"nazalost" ili "na zalost"? "ponekad" ili "po nekad"?
Na netu sam procitao da je nekada bilo pravilno na zalost [Пешикан М, Јерковић Ј, Пижурица М. Правопис српскога језика (нескраћено издање), Матица српска, Београд, 1993.] a da je danas pravilno pisati spojeno odnosno nazalost [Пешикан М, Јерковић Ј, Пижурица М. Правопис српскога језика (школско издање), Матица српска, Београд, 2006.] Kazu da i sa ovim izdanjem nas Pravopis i dalje ima dosta nedostataka pa je u pripremi novo izdanje.
Ponekad ili po nekad - to nisam nasao ali koliko ja znam nekad je prilog prema vremenu a ponekad bi trebalo da je slozeni prilog (i da se pise zajedno) ali se to ne navodi u tekstu koji sam nasao i koji cu staviti ispod tako da ne mogu da tvrdim 100%. САСТАВЉЕНО И РАСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ
Састављено се пишу: а) сложенице које имају само један акценат и у којима се први део не мења, на пример:
Београд (Београда, Београду), голорук, пароброд, писмоноша, бездушан, југозападни, преполовити, извући;
б) називи становника насеља иако се имена тих насеља састоје од две акцентоване речи и пишу се одвојено; на пример:
Новосађанин (према Нови Сад), Белоцркванка (према Бела Црква), Бјелопољац (према Бјело Поље);
в) присвојни продеви изведени од назива места ако се састоје од две акцентоване речи, нпр.
горњомилановачки (према Горњи Милановац), јужноамерички (према Јужна Америка), кривопаланачки (према Крива Паланка);
г) речца не уз именице и придеве с којима сраста у сложенице, на пример:
- незнање, нечовек, незахвалност, незналица, небрига, непријатељ;
- непознат, неприродан, незрео, неписмен, невелик, невидљив;
д) именице преподне и поподне кад означавају у целини време дана пре 12 сати или после 12 сати, на пример:
Цело поподне/преподне смо те чекали. Али, кад се овим изразом означава неки тренутак пре или после 12 часова, пише се растављено, нпр.:
Доћи ћу сутра пре подне, одмах после доручка.;
ђ) сложени прилози као:
малопре, покадшто, гдекад, гдегде, наједном, напамет, отприлике, снеруке и предлози: поврх, наместо, украј, уочи, подно;е) речца нај- у суперлативу описних придева, на пример:
најлепши, најлакши, најбољи, најјачи, најједноставнији. С цртицом између првог и другог дела пишу се полусложенице, ако сваки од саставних делова чува свој акценат и ако се први део не мења по падежима. Тако се пишу:
а) вишечлани називи места, на пример:
Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град;
б) две именице од којих једна одређује другу, а заједно означавају један појам, на пример:
баш-чаршија, радио-аматер, рак-рана, ауто-пут, генерал-мајор, генерал-потпуковник; Растављено се пишу: а) речца
не у одричним облицима глагола, на пример: не знам, не верују, не долазимо, не питај, не може; изузетак су одрични глаголи
нећу, немам, немој, нисам;
б) одричне заменице
нико, ништа, никоји, ничији, никакав кад се употребљавају с предлогом, на пример: ни за кога, ни са ким, ни у чијем, ни пред каквим, ни за којим;
в) речца
ли уз глаголе у упитним реченицама, нпр.
Хоћеш ли доћи? Верујеш ли ми? Знаш ли то? и у упитним реченицама са да, на пример:
Да ли би ми помогла? Да ли имаш новца? http://pravopis.tripod.com/sastavljeno_rastavljeno.html
Tema: 
17:37:37, 23.Mar.2014.