Naplata preko „Pejpala”Srbiji je proletos u vreme katastrfalnih poplava na stotine hiljada evra pomoći uplaćeno na „Pejpal” račun, koji nije otvoren u Beogradu, već pri ambasadi u Briselu. Drugačije nije moglo jer naša zemlja, iako je prošle godine omogućeno plaćanje ka inostranstvu preko „Pejpala”, i dalje nije među onima koje mogu da primaju uplate preko ovog servisa.
Ovo bi moglo da se promeni već sutra, pošto su u nedelju dopunjeni opšti uslovi na sajtu američke kompanije. Srbija je sada među više od 190 zemalja čiji će stanovnici moći i da primaju novac na ovaj način, ali nije sasvim izvesno da li će pravila biti primenjena odmah. Kada su uslovi promenjeni u segmentu plaćanja, prošlo je godinu i po dok usluga nije zaista omogućena.
Za građane, prednost ovog servisa u odnosu na plaćanje karticom jeste u tome što osetljive finansijske podatke ne otkrivaju svakom e-trgovcu, već samo „Pejpalu”. Svako ko ima internacionalno važeću karticu može da se registruje besplatno. Takođe besplatno je i slanje novca i plaćanje, dok proviziju plaća primalac, odnosno prodavac (kreće se oko tri odsto).
Iako postoje i drugi sajtovi preko kojih može da se i plaća i naplaćuje, „Pejpal” je daleko najpopularniji jer je zastupljen na svim kontinentima. Od septembra prošle godine rublja je postala dvadeset šesta valuta sa kojom servis radi, pa je ruskim klijentima omogućeno da obavljaju transakcije, prenose i gotovinske uplate u nacionalnoj valuti. Dinar za sada nije na spisku, što znači da će se transakcije obavljati u nekoj od stranih valuta. Prodavcima novac može da stoji na nalogu na „Pejpalu” i da se koristi dalje za plaćanja, a može i da se prebaci na povezani račun u banci.
O tome šta za Srbiju znači prijem novca preko ovog servisa govorilo se juče na skupu „’Pejpal’ i digitalna Srbija, gde smo sada, a gde možemo i treba da budemo”, u organizaciji Centra za razvoj interneta.
Žarko Ptiček, IT pravnik, rekao je da su postojeći zakoni dobri i da „Pejpal” može da dođe i pruži uslugu, ali je naglasio da postoje prepreke u tumačenju normi koje bi mogle da onemoguće uslugu.
Oko 200.000 građana je prethodnih 18 meseci koristilo američki servis za plaćanje. Zoran Torbica iz Centra za razvoj interneta rekao je da prijem novca može mnogo da pomogne, jer veruje da IT industrija možda da povuče Srbiju napred.
– Mi imamo konkurentne usluge i proizvode start-ap firmi, ali kad ti ljudi naprave nešto dobro i krenu to da monetizuju, umesto da se bave prodajom i marketingom, moraju da izučavaju propise. Onda ili propadaju ili prebace poslovanje u zemlju koja ima jednostavniji zakonski okvir za poslovanje. Poenta je da male firme i frilenseri mogu na ovaj način da zarađuju – rekao je Torbica, navodeći da bi prema nekim procenama Srbija godišnje mogla da prihoduje više od šest milijardi evra preko interneta, a da je prošle godine ostvareno tek 230 miliona evra prometa.
Godišnji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da broj građana Srbije koji kupuju preko interneta stalno raste. Međutim, poslednjih šest godina stagnira broj firmi koje nude proizvode i usluge preko interneta (oko 20 odsto).
– Jedan od razloga je zakonska regulativa koja je prilagođenja tradicionalnom načinu poslovanja i favorizuje pečat, potpis i papir. Drugi je nedostatak infrastrukture odnosno pristupačnih bankarskih servisa koji bi omogućili naplatu proizvoda i usluga, a treći slaba konkurentnost domaćih proizvoda na globalnom tržištu – objasnio je Slobodan Marković, savetnik Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).
Zamenik generalnog menadžera „Pireus banke” Dejan Tešić objasnio je da se „Pejpal” suštinski razlikuje od klasičnih bankarskih platnih sistema po tome što je doneo slobodu da male kompanije koje nisu mogle da ispune komplikovane uslove banaka otvore nalog i na ovaj način prodaju svoju robu i usluge.
J. J. K.
Izvor:
Politika