:: MojForum.net :: > :: Život :: > :: Zdravlje :: > :: Hrana i pića :: (Moderator: pg crna gora) Tema: Hrana za dug zivot

[toto moto]

Hrana za dug zivot

U svežem voću i povrću nalaze se svi sastojci potrebni organizmu. Voće uspešno deluje na probavu i promet materija u organizmu čoveka. Ono ima ne samo hranljivu, već i higijensku, dijetoprofilaktičku i dijetoterapijsku vrednost.

Jako je važna uloga organskih kiselina, pektina, nesvarljivih ugljenih hidrata, vitamina, minerala , i drugih sastojaka koji se nalaze u voćnim plodovima. Voće u ishrani i zdravlje su usko povezani, ukoliko u hrani duže nedostaju pomenuti elementi, i pored obilne ishrane, dolazi do različitih poremećaja i oboljenja.

Povrće predstavlja grupu namirnica koje ima prvorazredne biološke vrednosti. Ono obezbeđuje organizmu korisne i lako svarljive hranljive materije: šećer, aminokiseline, belančevine, masti, mineralne soli, vitamine i enzime. Zatim, povrće reguliše varenje, podstiče apsorbovanje hranljivih materija i povećava biološku vrednost drugih namirnica koje čovek koristi u ishrani. Tokom dana ono treba da bude zastupljeno u ishrani sa najmanje 18%. Posebna vrednost povrća je što mnoge vrste stvaraju isparljive i neisparljive materije, sa antimikrobnim svojstvima, pa ih nazivamo biljnim antibioticima. Njima su bogati kupus, šargarepa, paradajz, zelena i crvena paprika, krompir, cvekla,crni i beli luk, peršun, ren, celer i druge vrste.


S obzirom na ovakva svojstva, veliki broj povrtarskih biljaka korišćen je od davnina za očuvanje zdravlja, jačanje otpornosti organizma, kao preventiva od bolesti i pomoćno sredstvo u lečenju različitih oboljenja.

Žitarice su nezamenljive u očuvanju zdravlja, sprečavanju nastanka i otklanjanju uzroka bolesti. Naziv "integralan" kod pirinča, pšenice, ovsa, raži, ječma, prosa,heljde i kukuruza označava da su njihova zrna očišćena samo od pleve, odnosno ljuske,dok su sačuvani opna i klice. Na taj način,postaju zdrava hrana u pravom smislu reči, jer su u njima sačuvani vitamini iz grupe B i E i mineralne soli: kalcijum, gvožđe, fosfor, magnezijum, sumpor, mangan i celulozna vlakna. Sirove klice ovih žitarica spadaju u red namirnica - nosilaca najbogatijih i najvrednijih enzima, vitamina i minerala.

Integralne žitarice su i veoma dobar izvor belančevina. Na primer, meso sadrži 25% belančevina, a posle kuvanja u njemu ostane samo oko 9%. Prema tome, presni ovas, sa svojih 15% belančevina, bolji je izvor belančevina od kuvanog mesa. Ako zanemarimo belančevine, meso sadrži vrlo malo drugih hranljivih materija naročito posle dugotrajne termičke obrade. Ovas i semenje uljarica su, pak, ako ih koristimo presne,biološki veoma vredna hrana kojom se, uz povrće, možemo hraniti besprekorno i zdravo.

Važni izvori belančevina su i: soja u zrnu, presan kikiriki, semenje uljarica, jezgrasto voće, sirova jaja, klice, presno mleko, kiselo mleko i švapski sir. U ishrani, masnoće su neophodne, ali treba koristiti ulje proizvedeno postupkom hladnog ceđenja. U njemu su zadržani svi hranljivi sastojci, pre svega vitamin E.

U ishrani, važnu ulogu ima i tečnost. Svakako, najprirodnije piće je dobra izvorska voda. Sveže isceđeni sokovi od voća i povrća takoće blagotvorno deluju na zdravlje, zbog obilja vitamina i minerala. Preporučuje se i korišćenje čajeva od sušenog voća i lekovitih biljnih čajeva sa dodatkom pčelinjeg meda. (Economy.rs, 27. mart 2014.)

[plutonac]

moj doručak za dug život bio je: 10 kašika muslija, kašika suvog grožđa, kašika kokosa,  šaka borovnica, šaka malina, banana, dve kašike seckanih oraha i šolja sojinog mleka 

[zaza]

glasam za beli luk

[Dunjusa]

Svi žele zdrav i dug život, ali većina počne da „radi na tome“ tek onda kada se pojavi neki zdravstveni problem. Zbog toga zdravom i dugom životu treba roditelji da uče decu, a sami o tome treba da počnemo da mislimo već od dvadesete godine.

