:: MojForum.net :: > :: Talenat :: > :: Književnost :: Tema: Najljepše ljubavne pesme

[anuska]

Bez svega mogu,
bez ruku,bez nogu,
bez glave se osjecam
cak mnogo komotnije.
Ali bez srca,
bez srca ne mogu
tog malenog srca
svojeg i svacijeg...

Vito Nikolic

[mila91]

Milan Rakić, Iskrena pesma, baš je nekako šovinistička, ali mnogo je volim

O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,

Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.

[narcisa zec]

УПЛАШЕНА

Поноћ ти тишином милује длан
И вила проспе по јастуку косе
У оку заискри неки будан сан
На усни заборављене капи росе

А страх те узме капке кад склопиш
Да вараш живот преварени
И сваку наду безнађем шкропиш
Бежиш од себе а измичеш мени

А душом грлиш све стазе сна
И желиш поћи у те даљине
Да жудњу испијеш једном до дна
Али те врате живота истине

И онда сама, тиха, далека
С тишином по сву ноћ се бориш
А знаш да један човек те чека
Бар реч нежну да му прозбориш

                                              Анђелко Заблаћански

[Whisper*]

[narcisa zec]

[mila91]

[narcisa zec]

jedna predivna pjesma i loša recitacija 

[mdafaka]

Volim te kao mesec I zvezde sto nas nocu obasjaju.
Volim te kao hladne potoke sto sa gore jure
Volim te kao mraz sto pred zimu mirise
Volim te kao hladan povetarac sto me leti hladi
I volim te kao sto samo tebe voleti mogu
Jako, strastveno i vecno

Marko Tosic
Sta mislite? 

[dvostruka djevica]

ne volim sldunjave ljubavne pjesme, ovu <3




vodopad ima bradu kao grof l.n.tolstoj

to se
u stvari
jutro po sebi peni i razapinje dugu

ja sam priznao jednoj ženi
da je život nesto prosto u meni,
- a nije bas tako prosto

ja sam mislio da ću ići pravo
dok se ne pretvorim u lenjir,
a našli su me u krugu

našli su me posle lutanja
srozanog od vriska do šaputanja

prošao je oktobar

medju nogama drveća
polako zaudara na vlagu i krv

ulica poslednji put kisne na sirovom suncu

sedite malo kraj mene kao kraj groba

minut pošte za moje preminulo najrumenije doba

sedite malo kraj mene
vidite: opet sam dobar

iza uha mi se okoreo mlaz usirenog poraza
kao streljanom vojnom beguncu.

proletele su ogromne zlatne kočije
kroz naše utrnule oči,
- a mi ih sačuvali nismo

nešto mlado nam je rzalo na usni i uvelo
gorko od smeha i slatko do plača

dozvolite mi da posle svega
dalekoj nekoj gospodjici napišem jedno pismo,
onako malo nostalgično
kao sto pišu senilni penzionisani admirali
preživeloj posadi sa potopljenog razarača

gospodjice,
kazacu,
gospođice,
sve je,
sve je,
sve je gotovo

ovde cveće pokojno
prodaju razliveno u parfemske flaše

i sve je,
sve je,
sve je spokojno
kao da vetar nikad nije šamarao drvored
i po oknu se pleo

gospodjice,
kazaću,
u ovu jesen,
frigidnu kao turistkinja sa skandinavskim pasosem,
to sto sam odjednom sed ne znači da sam beo

ti si jedina nahranila svu moju glad
sa ono malo mesa i sna

jedina si bila sita od ono
malo mojih noktiju i dlanova

voleo bih da tvoji budući sinovi naslede boju moga glasa
i kćeri nose moju tugu u prslučićima od svile

voleo bih da sacuvas moje najdivnije vrhove
na horizontalama tvog dna
i proneseš moje oči kroz tišinu tudjih očiju
i stanova,
i moj oktobar kroz sve tudje aprile.

[Ninoška]

Pesma o vernoj ženi

Znali ste da imam muža
i poklonili ste mi dva sjajna bisera.
Dirnuta takvom vašom pažnjom
prišila sam ih na bluzu od crvene svile.

U carskom parku uzdiže se gordo
stanište moje porodice.
Moj muž je kopljanik u Dvoru blistave svetlosti
Znam dobro da je Vaša namera čista
kao nebeski zrak
žalim, moj je zavet
jedan muž u životu i smrti.

Vraćam Vam blistave bisere,
sa dve suze nalik na njih,
Zašto Vas nisam upoznala
kad još nisam imala muža!