Poezija

  • Odgovora: 29
Stranice: « 1 2 3 »

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

*

Van mreže tomo

  • *
  • 75
  • 1
  • Pol: Muško
Odg: Poezija
« Odgovor #10 poslato: 11:27:09, 30.Jun.2010. »
Pesma za nas dvoje

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje
mada se trazimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.

Kuda ću?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da, mora da je tako.

Miroslav Antic
 


*

Van mreže Whisper*

  • **
  • 452
  • 7
Odg: Poezija
« Odgovor #11 poslato: 13:21:15, 17.Jul.2010. »
PISEM TI LJUBAV

Pisem ti ljubav a ti se smejes
kazes cudan si i to je sala,
da ima neko poput mene
do sada sigurno nisi znala

Da voli zato prosto sto voli
bez zadnje namere i loseg gesta,
kome ne treba nikakav razlog
da bi u srcu nasao mesta

Za usne ruze slomljene case
oci grudi i morske stene,
mada najvise ima mesta
za najlepsa stopala voljene zene

Kome je lepo sve na svetu
iIako nikada nije mazen,
valjda zato i ume da vidi
lepotu cveta i kada je zgazen... ...
                ...
 

*

Van mreže miss80

  • *****
    Počasni član
  • 5 001
  • 3
  • Pol: Žensko
Odg: Poezija
« Odgovor #12 poslato: 21:17:02, 17.Jul.2010. »
Anabel Li

U carstvo na žalu sinjega mora -
pre mnogo leta to bi -
življaše jednom devojka lepa
po imenu Anabel Li;
i samo jedno joj beše na umu
da se volimo mi.

U carstvu na žalu sinjega mora
deca smo bili mi,
al volesmo se više no iko
ja i Anabel Li,
ljubavlju s koje su patili žudno
nebeski andjeli svi.

I zato, u carstvu na morskome žalu,
pradavno ovo se zbi
poduhnu vetar noću sa neba,
sledi mi Anabel Li
i dodjoše od mene da je odnesu
njezini rodjaci svi,
u grob na morskome je spustiše žalu
da večni sanak sni.

Andjele zavist je morila što su
tek upola srećni ko mi
da! zato samo ( kao što znaju
u carstvu onome svi)
poduhnu vetar sa neba i sledi
i ubi mi Anabel Li.

Al mi nadjačasmo ljubavlju one
što stariji behu no mi -
što mudriji behu no mi -
i slabi su andjeli sve vasione
i slabi su podvodni duhovi zli
da ikad mi razdvoje dušu od duše
prelepe Anabel Li

Jer večite snove, dok Mesec sjaj toči,
snivam o Anabel Li
kad zvezde zaplove, svud vidjam ja oči
prelepe Anabel Li
po svu noć ja tako uz dragu počivam,
uz nevestu svoju, uz život svoj snivam,
u grobu na žalu, tu ležimo mi,
a more buči i vri.


Edgar Alan Po

 

*

Van mreže miss80

  • *****
    Počasni član
  • 5 001
  • 3
  • Pol: Žensko
Odg: Poezija
« Odgovor #13 poslato: 21:20:33, 17.Jul.2010. »
Specijalno za Nale :srce:

AKO SE SRETNEMO U NEKOM NOVOM ŽIVOTU


Ako se sretnemo u nekom novom životu,

necu Ti oprostiti za sve besane noci

i nedovršene snove u njima.

Necu Ti oprostiti za sve neostvarene

duge šetnje pored jezera

i nedovršene price o lepim iskustvima.

Dobro znaš da volim da Te slušam.

Necu Ti oprostiti za sve neostvarene

duge šetnje parkovima

i nedovršene price o životu.

U tome smo uvek bili dobri!

Ako se sretnemo u nekom novom životu,

necu Ti oprostiti za neostvarena

putovanja u nepoznata mesta

gde su drugaciji ljudi i obicaji, lepota i predeli.

Znaš da oboje to volimo!

Necu Ti oprostiti za neodsvirane

pesme na gitari

i neodigrane igre uz pesme

koje su ispevane samo za NAS.

