U Srbiji su zabeležena prva tri slučaja tzv. Nigerijske prevare, a žrtve su bile jedan građanin i dve firme, dok ukupna šteta iznosi 9.500 dolara, piše Danas.Kako kažu u Posebnom tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, sva tri slučaja su trenutno u fazama provere. Inače, ovom prevarom koja se odvija putem Interneta, prema procenama, kriminalci godišnje ostvare zaradu veću od milijardu dolara.“Reč je bila o standardnom obliku Nigerijske prevare, tako što je jedan gospodin primio mejl u kojem se moli da pomogne u prebacivanju novca iz Senegala. Pošiljaoci ovakvih mejlova, uglavnom se predstavljaju kao rođaci nekih od zvaničnika ili državnika stranih zemalja, koji uvek žele da prebace velike svote novca, za šta im je potreban bankovni račun iz druge zemlje, a zauzvrat obećavaju određenu proviziju”, kaže Lidija Komlen Nikolić.
Ona dodaje da naš prevareni građanin nije ispratio zahteve do kraja i nije isplatio punu traženu sumu, jer je u međuvremenu posumnjao u priču, obratio se Tužilaštvu, koje je formiralo predmet o ovom slučaju.
Posebna tužiteljka za visokotehnološki kriminal ističe da su se u poslednje vreme pojavili i novi oblici ove vrste prevare.
Naime, razne firme dobijaju mejlove od „predstavnika državnih agencija“ iz dalekih zemalja, kojima je potrebna određena vrsta proizvoda. „Firme“ u tim slučajevima putem mejla šalju svu korespondenciju, a ti mejlovi su veoma precizni, sa adresom, brojem telefona i ostalim podacima. Međutim, prema rečima naše sagovornice, takvi mejlovi uglavnom stižu sa opštih naloga, što je neuobičajeno za neku vrstu poslovne prepiske.
U Srbiji su dve firme prijavile slučajeve ovakvog vida prevare, od kojih se jedna „upecala“ i uplatila 6.000 dolara.
“Mejlovi u ove dve firme stigli su iz Benina i Nigerije. U prvom slučaju potrebni su bili kamioni, a dogovoreni iznos bio je 13 miliona evra, od koga je uplaćen samo jedan deo. U drugom slučaju je firma na vreme shvatila o čemu se radi, obratila se Tužilaštvu, a mi smo proverili i savetovali ih da ne nasedaju na tu priču”, objašnjava ona.
Sagovornica "Danasa" ističe da je u ovakvim slučajevima uglavnom reč o porukama koje stižu sa opštih naloga, odnosno naloga napravljenih na Jahuu, Hotmejlu, pa im se ne može precizno „ući u trag“. Tužilaštvo u tim slučajevima, kako kaže, preko policije stupa u kontakt sa policijom iz date zemlje, ali provere traju veoma dugo.Lidija Komlen Nikolić navodi da su mnogi korisnici Interneta već upoznati sa Nigerijskim prevarama, pa su one donekle i prevaziđene.
Izvor: Danas
Tema: 
