INTERVJU 24 SATA: MARTIN PERL, fizičar i nobelovacR. Bulatović - 06.04.2009. - 01:26
Možda će se novi Ajnštajn roditi u Srbiji...
„Mladi naučnici slobodno razmišljaju, avanturističkog su duha, imaju mnogo energije, rade i danju i noću. Revolucionarne teorije mogu svuda da se dogode. I u velikim, ali i u malim zemljama. U Americi, u Kini, ali i u Srbiji”, kaže Martin Luis Perl (81), odnedavno počasni doktor Univerziteta u Beogradu.
Perl je Nobelovu nagradu za fiziku dobio za otkriće „tau leptona”, naelektrisane čestice čija je masa 300 puta veća od elektrona. U Beogradu je boravio povodom svetskog samita rektora i tom prilikom mu je uručeno priznanje počasnog doktora Univerziteta u Beogradu.
Srbija odvaja samo 0,3 odsto svog BDP-a za nauku. Šta možemo da očekujemo od toga?
- To je istorijsko pitanje. Nekoliko procenata je sve što bilo koja zemlja može da izdvoji. Ljudi osim nauke žele i puteve, da im deca idu u školu, hoće uredno snabdevanje vodom. Ne znam mnogo o vašoj zemlji, ali video sam da Srbija ima kvalitetne mlade naučnike i u njih treba ulagati. Na Institutu za fiziku se odlično radi! Moj savet vam je da nađete nešto u čemu ste dobri i da radite na toj oblasti. Ni najmoćnije zemlje ne mogu da rade sva istraživanja. Mi u SAD smo dobri u biološkim i medicinskim istraživanjima i tu treba da ostanemo. Nismo baš dobri u nastojanjima da čovek odleti u svemir. Dajemo mnogo para na svemirska istraživanja i to je bačen novac. Rusija, Indija i Kina to vole da rade i treba ih pustiti.
Teorije Njutna i Ajnštajna su promenile svet. Da li nas iza ugla očekuje neki novi Ajnštajn sa novom teorijom relativiteta?
- Da. Mnogo je toga što čovečanstvo još ne zna o svetu oko sebe. Mladi naučnici slobodno razmišljaju, avanturističkog su duha, imaju mnogo energije, rade i danju i noću. To nije baš dobro (smeh), ali to je ono što oni rade. Revolucionarne teorije mogu svuda da se dogode. I u velikim ali i u malim zemljama. U Americi, u Kini, ali i u Srbiji. Videćemo!
Šta očekuje čoveka budućnosti u svetlosti naučnih istraživanja?
- Moći ćemo više da radimo na zdravlju ljudi i medicini, ako se budemo klonili ratova. Na primer, u ratu smo ubili milion i po Vijetnamaca, a ništa se nije promenilo. Sad smo veliki prijatelji; oni proizvode stvari, mi ih kupujemo. Zbog toga je Evropa važna. Ona ima mnogo stariju istoriju i mnogo više istorijskog iskustva od Amerike. Potrebna je strpljiva diplomatija, a SAD donose brze odluke. Vojne odluke!
Mogu li čovek i njegova
fizika da naprave oružje moćnije od atomske bombe?
- Da, nemojte uopšte sumnjati u to! I to je veliki problem.
Možda oružje na principu crne rupe? Mnogo se pričalo o crnim rupama i propasti sveta kad je otpočinjan veliki eksperiment sa akceleratorom čestica u CERN-u (Evropskom institutu za nuklearna istraživanja u Ženevi).
- Ne treba da se plašimo crnih rupa. Sudari čestica kakvi se odvijaju u akceleratoru već su se događali tokom pet milijardi godina zemljine istorije.
Da li ste kao mlad naučnik, tamo negde uoči Drugog svetskog rata, mogli da pretpostavite da će doći vreme mobilnih telefona, DNK analiza, interneta?
- Ne, iskreno nisam. Iznenađen sam! Ali i dalje mislim da se neke stvari nikad neće ostvariti. Na primer, mislim da čovek nikada neće imati krila. Biće još mnogo neuspeha, mnogo promašaja.
A možemo li očekivati da će naši unuci i praunuci kolonizovati druge planete?
- Većina nas će ostati ovde, ali neki mladi ljudi će otići za svojim snovima. Dok ima mladih ljudi koji u to veruju, to će se i dogoditi
24sata
Tema: 
