:: MojForum.net :: > :: Talenat :: > :: Književnost :: Tema: Najlepshi citat?

[I need chemical X]

Moze i poslovica. ^^

''Samo srcem dobro vidimo. Sushtina je ochima nevidljiva.''

[okica]

Herman Hesse
"...imamo u duši i sve ono što je ikada živelo u ljudskim dušama. Svi bogovi i đavoli koji su ikada postojali....svi se oni nalaze u nama, tu su kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi."

Meša Selimović
"Bilo je to jednom, davno, u životu još lepom. Možda mi se činio težak tada, ali kad mislim o njemu sa ovoga mesta, želeo bih da se vrati."

Phillips
"Čovek koji ne pravi greške obično ne radi ništa."

PRIPADANJE
Kad pripadam tebi, tad konačno potpuno pripadam i samome
sebi.
Michelangelo Buonarotti

LJUBAV JE BOL I SREĆA
Postoje ljudi koji vam izvade srce i postoje ljudi koji ga vrate na
mesto.
Elizabeth David

ZRELA LJUBAV
Nezrela ljubav kaže: Volim te jer te trebam. Zrela ljubav kaže:
Trebam te jer te volim.
Erich Fromm

[mysty]

Ne volis da budes na smetnji, ne volis da te ko krivo pogleda, ne volis da ti iko ruznu rijec kaze. Kako onda mislis da zivis. Dusa moze cesto da odrzi tijelo, ali tijelo dusu nikad; ona posrce i gubi se sama. Ako bismo otpatili svaciju nesrecu, sta bi bilo od nas? Najmanja je mogucnost da pogrijesim ako budem cutao. - Sta bi ti savjetovao covjeku kome zelis dobro? - Da se svojim misljenjem ne izdvaja medju ljudima s kojima zivi. Zato sto ce se onemoguciti prije nego sto ista ucini. - Drugi moj savjet covjeku kome zelim dobro bio bi: ne govori uvijek ono sto mislis. ... sve je moguce, sve je na dohvat ruke, samo se covjek ne smije predati. Tesko jedok se ne odlucis, tada sve prepreke izgledaju neprelazne, sve teskoce nesavladive. Ali kad se otkines od sebe neodlucnog, kad pobijedis svoju malodusnost, otvore se pred tobom nesluceni putevi, i svijet vise nije skucen ni pun prijetnji. Sve cemer, sirotinja, glad, nesrece... A zasto je tako? Ne znam. Mozda zato sto smo po prirodi zli, sto nas je bog obiljezio. Ili sto nas nesrece neprestano prate, pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se da cemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas. Zar je ondacudo sto se uvijamo, krijemo, lazemo, mislimo samo na danasnji dan i samo na sebe, svoju srecu vidimo u tudjoj nesreci. Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti. Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni. Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje, ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji. Ovako se mjesaju utvare i zivot, pa nema ni cistog sjecanja ni cistog zivota.

Mesa Selimovic

[mysty]

Oglas


Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao....
Traži se nada....ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži. ...Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.

Momo Kapor

[mysty]

Da li je to jednostavno ljudska glupost ili slabost, opsta ljudska sudbina, ili su onaj sentimentalni egoizam, ova beskarakternost, necistota i dvojnost osecjanja samo osobenost stepskih vukova? Ako je ta podlost bila opsteljudska, e, onda se moje prezrenje sveta moglo sruciti na njega novom snagom; ako je to bila samo moja lichna slabost, onda je to bio povod za orgiju samopreziranja.

Takav je bio citav moj zhivot, ono malo srece i ljubavi bile su iste kao ova ukocena usta: malo crvenila na ukocenom licu.

Naucite da shvatate ozbiljno ono sto je dostojno ozbiljnog shvatanja, a smejte se svemu drugom.

