Procenjuje se da oko 50.000 ljudi u Srbiji radi na lizing, a sindikati tvrde da su uskraćeni za mnoga prava, da je reč o povratku u robovlasništvo.
Kada je posle četiri godine honorarisanja u medijima, dvadesetosmogodišnja J. N. našla novi posao mislila je da je konačno iza nje karijera - od danas do sutra. Počela je da radi u jednoj od najvećih kompanija u Srbiji. I to kao asistent u kancelariji jednog od direktora. Činilo se da je sve kako je želela. Ali, samo spolja... Jer ona zapravo nije tu imala zasnovan radni odnos, već u jednoj agenciji. Bila je „radnik na lizing"... Iznajmljena poslodavcu, koji ju je, posle godinu dana, kada mu više nije bila potrebna, "vratio" agenciji.
Iznajmljivanje radnika, odnosno rad na lizing, postaje sve češća praksa zapošljavanja u Srbiji, a recept je sledeći. Radnika zapravo zapošljava agencija, a ne firma u kojoj provodi svoj radni dan. U toj agenciji najčešće ima ugovor na određeno od šest meseci ili godinu dana. Agencija isplaćuje platu, poreze, doprinose, overava zdravstvenu knjižicu, i iznajmljuje ga nekoj firmi onoliko dugo koliko je potreban. Uz proviziju, naravno.
"I kada im radnik više ne treba, firma to saopšti agenciji. Kako su ugovori na određeno vreme, ukoliko nema interesovanje neke druge firme, onda za dan završiš na ulici", kaže naša sagovornica.
Tako je i ona ostala bez posla, a kako nije imala posao „za stalno", ni poslodavac, ni firma kojoj je bila iznajmljena nisu imali obaveze prema njoj. U prevodu, nije bilo otpremnine.
Njena plata je bila 70.000 dinara. Koliko je agencija dobijala od kompanije u kojoj je radila, ona nikada nije doznala. Ta se informacija smatra poslovnom tajnom između agencije i firme kojoj je radnik iznajmnjen.
Koliko tačno ljudi u Srbiji radi na lizing, ne zna se. Procene sindikata i udruženja poslodavaca su da ih je oko 50.000. Za sindikalce je to povratak u robovlasništvo, jer degradira sva stečena prava radnika. Poslodavci o ovome nerado govore, ali, ipak, kažu da ne čine ništa nelegalno. Koriste mogućnost koja im se pruža, a to rade mnoge firme - od najvećih telekomunikacionih do energetskih kompanija.
Ceo tekst
Politika
Tema: 
