Socijalne fobije su poremećaji koji se karakterišu iracionalnim strahom od ljudi i socijalnih situacija. Zapravo, osobe s ovim poremećajem se plaše svih situacija u kojima ih drugi mogu gledati i uvrediti. Radi se o strahu od nastupa pri čemu su simptomi mnogo jače izraženi nego kad je reč o normalnoj tremi ili nervozi pred nastup na javnoj sceni. Socijalne fobije obično se javljaju nakon puberteta, a vrhunac dosežu iza 30. godine života.
Uzrok nastanka
Prema bihevioralnim hipotezama fobijski simptomi su posledica kondicioniranja i abnormalne kognicije koja se karakteriše kao "strah od negativne evaluacije" i "predrasuda da će drugi ljudi biti prema njima preterano kritični"
(npr: odbacujući roditelji, pre svega majke, bilo da su deca bila zapostavljena ili prezaštićena).
Klinička slika
Socijalne fobije nisu samo strah od uobičajenih situacija poput javnih nastupa, ispita ili susreta s autoritetima (situacije u kojima se i svi ljudi barem mrvicu nelagodno osećaju jer su izloženi posmatranju i ocenjivanju drugih). To mogu biti i neobjašnjivi strah od crvenjenja u javnosti, strah da ćete se osramotiti, ugušiti ili pljunuti u hranu dok jedete pred drugima, od toga da vas drugi na poslu posmatraju, od upotrebe javnih WC-a, od pisanja ili potpisivanja dokumenata pred drugima, od gomile, uopšteno, strah od svih situacija u kojima čovek bilo direktno, bilo posredno oseća da ga neko drugi posmatra, procenjuje, ocenjuje, ispituje. Kada su izloženi situacijama straha oboleli često ispoljavaju somatske simptome anksioznosti kao što su lupanje srca, drhtanje, napetost muskulature, muka u stomaku, suva usta, topli ili hladni talasi po telu, glavobolja, itd.
Socijalne fobije mogu biti toliko jake da se ljudi ne užasavaju samo direktnog kontakta s nekim, nego i telefonskih kontakata ili u novije vreme kontakta chatom, icq-om, SMS-om.
Fobija ne mora značiti direktno da osoba ne dolazi na posao, intervjue, ne druži se s ljudima i sl. To su drastični slučajevi, a nemali broj ljudi pre ispita povraća, ima proliv i napade panike.
Neki uspevaju obaviti zadatak tabletama za smirenje, koje uvek imaju, pa ih piju i usred sastanaka. Nažalost, samo odlaganje nije dobro rešenje, jer fobična osoba živi s tim strahom i dalje, znajući da je 'užasna' situacija ponovo čeka. Naime, napad panike, odnosno užasni strah zapravo je reakcija organizma po principu 'beži da se spasiš', pa adrenalin skače. Kako situacija za beg objektivno ne postoji, adrenalin se troši u telu izazivajući navalu krvi u mozak, lupanje srca, trnce, naglo znojenje, talase toplo-hladno, nagli proliv ili potrebu za mokrenjem i još gomilu drugih, izrazito neugodnih simptoma, koji se razlikuju od osobe do osobe. Simptomi napada panike znaju biti toliko jaki da osoba zaista misli da će dobiti srčani ili moždani udar.
Osobe sa socijalnim fobijama veoma su nezadovoljne sobom i svojom aktivnošću, niskog samopoštovanja, imaju izražen osećaj nesigurnosti. Takve osobe najčešće ostanu socijalno izolovane, slabije su edukovane, češće su finansijski zavisne ili u finansijskoj oskudici, pate od dodatnih psihijatrijskih poremećaja, cesto razmisljaju o samoubistvu, a neretko ga i izvrše.
Lečenje
Postoji nekoliko psihoterapijskih metoda za lecenje obolelih od socijalne fobije.
U svakodnevnom životu treba primenjivati tehnike meditacije i/ili relaksacije, redovno vežbanje, pravilno se hraniti. Uz pomoć psihoterapeuta treba u svakodnevnom životu aktivno menjati sliku o samome sebi, navike i ponašanja na području samopouzdanja, aktivno se zalagati za sebe, menjati pogrešna, negativna i štetna uverenja, podizati emocionalnu inteligenciju i sl. U slučaju napada panike treba primenjivati tehnike desenzitizacije (smanjenja osetljivosti), kako u mašti (meditaciji), tako i u stvarnom životu.
Edited by: sunshine_Dijana, razlog: predugacak text
Sta mislite o ovome? Veoma komlikovano i svakako nepozeljno! Da li ste poznavali ili poznajete neku osobu obolelu od socijalne fobije?
Tema: 
18:31:10, 17.Okt.2012.