:: MojForum.net :: > :: Život :: > :: Ljubav :: Tema: Posesivnost !!!

[Nale 83]

Nale, moj blesavi karakter. Drustveno sam bice,volim ljude,zabavu i mnogo sam sirih shvatanja i zelja od toga da me neko urnise  i poseduje citavog zivota,pa po bilo koju cenu. Tezinu odluke ne mogu ni da opisem,ali i do nje je trebalo doci godinama, prevladati sve strahove koja ti usput takva osoba i nametne, oslabi ti karakter...

Upravo sam takav utisak stekla o tebi - da si vrlo pozitivna osoba, sirokih shvatanja, svestrana licnost pa mi je stoga bilo cudno da si tu tiraniju trpela 12 godina. Sada mi je jasnije jer kazes da je u pitanju bio i strah koji je on nametnuo, oslabljen karakter...
Najvaznije je da si na vreme uspela da se izvuces iz cele price.
 

[lilka]

Hvala
Ali ima jedna druga metoda posesivnih ljudi,a to je da se osecas vrhunski u startu...posebnom,jedinom na ovom svetu...divnih i nezaboravniih momenata...vrzino kolo...uvek vagas izmedju dobrog i zlog, dok te ne ugusi

[mia]

Posesivnost je kada vam neda doslovno da odete u kupaonu, a da mu to ne kažete, da odete na kavu, a da se on "slučajno" ne pojavi tamo i slično.

Eto fine definicije posesivnosti 
Primetila sam da se mesaju pojmovi: ljubav, ljubomora i posesivnost. Jedno s drugim nema veze 

pretežno se stavlja znak jednakosti između ljubavi ,ljubomore i posesivnosti..neki ljubomoru i posesivnost podrazumevaju kao dokaz ljubavi,a to tako guši,što bi rekla lilka dok ne uguši..

[miss80]

Slazem se sa Miom...strasno je to gusenje,jezim se i od same pomisli na nekog ko bi mi bio senka

[Felisity]

Meni je posesivnost ali najozbiljnije fobija. Takodje sam bila u vezi u kojoj je decko bio nemoguce posesivan, da je cak hteo da se zeni sa 18 godina, da bi  bio siguran da sam zauvek njegova! Cuj kao da je to recept da cu zaista to biti, kao da je brak kupovina. Samo sam tada bila klinka i sto rekla @lilka u pocetku mi je cak prijalo jer sam se osecala bas voljenom i nezamenljivom, dok nisam malo porasla, krenula na faks i videla sta znaci sloboda! Zato sada svoju slobodu volim vise od iceg na svetu i bukvalno cim osetim ljubomoru, a kamoli posesivnost nestala sam! I kao sto negde ovde napisah stih: biti slobodan, biti samo svoj!

[tiana2]

da se nadovezem na Lilkin zadnji post. Sa posesivcima si cas u paklu, cas u raju...vrzino kolo, dobro je rekla. A kako vreme odmiče biva sve gore. To mogu da razumem kod mladih ljudi, ali kod odraslih...pitanje je dali uopste ima leka.

[Nale 83]

Tina2, bicu slobodna da pitam - jesi li imala iskustva sa posesivnoscu? Nije mi jasno zasto kazu da to u pocetku prija? 

[tiana2]

ma meni nije prijalo ni u pocetku. ali nekom moze da izgleda kao da je partneru jako stalo. on se trudi da ti ugodi, ispunjava ti sve zelje, sarmantan je, a onda najednom, nerazumni napad ljubomore, ti nemas pojma sta te snaslo, mislis, nece se ponoviti, al ne lezi vraze, ponovi se jos intenzivnije, povod moze biti banalan, npr, nabedi te da gledas nekog na ulici, i ludilo krece. jos kad pocnes da se pravdas, e pa mislim da se time hrane, na kraju doteras dotle da dobijes lupanje srca kad ti stigne poruka. A da ne pricam o spijuniranju mobilnog, i sl nebuloze, ma strasno, ne mogu ti opisati sta su ti ljudi u stanju da smisle, mrcvare te scenama i histerijom i na kraju moras da zbrises od njih. a steta, steta sto su takvi zar ne. licno mislim kad bih se tako ponasala, potrazila bih pomoc psihologa. 

[Nale 83]

ma meni nije prijalo ni u pocetku. ali nekom moze da izgleda kao da je partneru jako stalo. on se trudi da ti ugodi, ispunjava ti sve zelje, sarmantan je, a onda najednom, nerazumni napad ljubomore, ti nemas pojma sta te snaslo, mislis, nece se ponoviti, al ne lezi vraze, ponovi se jos intenzivnije, povod moze biti banalan, npr, nabedi te da gledas nekog na ulici, i ludilo krece. jos kad pocnes da se pravdas, e pa mislim da se time hrane, na kraju doteras dotle da dobijes lupanje srca kad ti stigne poruka. A da ne pricam o spijuniranju mobilnog, i sl nebuloze, ma strasno, ne mogu ti opisati sta su ti ljudi u stanju da smisle, mrcvare te scenama i histerijom i na kraju moras da zbrises od njih. a steta, steta sto su takvi zar ne. licno mislim kad bih se tako ponasala, potrazila bih pomoc psihologa. 

Nisam imala problem sa posesivnim partnerom ali vidim da je pravi pakao prezivljavati nesto takvo! Da, mislim da bi pomoc psihologa zaista bila neophodna.

[lilka]

Tiana odlicno si opisala..na kraju se bojis svoje senke, mislis da zidovi imaju usi, a samoj sebi ne verujes...pomisljas da si svo zlo ovog sveta, samo se preispitujes. Brak sa takvom osobom je bukvalno "Zlatno kavez" jer simpaticno je da pored njega ne moras da radis,tebe ne treba da vidi svet po mesec dana,jer on ce ti sve obezbediti...kupice namirnice i sve sto ti je potrebno. I kada se zapistis od ucmalosti ti ces za njega biti najlepsa i najdivnija osoba na ovom svetu,a pritom kad god dodje kuci prvo ce uzeti fon da proveri koga si poslednjeg zvala, ispitace te sta si svaki cas tog dana radila, ne bi li uocio nesto sumljivo,a zaboravlja cinjenicu da te je zvao svaki cas, tj na 15 min kako bi ti rekao da te voli i da mu bas sad nedostajes.Tvoje drugarice ce biti i njegove drugarice...trudice se bar jedan dan nedeljno da proseta sa njima ne bi li saznao vazne inofrmacije o tvojim aktivnostima,a tvoji roditelji ce mu biti saveznici, jer je pre toga napravi podlogu koliko si ti sustinski jedna losa osoba,neradnik i on celu kucu zajedno sa tobom nosi na ramenu.
Kratako opis jednog posesivca