Znaš da bih mogla To dok ne poludim!

A više od svega,

ako se sretnemo u sledecoj reinkarnaciji,

necu Ti oprostiti

vreme kad nismo bili zajedno.

Znaš da nam ga je uvek bilo malo!


- Ljiljana Petrovic-
 

*

Van mreže Nale 83

  • *****
    Počasni član
  • 8 252
  • Zahvaljeno: 2 puta
  • 15
  • Pol: Žensko
Odg: Poezija
« Odgovor #14 poslato: 00:18:15, 18.Jul.2010. »
Specijalno za Nale :srce:
AKO SE SRETNEMO U NEKOM NOVOM ŽIVOTU
Hvala ti puno duso moja  :-*  :placko: :-*...


Srce
Srescemo se opet, ko zna gde i kada,
nenadano i naglo javices se meni -
mozda kad u dusi bolno zastudeni,
i u srcu pocne prvi sneg da pada.

Na usnama nasim poniknuti nece
ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
sto ne osta vise od negdasnjih snova
ni kaplja gorcine, ni trenutak srece.

Ali starom strascu pogledam li u te
to nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer sto srce hoce to je njegov deo -
uvek novi deo od nove minute.

 Ducic

 

*

Van mreže narcisa zec

  • *****
    Počasni član
  • 4 385
  • 34
  • Pol: Žensko
Odg: Poezija
« Odgovor #15 poslato: 01:49:23, 19.Jul.2010. »
Smrc smrc. . .prediwne su. . .hwala wam. Ne cini mi se da widjeh ko je autor pj.sto je Wisper otkucao? 
Velik je onaj čovjek koji nije izgubio srce djeteta
 


*

Van mreže Whisper*

  • **
  • 452
  • 7
Odg: Poezija
« Odgovor #16 poslato: 21:26:22, 18.Nov.2013. »

Tri sibice upaljene jedna za drugom u noci
Prva da ti vidim lice
Druga da ti vidim oci
Poslednja da ti vidim usta
I citva tama noci da bih se setio svega toga
Stezuci te u zagrljaju


-Zak Prever-


 

*

Van mreže dvostruka djevica

  • ***
  • 848
  • 44
  • Pol: Žensko
  • I reč je dodir.. ako znaš..
Odg: Poezija
« Odgovor #17 poslato: 23:47:25, 18.Nov.2013. »
Ne znam da li se uklapa, opet moram  ;D
 



Ne možeš da veruješ da ću da izađem iz stana
i da sam pošla da se ne okrenem?
Kafa na pola,
reč na pola,
osmeh do pola.
“Tek tako ću poći, čak i da ne trepnem?!”
Noga će mi do kraja sigurna ostati?

Pa kad sam ja izašla iz stana Stefana Pfeistlingera,
gde neću iz tvoga, mali amateru,
sa šupljom pričom i šupljim pogledom?
Pa, kad sam se ja spustila u noć, na kocku,
i kad sam znala da neću da trpim,
ja sam sebi odabrala granicu
jasno je povukla, markerom na belom
Pa, kad sam ja izašla iz stana gde je sve mirisalo
na moju dušu i moj san,
kad sam uspela da nađem svoju Tatjanu
i da je privijem kao čudnu ženu, oživljenu iz sna,
a ti nisi ni senka sna,
pa, ja mogu još sto puta u tvoju kuću da uđem,
samo da ti pokažem da mogu da izađem,
i da ću te još sto puta videti sa otvorenim ustima,
jer kad sam ja izašla iz njegovog stana
ja sad mogu da izađem i iz same sebe
nema više tog poznatog osećaja kog se ne bih mogla odreći,
a kako se tek onda lako odričem tuđih bezmirisnih prostora,
iznajmljenih apartmana sa šarenih razglednica.

