:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: osecam se bezvoljno i bezvredno

[ljubic89]

Pozdrav svima! Imam veliki problem, apsolvent sam na Pravnom faxu, ali vec godinu i nesto ne mogu da se saberem, ne mogu da uzmem normalno knjigu u sake i kazem sebi "daj, zapni jos malo, trud ce ti se na kraju isplatiti". Jednostavno, sazaljevam sebe. Imam manjak samopozdanja, izgubila sam volju, a sve me to dugo, dugo tisti. Patim i od nesanice. Ne mogu da se fokusiram ni na sta sto radim. Osecam se slabo, razocarana sam u sebe i jednostavno ne mogu da opisem osecaj. Bezvoljna, bezvredna, pitam se jesam li dobra u necemu... Bila sam odlican ucenik, oduvek, na faksu mi je bilo krenulo super, ali onda je nesto zapelo. Jedno vreme sam silila sebe, i dala par ispita, ali nije to to na silu. Jos sam i roditelje razocarala. A ne odustaje mi se.  sta da radim sa sobom??? pomoc!

[medenica]

Nije lako dati odgovor na tvoje pitanje jer mnogo toga si navela. Gubitak samopouzdanja i zelje za zivotom je sve manje ali zasto. To se verovatno vuce od ranije. Preispitujes svoje stavove. Mnogo je pitanja ali se polako vrati unazad da vidis gde je zapelo. Do kad osrcas da je sve islo kako treba pa da se pocne odatle traziti odgovor. Ovako mozemo da nagadjamo, zbog cega. Neki neuspeh, razocarenje ili strah je u pitanju. Trenutno iz svega izvlacis negativne stvari pa kad se to umnozi deluje kao da je kod tebe kraj ali nije. Treba samo netko da te razume i da dobijes vetar u ledja a ti da se polako oslobadjas tereta koji te tisti i ima da letis a ne da se ukopavas. Mnogi su prosli od nas kroz to zato opustrno i polako pokusaj da nadjes pocetak kad mislis da je sve krenulo kako je krenulo pa da pokusamo da pomoglemo. Dacemo sve od sebe. Sad si ti na redu.

[ljubic89]

Danas je jedan od malo boljih dana. Eto, ako nista drugo, bar sam uspela da ustanem ranije i odem do citaone. i sedim 2,5h uz knjigu. Razloga je puno sto mi se sve to izdesavalo. Mislim da je sve to pocelo sa prvim epi napadom mog brata. U to vreme sam upoznala i decka u koga sam se nenormalno zaljubila. On je bio dosta elokventniji od mene. Bar sam tada tako razmisljala. I on se bio zagledao u mene, culi se stalno. Ali on je u to vreme imao devojku. Ja sam bila godinama zaljubljena u njega, i za mene  niko drugi nije postojao. Nazalost, putevi su nam se razdvojili i nismo se vidjali vise ni drugarski. Culi se par puta i to je bilo to. Rekao mi je da cemo nekad biti zajedno, mastala sam o tome, ali nije se desilo. Posle mozda godinu dana, usla sam u vezu, to mi je bio prvi decko, a najbolji drug inace. U pocetku nisam bila toliko zagrejana za njega, ali kako je vreme prolazilo, zaljubljivala sam se. Pocela sam da ga volim. Voleo je i on mene. Bar sam tako mislila. Pre mene je imao vezu, i u sebi sam nekako osecala da nije rascistio s tim. To se i obistinilo na kraju. Vratio se njoj. Ja ostala sama i kako to biva posle prve veze ja zapala u ocaj. Mesecima plakala i nisam ustajala iz kreveta. sve mi je bilo  mrsko. Ali sam uspela da to sasecem u korenu. da stavim tacku na sve to. oprostila jesam, ali nisam zaboravila.  sada  sam u srecnoj vezi. ali se plasim da zbog svoje nesigurnosti, zbog nedostatka samopouzdanja ne izgubim i njega. kako da stanem na noge? eto, navela sam deo onoga sto mi se desilo za 4,5 godina. necu da jos vise propadam.  lepa sam, voli me on, vole me drugi ljudi, ali kako da zavolim sebe, i da pronadjem unutrasnji mir. hvala puno!

[medenica]

Nema potrebe za agonijom, zivot je pred tobom. Treba da naucis da volis sebe, gledas sebe ne da se stalno oslanjas na druge. Vidim da si skolovana i istrazivanje i citanje ti nece tesko pasti. Ima mnogo toga za samopouzdanje. Malo se potrudi i saznati ces na internetu. Sad nemam vremena ali javljam se.

[ljubic89]

Hvala ti puno. Nadam se da cu uspeti.  pisi...

