Pozdrav svima.
Uf, imam stvarno veliki problem.... Ne znam sta da radim. Uzasno mi je... Molim vas pomozite mi, dajte mi neki savet. Kazite mi iskreno vase misljenje, sta bih bilo najbolje da uradim. Sta god, puno ce mi znaciti.. Hvala puno unapred.
Upoznala sam decka jos prosle godine. Sa njim mi je bilo prelepo, ni sa jednim deckom nisam osetila ni dozivela nista slicno kao sa njim. Odmah mi se svideo cim sam ga videla, bio je nekako poseban. Izdvajao se po svemu od ostalih. I dan danas imam isto misljenje o njemu, moja osecanja su ista.. Nista se nije promenilo po tom pitanju. Problem izmedju ostalog je daljina... on zivi u Americi. Ne dolazi cesto ovde. Sve se promenilo od kad je otisao odavde... nista vise nije bilo isto. On je prestao da se javlja, prestao je da pise. Izgubila sam svaki kontakt od njega. Saznajuci preko nekih rodjaka, on je tamo nastavio da radi. I pricali su mi da je imao devojku. Vreme je prolazilo, meni je bilo sve gore.. A od njega ni traga , ni glasa. Mucila su me razna pitanja, sta se to desilo s nama... zar me je vec zaboravio?. Gde je nestala ta ljubav.. Obecavao mi je da ce se javljati. Ali nista od toga, dok smo bili zajedno... ni jednog trenutka nisam pomislila .Sta ako je sve ovo jedna velika laz... Ja sam njemu slepo vreovala. I iskreno ga volela svim srcem...
Javio mi se nakon 6 meseci, tad mi je sve 'objasnio' i rekao... zasto se nije javljao , i sve. Rekao je da me jos uvek voli , i uvek sam mu u mislima. Rekao mi je da uskoro dolazi opet u Srbiju, i da jedva ceka da me vidi. Uh mojoj sreci nije bilo kraja. I dalje sam mu verovala, u uvek prelazila preko svega... samo da bih sve bilo dobro, i da bi mi ostali u vezi. Po njegovoj prici, shvatila sam da ima ozbiljne namere sa mnom. Pricao mi je i obecavao sve i svasta. I dosao je i taj dan da se ja i on opet sretemo nakon godinu dana. Uh taj osecaj nemogu vam opisati, srecna, srecna... i srecna. Taj ceo dan smo proveli zajedno po gradu, obilazili smo razna mesta, setali . Sve je bilo tako lepo kao nekad. Pricao mi je kako jedva ceka da se ja i on uzmemo, i zivimo svoj zivot, imamo svoju porodicu, decu.. i td. Taj dan me je odvezao kuci, i otisao. A onda se opet izgubio... nije se javljao danima, kad mi pise.. pise onako -hladno. Uvek sam ja njemu slala poruke, zvala ga. On retko kad da se seti. Uvek kad ga pitam kad cemo se videti, uvek neki izgovori.. Kao pa ne znam, javicu ti... Prevoz mi je problem. Ne rade kola, i td. Bio je ovde 3 meseca. Za ta tri meseca videli smo se svega 3-4 puta. Svaki dan mi je bio sve gori, nisam znala sta da radim... Nista mi nije bilo jasno, kad se vidimo sve OK.. kao da se nista nije bilo, a cim ode od mene.. druga prica. Sledeci put kad smo se videli, pricao mi je o svemu... Objasnio kako stoje stvari, i sta on misli... (Ispricacu ukratko koliko je moguce, i onako se oduzilo) Ovako.. Rekao mi je da ne postoji nikakav problem, nema drugu devojku.. niti sta. Samo pricao mi je kako mu je prosle godine bilo mnogo tesko kad je otisao odavde... Nije mislio na daljinu koja ce nas razdvajati. Kako se bio mnogo vezao za mene, previse me je voleo. Kako tamo u Americi ..nije imao s kim da poprica o tome, nije imao kome da se izjadi. Sve je morao da drzi u sebi. Dok je meni ovde ipak po tom pitanju bilo lakse, tu su mi drugarice.. tu su mi svi. Ovde svi znaju za njega , a tamo niko za mene. I kako bi sad bili postedjeni tolike patnje i bola.. da ne budemo u vezi. Da se cujemo kako kad, ne svaki dan. Da se vidimo po nekad i tako. Rekao mi je da je od uvek zamisljao da ima devojku kao sto sam ja... ali trenutno kako stoje stvari. Mi ne bi mogli da imamo ozbiljnu vezu, tj. ne bi mogao da se odmah zeni sa mnom. Morao bi da resi jos koje stvari. Tako da s tim bi morali da pricekamo koju godinu. I td. I td. Jednog dana, ja sam njega pozvala da mu javim da dolazim u njegov grad za vasar, i da bih htela da se vidimo. Na to mi je on odgovorio ''Duso, moram nesto da ti kazem... Necu da te lazem. Ja sam naso devojku pre oko dve nedelje. Izvini'' E tek mi tad nista nije bilo jasno. Pala sam totalno u depresiju. Najgori dan u mom zivotu. Od tad mu vise nisam pisala... Prebrodila sam taj period nekako. I sad mi je kao malo bolje. Kad se vratio u Ameriku ,pa posle nekog vremena. Javio mi se. Rekao je da mu nedostajem i dalje... i td.
E sad zanima me... sta bih ja stvarno trebala da uradim po tom pitanju, mene i njega.... ?? Da li trebam da ga cekam i nadam se njemu. Ili sta....?
Ne mogu da ga zaboravim.... vec je proslo mnogo vremena, a u mojoj glavi i srcu vreme kao da stoji. I dalje ga volim svim srcem, i uvek mislim na njega. Uf stvarno ne znam sta cu sa sobom. Mnogo mi je tesko ovako...
Pomozite mi.
Tema: 
12:30:07, 02.Jun.2009. 