Onaj ko izađe iz stana Stefana Pfeistlingera-
on je odabrao da se ne zadržava bilo gde
on je odabrao da odlazi,
on je odabrao da se odriče,
i da ne pita za smisao ili razlog,
on je naučio da se ne okreće.
A ti me gledaš nakrenute glave,
podbočenog lakta jeftinog ljubavnika iz crno belih filmova,
„Jesam li sigurna“-pitaš- „Zar ću otići“, igra ti leva obrva.
Pa, znaš li ti kome govoriš…?
Desi li ti se nekad da kažeš:
„Ovde sam već bio, sve mi je poznato, moje boje i moj dah,
možda sam sanjao a možda i živeo
pre nekih trista godina baš ovde,
pa, iz minuta u minut lagano prepoznajem“,
I dodirneš sve ponovo,
a kao da sebe  iznutra dodiruješ,
ili dušu neke tamo daleke bake
koja se u međuvremenu u tebi naselila,
I čovek  koga gledaš liči na crtane čiča Gliše iz detinjstva
Sneške Beliće, nacrtana vešala il nevešte crteže
što se čuvaju u nekoj fioci
i sa osmehom odeš i ne tražiš odgovor,
jer se i ne pitaš,
predaš se osećaju i hodaš i odlaziš
u noć, na drum, taksi il kočije
pitanje je veka, al su oči iste i duše su iste
I, dok silaziš stepenicama, sto ti duhova govori: “VRATI SE“,
Al ti jedan, tvoj glas, kaže: „Idi, ni rođena nisi  da se zaustavljaš,
to što si prepoznao ne znači da si našao
Ii nikad neću saznati da li se kajem,
ali znam da bih opet otišla.
A ti me sad gledaš ko umorni lovac,
važan i siguran, a da sam ti ja ženica
što treba da očisti divljač prijateljima koje čekamo na večeri,
A tebi bih grkljan, kad bih htela, sa dva zuba prerezala,
ispljunula, pa s krvavim usnama kroz otvorena vrata…
Ja nisam od onih na koje te je upozoravala majka
zato ne brini, za ovakve nije ni znala da postoje,
ja ne odlazim da bi me ti molio da se vratim,
ja mogu biti sve što poželim, ali ne mogu biti lošija nego što jesam…

I zato-otključaj mi vrata, prospi vino i zaboravi da sam ikada
i prešla prag tvoga stana.

Jelena Lukić
« Najnovija izmena:: 23:51:34, 18.Nov.2013. dvostruka djevica »
 

*

Van mreže elena86

  • ****
  • 4 387
  • Zahvaljeno: 1 puta
  • 129
  • Pol: Žensko
Odg: Poezija
« Odgovor #18 poslato: 01:10:24, 19.Nov.2013. »
Tri sibice upaljene jedna za drugom u noci
Prva da ti vidim lice
Druga da ti vidim oci
Poslednja da ti vidim usta
I citva tama noci da bih se setio svega toga
Stezuci te u zagrljaju


-Zak Prever-
 :zaljubljena:


Svaka zena je dama u drustvu pravog muskarca
 

*

Van mreže Whisper*

  • **
  • 452
  • 7
Odg: Poezija
« Odgovor #19 poslato: 15:38:21, 23.Nov.2013. »
Moja je dusa jesenji oblak,
Oblak rastrgan,
Kao krpa. Bacen na nebo.
Ja volim oblake, u jesen.

Lice mi je, mrko, suncem spaljeno.
Moje oci u oblake gledaju.
A misao?
Misao je upravljena k tebi.

-Dragutin Tadijanovic-
 


Stranice: « 1 2 3 »

 

Brzi odgovor Vam omogućava da pošaljete poruku bez učitavanja nove stranice.


Maksimum znakova 20000; preostalih znakova: 20000

Related Topics

  Naslov teme / Započeo Odgovora Najnovije:
8 Odgovora
3537 Pregleda
Najnovije: 18:42:29, 23.Apr.2010.
samed
23 Odgovora
6630 Pregleda
Najnovije: 08:15:53, 05.Maj.2014.
plutonac
4 Odgovora
1313 Pregleda
Najnovije: 18:13:25, 29.Okt.2012.
mila91