[medenica]

Svi mi imamo svoje padove i uspone u zivotu tako da nema potrebe da gubis kompas i da te hvata panika. Velik je pritisak sad na kraju studiranja, ne razmisljaj o tudjim ocekivanjima po pitanju tebe niti razmisljaj sta ce biti sa tobom nakon studiranja. Ti zivis sada a ne u proslosti, ona je iza tebe, sta je bilo bilo, zaboravi. Bolan ali ispravan rez. Veliki teret bola i tuge imas iza sebe a to je ogroman teret na tvojim ledjima kao sidro koje ti neda da isplovis iz svoje mirne luke. Ti nemozes promenuti nesto sto se desilo, samo mozesizvuci pouku a kako budes starija sve sto se izdesavalo u tvom zivotu dozivljavati ces drugacije tj kvalitetnije. Nemoj da se opterecavas sa onim sta ce biti sutra. To ce svakako doci. To ti je kao da tvoje misli lebde negde visoko i nisu u sinergiji sa tvojim duhom dom ti hodas zemljom a sad zamisli plug koji je zaoran u zemlju i jos vuces i njega. Ti sad ovog trenutka vidi koji su tvoji prioriteti. Naravno skola, posveti se tome da dovrsis to do kraja. Sad gledaj ono sto ti je vazno, zivis sad i zato uzivaj. Sve sto se desava oko tebe ima smisla, odraz je nase unutrasnjosti sa ciljem da odrastemo kroz glasnike koji nas okruzuju a sve je proizvod nasih misli koji se vizualizuju oko nas. Sve cega se bojis prostim recnikom to nam se i desava jer kroz to moramo da prodjemo. Postoje razne tehnike kako da nadjes mir oko sebe, da smiris sebe u datom momentu itd ali sve to ima efekta ako verujes u to. Tehnika disanja je jako dobra u napetim situacijama. Kad ti srce lupa ubrzano zbog neceg, jer si napeta, pod stresom, uplasena itd. jaci je pritisak krvotoka
koji podize adrenalin, pa nastaje panika i zbunjenost zbog viska kiseonika u mozgu pa hemija i haos. Da skratim, ti obavezno ravnomerno disi udah i izdah bez prekida bar 15 minuta, bez prekida, napominjem, udah i izdah lagano i ravnomerno. Umiriti ces rad srca a samim tim i mozga  asamim tim i bujicu negativnih misli. Nema zurbe nema panike lagano i opusteno i tako svaki dan dok ucis. Polako nema panike, ucis, vesbas disanje i na kraju to postane deo tebe. Uvek ces biti smirena, vremenom. Znaci lagano, ulazi u to, mozes da probas bez sumlje i videces biti ce ti lakse. To ti je za pocetak da malo uhvatis ravnotezu jer si rastrzana i rasipas energiju na druge a ne na sebe. Ti treba da se okrenes sebi i da volis sebe. Fokus trenutno usmeri na faks. Pozabavi se malo samopouzdanjem ali sve lagano i polako, ne odjednom i sve ce da se namesti . Bitno je da imas zelju da pomognes sama sebi. Prvi korak je da si potrazila pomoc i odgovori polako dolaze. Cimsi pocela o tome da razmisljas pojaviti ce se neki znakovi pored puta ili glasnicinkoji fe da te usmeravaju kuda treba da ides. Ti moras to jako da zelis i da verujes u to i samo posmatraj sta se desava oko tebe. Posto verujem da si inteligentna biti ces u tim momentima jako sretna kad primetis ili osetis da ti se to desava pa ces se setiti mene i kojih reci. Okreni se sebi i poslusaj sebe iznutra a to je ono dete koje je nekad bilo nasmejano i veseleo i puno volje i zelje za zivotom ali je zivot, drugi, neznanje inostalo skinulo taj osmeh sa lica. Ti treba to da vratis da verujes sama sebi jer vise nemas poverenja u samu sebe i naravno tvoj alter ego se povukao. Ne panici nego polako, pocni polako da verujes da ces uspeti, pogledaj sebe u ogledalo i kazi da li je to ona istanosoba od pre 5 godina. Govori sama sebi unogledalo pozitivne stvari, afirncije u prvom licu sada ne sutra nego sad. Mozda je ovo mnogo informacija za tebe a kozda ne jer ti si sad kao sundjer, sve upijas a danas se sa tim trguje najvise u svetu sa tudjom nadom. Ti si na pravom putu, ti si kreator sveganoko sebe. Kad odlucis da uzmes svoj zivot u svoje ruke pocinje otpor ali budi uporna i polako ce se sredjivati, ljudi oko tebe, situacije jer ti odlucujes, ti imas izbor. Za pocetak mislim da je dosta a i mene ubi ovo kuckanje. Sve ie ovo iz zivota i nema veze sa skolom vec sa skolom zivota i nzivotnim iskustvima. Nemoj se predavati nikada, budi uporna, kad prepoznas onaj deo sebe koji te voli sreci nece biti kraja. Aj sad ti, da vidimo kako napredujes.

