:: MojForum.net :: > :: Život :: > :: Razne teme :: Tema: Tamo gde nas uvek čeka neko...

[Ninoška]

Naslov teme ne vezujem samo na ljubav, nego i za mesto gde ste rodjeni, gde živite, mesto za koje Vas vežu lepe uspomene...

Evo počeću ja, pisaću o gradu koji izuzetno volim, gde sam rodjena, gde sam se delimično školovala, jedan deo bila u njemu samo u smislu mesta u kome sam zaposlena, zatim opet se vratila i nadam se da ću dugo, dugo ostati u njemu.

Palanka. Kažu ,,grad u pokušaju,, ja mislim da nisu u pravu. Kao i stotine drugih važno-nevažnih stvari iz naših života, u početku precenjena, opevana, razotkrivena i zakinuta a na kraju zlostavljana i zaustavljena u razvoju. Mesto koje se jednako snažno voli i mrzi, brani i napada, iz koga se rado odlazilo, u koje se i vraća. Svoju bezgraničnu, čistu ljubav prema Palanci maskirala sam u najčešće neostvarene ideje tamo negde daleko... [​IMG]
Palanka je , zapamtila sam imala Korzo. Naziv promenada bi zvučao nekako buržoaski trulo, te se ime korzo zapamtilo kao prihvatljivo u tim vremenima. Korzo je bilo popularno mesto u kome ćeš videti i biti vidjen, gde se malo priča a puno više gleda... Maršruta dovoljno duga da zadovoljiš svoju znatiženju, robna kuća, sladoledžija Rodja, pa genijalna Uska ulica pa sve do Gurmana. Tako svako veče i nikada ne dosadi. Šetači u oba smera, kibiceri sa obe strane [​IMG] Tačno se znalo gde ko stoji, ko je ispred Ishrane, Mlečnog, Alhosa a gde su tek oni iz zgrada, šumari, kajakaši, kalošani...
Simpatije, ljubavi,upoznavanja. Ugledaš, srce ti zatreperi [​IMG] Razmenjuju se pogledi, po koje dobacivanje, prenose se poruke. Tamo je sve počinjalo, ljubav, prijateljstvo, simpatija, svadja i mirenje, sve...
Prodje Korzo, ostanu crno bele ljuspice od suncokreta i tišina koja sebično čuva sve tajne te večeri!Da se ne naljuti gospodin Kurepa za mene je uska ulica još uvek ostala Uska. Nedostaje mi korzo, eto bar jednom godišnje da prodjem ko nekad...

[Ninoška]

Mene je ova tema toliko inspirisala da ne mogu da stanem, volela bih da i drugi učestvuju u njoj!

Nadovezaću se na onu rečenicu iz prethodnog teksta :,,Svoju bezgranično čistu ljubav (prema rodnom mestu) maskiraš u najčešće neostvarene ideje tamo negde daleko,,.
Svoju bezgranično čistu ljubav prema Palanci sam posle srednje škole, spakovala u svoju dušu i ponela je u drugi grad. Novi Sad. Kako objasniti sebi i drugima da sam tek stigla na drugo mesto i odmah shvatila da su to vrata moje budućnosti. Rekli su nam:,,Čestitamo, od danas ste akademski gradjani ,,. Gužva, milion pitanja u glavi i onda sam stala i rekla sebi polako, sve će doći na svoje mesto. I tako je i bilo. Studentski dom u početku strah od milion ljudi, jednog kupatila, vremenom postaje moj dom u kome znam da ću biti dok ne završim ono što sam započela. Bila sam dovoljno zrela da se ne osvrćem nazad i krenula putem svoje sudbine.
Da ne pričam puno o učenju, to se podrazumevalo i nije bilo bitnijih problema. Bilo je lepih dešavanja,
druženja, žurki na Mašincu, simpatija , momenata kada sam mislila da je ceo svet moj . I bio je, uz divne crne oči, koje su me pratile i čuvale.
Novi Sad i danas moja velika ljubav, nažalost puna nostalgije za divnim crnim očima . Šta je sloboda u zamenu za iskrenu ljubav. Samo su se tamo negde pobrkali lončići otišli smo oboje sa pogrešnim ljudima.
Koliko puta sam čitla knjigu ili gledala film,,Mostovi okruga Medison,, gde je R.Dž. Voler napisao nepodnošljivu istinu:,,Stari snovi su bili dobri snovi, nisu se ostvarili, ali sam srećan što sam ih sanjao!,,
Posle mnogo godina rekla bih ,,Nisi uspeo sakriti oka drhtaj. Nebo u njemu ostalo je vedro, ZA MENE!
Ali da bude u skladu sa temom, tamo su moja deca, oni me uvek čekaju...