Dosadašnja mnogobrojna istraživanja pokazuju i dokazuju da su fizička aktivnost i zdrava ishrana osnov dobrog, zdravog i dugog života.

Jedno novo istraživanje donosi skraćenu verziju ishrane koje se treba pridržavati ako se želi zdrav i dug život:

1. Mediteranska ishrana

– sva dosadašnja istraživanja pokazala su da je ova ishrana najbolja za dug život. Dobra je za srce, sprečava gubitak pamćenja, umanjuje rizike za srčani i moždani udar, kao i rizike za razne vrste karcinoma. Takođe, može pomoći u slučajevima reumatoidnog artritisa, dijabetesa i Alchajmerove bolesti. Jedino na šta treba obratiti pažnju jeste veličina porcije jer preterivanje u količinama ne daje dobre rezultate.
2. Maslinovo ulje

– ukoliko ste i kada god ste u prilici, koristite u ishrani maslinovo ulje umesto suncokretovog jer pozitivno utiče na holesterol i krvni pritisak.

3. Integralne žitarice

– ishrana bogata integralnim žitaricama pomaže u očuvanju digestivnog trakta i može smanjiti rizik od određenih karcinoma, dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti.

4. Orašasti plodovi

– umanjuju rizik od razvoja raka i srčanih tegoba i prevremene smrti. Međutim, preterane količine takođe ne donose nikakve rezultate.

5. Riba

– pastrmka, skuša, sardine, losos ili tunjevina kao i sve ostale rečne i morske ribe – sadrže omega-3 kiseline koje pomažu očuvanju zdravlja mozga, snižavaju holesterol i trigliceride, poboljšavaju varenje i usporavaju starenje organizma. Savet je dva do tri obroka ribe nedeljno za zdrav i dug život.

6. Mlečne namirnice

– mleko, jogurt, kiselo mleko, pavlaka i razni sirevi – izvrstan su izvor kalcijuma i proteina neophodnih za kosti, mišiće i imuni sistem. Sadržaj masti ne utiče na sadržaj kalcijuma u ovim namirnicama pa se zato savetuje odabir namirnica sa manje masti a više kalcijuma i proteina. Fermentisane mlečne namirnice kao što su jogurt (bez gustina), kefir ili kiselo mleko, pomažu u održavanju digestivnog zdravlja, naročito kod mlađih i starijih osoba.

7. Antioksidanti

– beta-karoten, vitamin C i vitamin E – tri su ključna antioksidanta koja se najčešće nalaze u svežem voću i povrću. Antioksidanti čiste organizam i smanjuju eventualno oštećene ćelije DNK i ćelijske membrane.

8. Bobice

– bobice su takođe bogate antioksidantima. Jagode i borovnice bogat su izvor vitamina C, antocijanina i polifenola (prirodnih biljnih supstanci sa moćnim antioksidantivnim uticajem na organizam).

9. Vlakna

– hrana bogata vlaknima sušinski je deo zdrave ishrane. Heljdin hleb, smeđi pirinač, pasulj i testenine mogu pomoći u prevenciji divertikularnih bolesti, smanjenju krvnog pritiska, regulisanju holesterola i sprečavanju konstipacije. Takođe, stvaraju osećaj sitosti, što može pomoći u održavanju zdrave telesne težine. Pasulj kao izdvojeni izvor vlakana može pozitivno uticati na dijabetes jer sadrži složene ugljene hidrate koji pomažu u regulisanju nivoa glukoze.

10. Salate od povrća

– bogate su vlaknima, fitonijentima, vitaminima, mineralima koji imaju važnu ulogu u zaštiti organizma od hroničnih bolesti. Spanać, šargarepa, slatki krompir, paradajz i drugo povrće – pozitivno utiču na imuni sistem i optše zdravlje organizma.

11. Zdrava telesna težina

– održavanje kilaže u granici indeksa telesne mase (BMI) takođe je veoma bitno za dug i zdrav život. Starenjem se dobija na težini jer se usporava metabolizam, gubi snaga mišića, opterećuju zglobovi i rad srca. Održavanjem kilaže i fizičkom aktivnošću svi rizici od bolesti svode se na minimum.

Sve navedeno pokazuje šta treba uraditi za dug i zdrav život, ali da li će te to prihvatiti – zavisi od želje, volje i istrajnosti.