[ljubic89]

Procitala sam sve ovo par puta. Eto nesto sto sam dugo skupljala u sebi, delimicno sam resila sa svojima. Koliko ce to sada potrajati videcemo. Jeste da je razgovor bio kroz suze sa moje strane, ali moralo je tako. Bar znaju kako se sada osecam. I nadam se da ce mi pruziti podrsku koju godinama nisam imala.  znam da je sve na meni, i da sam krojac svoje srece. Trebace mi vremena i vremena da izadjem iz svega ovoga. Jer dok pisem sad ovo kao da osecam neku prazninu u stomaku. I kao da se deo mene kida. Ali nadam se da cu uspeti da deo po deo tereta skidam sa svoje grbace. Razumem da nikome nije lako, da svet zuri, da se sve neverovatnom brzinom menja... i da sam ja deo tog sveta. A trenutno sam tako majusna i minijaturna, da nemam reci. Idemo dalje... trudicu se svakog dana iznova i iznova. Dajem rec.  od sitnica krecem. Sad sam u nedoumici, da li gledati motivacione snimke ili ne. Nekako sam dobila averziju prema tome. Moja drugarica mi je jedno hiljadu puta ponovila da to zatupljuje i stvara pritisak.  nisam pametna probacu i videcu. Nista ne kosta u krajnjem slucaju.

[medenica]

Nece ti skoditi sigurno. Polako, bitno je da znas da nisi sama. Svi smo to prosli. Naravno da roditelji od tebe ocekuju nesto i to kod tebe stvara tenziju. Smatras da nemaju razumevanja za tebe, da je nestalo one ljubavi medju vama i ostalo. Dobro je sto si razgovarala sa svojima. Ipak oni te finansiraju ovisis od njih i to mladog coveka demoralise i postajes bezvoljna. Budi mudra i takticna. Posveti se skoli, zapni sad da to zavrsis. Samo ti radi na sebi, moras da budes svoja i samostalna. Izgradi sebe iznutra i da upoznas sebe a stavove i misljenja ces da menjas, videces i sama. Zivot je lep onoliko koliko se ti njemu posvetis inpronenis pogled na svet oko sebe. Aj pisi.

[ljubic89]

Mrdam se polako. Jeste da je tesko sad na pocetku, ali mora tako valjda. Nesto sto sam godinama potiskivala i bilo me strah da pricam o tome isplivalo je na povrsinu, deo po deo i idem lagano. Sta da radim sa nesanicom? Ustanem ja rano kad treba, cak i ako odspavam svega po 2h. Ali sam zato premorena u  toku dana. Cini mi se kad bih spavanje regulisala, drukcije bi mi bilo i osecala bih se svezije.  odgledala neke motivacione snimke,  stavila nocas sluske i zaspala uz vesnu biorac valjda  istina sve sto kaze samo da moj mozak sve to upije 

[medenica]

San je neophodan za resetovanje kao na kompu. Polako kao dete na kasikicu da ne preteras i povratisnod muke. Godinama si skupljala i nagomilavala i sad si samu sebe zatrpalai treba malo vremena. Vidim da si uporna i inteligentna tako da ces ti brzo na svoje noge. Bitno je da vratis poverenje u sebe koje si izgubila besecivod sebe. Svinodgovori se nalaze u tebi samo treba da pitas i da se zainteresiras za sebe. Ti si srbi najveci oslonac. Nitko ti nekpze da pomogne koliko sama sebi. Sve ti je dano samp treba da to prepoznas i ima da se radjes svakom svom uspehu  mic po mic. Praznina koju osecas je zbog vetra za kojim si trcala i trosila energiju i vreme i kad ga uhvatis nema nista tj praznina. Najlakse je bezati od sebe ali kad tad moras se suociti sa sobom. Sve ostalonje odlaganje problema. Sve ononod ceka si bezala ili nisi htela da se suocis sad je doslo nared. Netreba lebdeti i biti u raskoraku sa samim sobon. Kad si u ravnotezi ti si tu gde jesi bitinono stonjesi zato polako a posto sinkrenula sada ce polako da se formira put kojim trebanda ides i sto si bliza svojoj istini brze se kreces a to vidis pontome kako se vraca mir i stalozrnos u tvoj zivot. Sve polako ima smisla. Ti zracis oko sebe i sve se namesta a ti tonprepoznaje i to ti vraca osmeh na lice. Polako trazi u sebi onaj deo srbe zajednicki za sve nas pa kad osetis radost znaces da je tonto.