:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Histerija!

[sunshine_Dijana]

Kod histerije možemo razlikovati histerični karakter, histerične napade i oduzetost. Histerični karakter je podloga na kojoj u odrđenim uslovima mogu nastati histerične krize. U osnovi histeričnog karaktera leži psihička nezrelost, naročito u oblasti osećanja i nagona. Ovakve osobe imaju stalnu težnju za isticanjem, skretanjem pažnje na sebe: svi doživljaji imaju dramatičan karakter, njima se uvek nešto neobično dešava, ne mogu da se odluče na brak jer odjednom imaju bezbroj ponuda. Ovo nije ništa drugo do dečji način reagovanja, veća želja da budu u centru pažnje, da im se svi dive.

Histeričan napad uslovljen je nezadovoljstvom zbog neispunjene želje ili je to odbrana od očekivane, eventualne kazne. Ponekad nije ni lako pronaći pravi razlog napadu, međutim, brižljivijom analizom ipak se, skoro uvek, nađe uzrok. Napad se uvek dešava u prisustvu drugih lica (za razliku od epileptičnog), i to obavezno i lica od koga se očekuje pohvala ili kazna. Bolesnik pada, ali se obično, nikad ne ozledi, počinje da mlatara nogama i rukama, da se uvija celim telom, da škripi zubima. Pri tom drži čvrsto zatvorene očne kapke i aktivno ih pritiska ukoliko neko pokuša da ih otvori. Napad traje dugo čitav sat, ponekad duže, sve dok okolina ne uvidi opravdanost težnji i zahteva bolesnika.

Histerične oduzetosti nastaju naglo, ali, za razliku od organskih oduzetosti, ne postoji oštećenje nerava, mišića ili zglobova. Oduzeti organ ili čulo ukazuje na razloge nastajanja: ukoliko je to ruka, onda se nešto nije htelo ili nije smelo učiniti; noge (hod) se oduzimaju da bi se odgodio odlazak na mesto gde se mogu očekivati neprijatnosti; govor se oduzima kada se nešto ne sme reći itd. Histerične oduzetosti se nazivaju još i bekstvom u bolest, jer ovde bolest štiti jedinku od napora, neprijatnosti, odluka kojima nije dorasla.

Histerija je ozbiljna smetnja i njeno lečenje nije nimalo jednostavno. Histerični napad ili oduzetost mogu se popraviti i izlečiti (često vrlo brzo i uspešno). Međutim, histeričan karakter, koji je podloga ovakvim reakcijama, ostaje i posle napada.

Grub postupak ili tvrdnje da je neka osoba histerična samo pogoršavaju bolesnikovo stanje. Zbog toga je histeričnim osobama potrebna stručna pomoć.
izvor


Mislim da mi svakodnevno mnogo češće viđamo taj karakter, dok obuzetost i histerične napade ređe. Pa zanima me kako reagujete kada prepoznate taj karakter u nekoj osobi? Da li Vam to smeta? Da li se mozete druziti sa takvim ljudima, ne predstavlja Vam nikakav problem, ili Vam veoma smeta takvo exponiranje? Ili mozda baš Vi posedujete ovu vrstu karaktera?

[malaopasna]

ne podnosim histericne ljude i ljude koji stvaraju takve situacije
ok je da neko ne bude flegma ali histerija je stvarno bezveze stvar

[Ch]

Ne reagujem na takve osobe dok nije ugrožen moj integritet.
Ne, ne mogu da se družim sa takvim ljudima jer je tu i onemogućena normalna komunikacija...

[blackgirl]

Ja dam sve od sebe, budem asertivna koliko god je to moguce u toj situaciji a ako i dalje ne ide bez problema odustanem od takvih ljudi. Jednostavno, mi imamo mogucnost da biramo sa kim cemo i koliko da gradimo odnos i prijateljstvo. Kada nam neko ne prija ja ne vidim ni jedan konstruktivan razlog koji ide u korist odrzanju takvog odnosa koji nam ne donosi uzivanje vec nas iritira i neprihvatljiv nam je!