Tokom poslednjih 11 godina ukupan broj ljudi koji spadaju u kategoriju invalida povećaose gotovo na 80 odsto, pre svega među onima koji su bili zaposleni u elektrani ili koji su radili na saniranju posledica havarije.
Direktna šteta koju je prouzrokovala havarija u nuklearnoj elektrani na teritoriji Ukrajine procenjena je na 1,39 milijardi dolara. Negativne posledice su osetile i Švedska, Norveška, Poljska, Velika Britanija i druge države. Razornost nuklearne katastrofe vidi se u podatku da je otprilike 200 vrsta radioaktivnih supstanci registrovano i na udaljenosti od 1.000 kilometara od Černobilja.
Mesec dana posle eksplozije one su zabeležene i na području čitave severne hemisfere, u vodama Tihog, Atlantskog i Severnog ledenog okeana. Havarija u Černobilju je ostavila trajne posledice na generacije ljudi u Ukrajini i zastrašujuća je činjenica da mortalitet osoba srednjeg i starijeg doba raste jer umiru oni koji su bili ozračeni u pubertetu.
Prema zvaničnim informacijama iz 1986, do nesreće je došlo zbog greške operatera, a prema onoj iz 1991, nesreća je nastala zbog greške u konstrukciji reaktora sovjetske proizvodnje. Među faktorima koji su doprineli nesreći je i neadekvatno obučeno osoblje u elektrani.
Oštećeni reaktor br. 4 prekriven je betonskim sarkofagom, a vremenom su iz proizvodnje struje isključivani i ostali reaktori. Poslednji, treći reaktor zatvorio je 2000. godine tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma. Černobilj je tada prestao da proizvodi struju.
U znak sećanja na brojne žrtve černobiljske tragedije danas se održava parastos u Sabornoj crkvi u Beogradu sa početkom u 13.30 časova, saopštila je ukrajinska ambasada u Srbiji .
Za potpun završetak radova vađenja nuklearnog goriva iz četvrtog bloka atomske centrale u Černobilju i dekontaminaciju mesta havarije biće potrebno najmanje pola veka, izjavio je šef grupe za radove na toj centrali u Institutu „Kurčatov“, Aleksandar Borovoj.
„Približno 150 tona uspeli smo da pronađemo i stavimo pod kontrolu, a ostalih 30, sudeći po svemu, nalaze se u dubokim, betonom zalivenim mestima i stići do njih je izuzetno skupo“, rekao je Borovoj.
(Tanjug)
:: MojForum.net :: > :: Život :: > :: Zdravlje :: > :: Zdrav zivot :: (Moderator: pg crna gora)
Tema: Posledice Cernobilja
17:31:14, 16.Mar.2013. 