:: MojForum.net :: > :: Život :: > :: Zdravlje :: > :: Hrana i pića :: (Moderator: pg crna gora) Tema: Vitamini u ishrani

[narcisa zec]

VITAMINI
Imaju čudesnu moć

Gotovo sve što se događa u organizmu ne može se zamisliti bez vitamina; oni učestuju u bezbroj bioloških procesa u telu, štite ga od bolesti i odžavaju u punoj formi...
Neki vitamini se mogu rastopiti u vodi, a neki samo u mastima.
U vodi se tope vitamini C i B. Osetljivi su na svetlost i toplotu, a moraju se unositi u organizam svakodnevno jer se ne stvaraju zalihe.
U mastima se tope vitamini A, D, E i K. Otporni su na toplotu i od njih organizam može da stvara zalihe, taložeći ih u masnom tkivu.
Prirodni vitamini nisu isto što i sintetički (veštački).

 Neprijatelj vitamina su:
•  antibiotici i razni lekovi za umirenje,
•  anti-bebi pilule,
•  aspirin,
•  aditivi (veštački dodaci hrani),
•  alkohol i
•  pušenje.

Posle četrdesete godine života količinu vitamina i minerala treba udvostručiti, jer ih želudac teže prihvata, a osim toga organizam postepeno dehidrira (gubi vlagu) pa gubi i vitamine.

B vitamin
Ovaj vitamin obuhvata vise srodnih vitamina koji čine B-grupu. Deluju udruženo, medusobno se potpomažu pa su zbog toga poznati pod B-KOMPLEKS.Glavna karakteristika im je da su svi topivi u vodi (uz njih to je još samo vitamin C).
U grupu vitamina B – kompleksa spadaju:
o   vitamin B1 (tiamin)
o   vitamin B2 (riboflavin, vitamin G)
o   vitamin B3 (niacin, vitamin P)
o   vitamin B5 (pantotenska kiselina)
o   vitamin B6 (piridoksin)
o   vitamin B7 (biotin, vitamin H)
o   vitamin B9 (folna kiselina, vitamin M)
o   vitamin B12 (kobalamin)

B grupi pripadaju i vitamini: K, P i H.
K (folna kiselina, folacin, Bc) - Pojačava koagulaciju krvi. Bitan je za normalno zgrušavanje krvi i zaustavljebje krvarenja kod povreda. Spanać, kupus, karfiol, grašak, paradajz, kopriva, jetra, jaja, kvasac.
P (citrin) - Jača zidove sitnih krvnih sudova - kapilara, sprečava njihovu krtost i pucanje, smanjuje propustljivost zidova kapilara (krvavljenje). Paprika (zelena), crna ribizla, šipurak, limun (i drugo južno voće), kesten, šljiva, jaja i sve biljke koje sadrže vitamin C (vitamin P uvek prati vitamin C).
H (biotin) - Održava zdavlje kože, sluzokože i kose. Podmladuje kožu. Važan je za sportiste jer pomaže razgradnju mlečne kiseline koja se gomila u mišićima kao posledica fizičkih napora. (Jetra, kvasac, mleko, jaja, žitarice, orasi, riblje ulje, pivo, krompir, banan, paradajz.)

B vitamin je leči razne poremećaje i osigurava pravilan rad nervnog sistema. Otklanja psihičke smetnje, umor i depresiju. Poboljšava pamćenje i moć koncentracije. Popravlja krvnu sliku. Jedan od važnih činilaca u lečenju malokrvnosti (anemije) jer omogućava da se bolje iskoristi gvožde.(Ova grupa vitamina je povezana sa proizvodnjom crvenih krvnih zrnaca, koje nose kiseonik kroz vaše telo. Svaki deo vašeg tela treba kiseonik da bi ispravno funkcionisao, tako da ovi B vitamini imaju veoma važan zadatak.) Sastavni je deo enzima i jedan od najvažnijih faktora za njihovo efikasno delovanje.
•  Učestvuje u bezbroj procesa metabolizma
•  U metabolizmu ugljenih hidrata, masti
    pa i holesterola ima ključnu ulogu
•  Važan je za rad organa za varenje hrane,
    podstiče fermente od kojih zavisi varenje
•  Sprečeva početak arterioskleroze,
    preterano zgrušavanje krvi i formiranje kamena u bubregu
•  Štiti jetru i pomaže njen rad
•  Korisno deluje na oči
•  Sprečava nezdave pojave na koži, kosi i noktima
•  Obnavlja ćelije
•  Podmlađuje kožu, činije glatkom i ružičastom
Glavni i zajednički izvor vitamina grupe B je PIVSKI KVASAC. Tu se nalaze u najvećoj količini.
Međutim, kao organizam ne stvara rezerve, ovaj vitamin se mora svakodnevno unositi,  a pravi i racionalan izvor su integralne žitarice i crni hleb.
Koja je hrana bogata vitaminom B?
•   cela zrna, kao što su pšenično i ovseno
•   riba i morski plodovi
•   živinčad i meso
•   jaja
•   mlečni proizvodi, kao što je mleko i jogurt
•   lisnato zeleno povrće
•   pasulj i grašak 
Izvor Zdrav zivot/zdrava hrana




 

[narcisa zec]

Vitamin C



Vitamin C ili askorbinska kiselina je vitamin rastvorljiv u vodi, a prisutan je u svežem voću i povrću. On je jedan od najispitanijih i najviše opisanih vitamina. Učestvuje u brojnim biološkim procesima. Važan je za sintezu kolagena i karnitina i za metabolizam masnih kiselina. Najjači je antioksidans među vitaminima. Inače je vitamin C poznat po skorbutu, bolesti koja nastaje zbog njegovog nedostatka.


 
Izvori
Najbogatiji izvori vitamina C su šipak, južno (citrus) voće, višnja, crni ribizla, lisnato povrće, kupus, krompir, paprika i zeleno povrće (gde ima najviše hlorofila u spoljnim listovima). Ima ga u semenu u fazi klijanja.  U mleku i životinjskim tkivima se nalazi malo vitamina C.
 Mnoge vrste životinja mogu sintetisati askorbinsku kiselinu jer imaju enzim koji može da konvertuje glukozu ili galaktozu u L-askorbinsku kiselinu. Čovek ne može da sintetiše C vitamin i zbog toga ga mora unositi putem hrane.

Dnevne upotrebe
Preporučene doze: muškarci i žene  60 mg/d, trudnice i dojilje  100 mg/d
Duvan uništava vitamin C u organizmu, zbog čega pušači treba da unose i do 200 mg vitamina C na dan. Ranije preporuke za vitaminom C su bile veće, međutim danas se ne preporučuju veće doze od 60 mg.



izvor