Urazumite se najzad! Treba da zivite, treba da naucite da se smejete. Treba da naucite da slusate prokletu radio-muziku zivota, treba da cenite duh koji njome provejava, treba da se smejete citavom rasulu u njoj. To je sve, vise se nista od vas i ne trazi.

iz Stepskog vuka

[miss80]

Smrt je jekin, sigurno saznanje, jedino za sta znamo da ce nas stici. Izuzetka nema, ni iznenadjenja, svi putevi vode do nje, sve sto cinimo to je priprema, za nju, priprema cim zakmecimo udarivsi celom o pod, uvijek je blize, nikad dalje.
Pa, ako je jekin, zasto se cudimo kad dodje. Ako je ovaj zivot kratak prolazak sto traje samo cas, ili dan, zasto se borimo da ga produzimo dan ili cas.
Zemaljski je zivot varljiv, vjecnost je bolja.
(Mesa Selimovic-Dervis i Smrt)

Najveca mudrost u zivotu je da covjek pronadje pravu ludost.
Usamljenost radja misao, misao radja nezadovoljstvo, nezadovoljstvo pobunu.
Najmanje se govori kad te se najvise tice.
Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostace samo suze.
Treba naci nekog s kim se nikada neces rastati.Ili ziveti sam.Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav.
Niko nikome ne moze natovariti toliko muke na vrat koliko moze covjek sam sebi.
Volim ljude, ali ne znam sta cu s njima.
Najteze je objasniti ono sto je najjednostavnije.
Lakse je nagovoriti ljude na zlo i mrznju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlacno, i blize je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomuciti.
Ne volis da budes na smetnji, ne volis da te ko krivo pogleda, ne volis da ti iko ruznu rijec kaze. Kako onda mislis da zivis?
Svako nosi ponesto na dusi.
Mesa Selimovic-Tvrdjava

Ljudi koji nose danju skriven teret na duši ne mogu usnuti, nego izazivaju sudbinu i okrecu vreo jastuk da nadu hladna mjesta nesrecnoj glavi. Zvijezde bivaju crvene kao krvave suze Isusove nad sudbinom covjekovom.
Ivo Andric-Ex Ponto

[okica]

...Ptica sto peva u mojoj glavi,
ponavlja mi da te ljubim,
ponavlja mi da me ljubis.
Ptica sto jedno isto ruje
sutra ujutru ubicu je...(Zak Prever)

"Srce se najlakse opije ranjenim korakom,leluja prtinjajuci nebesku stazu kroz sunce i kroz oblake..."
"I ne znam gde pobeci osim sna,koji boji u lila...mesecevu dugu sto se zlati i povrh mosta gde ces biti zauvek i gde si oduvek bila..."(Miladin Beric)

Ljubav je jedini vazduh koji sam udisao
i osmeh jedini jezik koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
kao leprsav trag.
Nocu kad gledas u nebo
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidis neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja jos uvek
sasav letim i zivim.

[skorpijica-vodolija]

"... I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo "
(Dj. Balasevic)

"Al' zumbuli su zumbuli, a Ruža je Ruža... Pa da na kraj sveta iznikne..".I mnogi od nas ne prepoznaju svoju Ruzu... Mnogi se prevare... Pomisle da je to bas ta, NASA, ali na posletku ispadne drugacije... Neki je pak nikada ne pronadju... Izgube se u svetu Zumbula, Visibaba, Ljubicica i ostalih privlacnih zamena! I ostanu uskraceni za svoju Ruzu... Sto ne znaci da nisu bli srecni... To jedino znaci da su mogli biti srecniji... Zar ne???"
(Dj. Balasevic)

Najveće životne greške su ljubav koju nismo podarili, sposobnosti koje nismo iskoristili, i sebična promišljenost zbog koje ništa nismo riskirali..
Mary Cholmondeley

[mia]

"Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete."
Ivo Andrić

[kaliopaworld]

Hm ovo je pesma ,a ne citat ali je svaka recenica jaka i duboka kao citat...
# Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove
ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između
dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog
drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati
pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me
nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice
u pesku