:: MojForum.net :: > :: O forumu :: > :: Informacije :: > :: Arhiva foruma :: Tema: Novi aranzman sa MMF-om

[Ch]

Srbija razmatra mogućnost novog zajma od MMF-a

21. februar 2009.

Premijer Srbije Mirko Cvetković je izjavio Rojtersu da Vlada Srbije razmatra mogućnost da više nego učetvorostruči ranije odobreni zajam Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u vrednosti 520 miliona dolara, za prevazilaženje posledica tekuće finansijske krize u zemlji.

"Očekujemo oko dve milijarde evra od MMF - a za devizne rezerve, a od Evropske unije tražimo oko 400 miliona evra", rekao je Cvetković Rojtersu.

Britanska agencija podseća da je MMF početkom ove godine već odobrio Srbiji jedan zajam, ali uz uslov da Srbija smanji svoj budžetski deficit na 1,75 odsto od vrednosti ostvarenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2009.

Lane je Srbija imala budžetski deficit od 2,70 odsto vrednosti BDP - a, navodi se u informaciji Rojtersa.


Izvor: Emportal

[miodrag-vr]

mmf ima da presusi od nas

[Ch]

Novi aranzman sa MMF-om

U zgradi Narodne banke Srbije (NBS) danas pre podne počeli su pregovori predstavnika Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o novom "stend baj" aranžmanu.

Delegaciju MMF-a predvodi šef misije MMF-a Albert Jeger, a delegaciju Vlade Srbije guverner NBS Radovan Jelašić, koji je i guverner Srbije u MMF-u. U delegaciji su i potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mađan Dinkić i ministar finansija Diana Dragutinović.

Jedna od najvažnijih tačaka pregovora sa MMF-om biće novi kredit od, kako se očekuje, dve milijarde dolara, uz već odobrenih 520 miliona dolara, koji će biti isključivo namenjeni za jačanje deviznih rezervi NBS i očuvanja stabilnosti dinara.

Suštinski deo pregovora odnosiće se i na postizanje balansa između deficita i određenih troškova budžeta.



Pregovori će, kako se očekuje, biti teški, jer se već sada zna da će Fond tražiti smanjenje javne potrošnje u situaciji kada je u budžetu Srbije, u prva dva meseca ove godine, zabeležen pad prihoda u odnosu na plan za 2009. godinu, zbog negativnih efekata svetske krize.

Srpska vlada je ranije najavila da planira uštede na svim nivoima - od državne uprave do lokalne samouprave.

Stend baj aranžman s MMF-om sada je veoma važan za Srbiju, da bi mogla da računa na kreditnu podršku EU i drugih međunarodnih finansijskih institucija za pokrivanje budžetskog deficita, pri čemu treba imati u vidu da EU pomaže samo onim državama koje imaju sklopljen stend baj aranžman sa MMF-om.

Ne postoji nekoliko ekonomskih platformi u pregovorima s MMF-om, kako spekulišu pojedini domaći mediji, već jedinstvena, vladina, strategija i postoji konsenzus o tome da je potreban stend baj, umesto dosadašnjeg aranžmana "iz predostrožnosti", koji bi podrazumevao povlačenje većeg iznosa sredstava za jačanje deviznih rezervi.

Premijer Srbije Mirko Cvetković ranije je najavio da će strategija kojom će vlada nastupiti u razgovorima sa MMF-om biti kombinovana, jer će se u jednom delu ići na povećanje deficita budžeta, a u drugom na smanjenje nekih izdataka.

Paltforma se zasniva na predlozima kako da se smanje budžetski izdaci i obezbedi pokriće budžetskog deficita koji u dogovoru sa MMF-om treba da bude veći od ranije planiranih 1,75 odsto bruto društvenog proizvoda.

I domaći ekonomski analitičari očekuju da će glavna tema pregovora biti koliko i koji će se izdaci smanjivati, a koliko povećavati manjak u državnoj kasi.

Tokom razgovora, kako se očekuje, biće razmatrana i pitanja redefinisanja makroekonomskih pokazatelja, kao što su stopa privrednog rasta, godišnja inflacija, povećanje budžetskog deficita i konkretni koraci u daljem restrukturiranju i privatizaciji javnih preduzeća.

MMF je od 2.000. godine odobrio Srbiji tri finansijska aranžmana u vrednosti od oko 1,4 milijarde dolara i svi su otplaćeni i to prva dva u skladu sa rokom, dok je treći vraćen prevremeno, tokom 2006. i 2007. godine.

Poslednji, petnaestomesečni, aranžman "iz predostrožnosti", u iznosu oko 520 miliona dolara, MMF je odobrio 16. januara ove godine.

Do sada Srbija nije povlačila novac na osnovu tog aranžmana, ali je procenjeno da će zbog ekonomske krize biti potreban novi, redovan kreditni aranžman sa MMF-om, koji bi omogućavao veću finansijsku podršku deviznim rezervama zemlje.

Pregovori sa MMF-om, kako su procenili predstavnici Vlade, biće teški i neizvesno je koliko će trajati.

Nije precizirano koji iznos kredita će Srbija tražiti od MMF-a na osnovu novog aranžmana i na koji rok, ali se očekuje da ta pozajmica neće biti manja od dve milijarde evra.

(agencije/MONDO)

[Maestro]

Jelašić: Dogovor sa MMF-om do četvrtka
Subota, 21. mart 2009. 17:28    


Guverner Narodne banke Srbije (NBS)Radovan Jelašić izjavio je da je jako važno da se obezbede dodatne finansije poslovnih banaka i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i ocenio da bi dogovor s MMF-om trebalo da bude postignut do četvrtka.

Jelašić je u Novom Sadu na predavanju u okviru konferencije "Efikasnost politika Evropske unije prema zemljama zapadnog Balkana", rekao da se samo na osnovu toga može obezbediti makroekonomska stabilnost ove i naredne godine.

"Iskreno se nadam, zbog makroekonomske situacije u kakvoj se nalazi naša zemlja i kako su nam ključni ti pregovori s MMF-om, da ćemo se na kraju dogovoriti, pošto se ovde radi ne samo o pitanju finansiranja budžeta Republike Srbije nego i o finansiranju tekućeg platnog deficita", rekao je Jelašić.

Prema Jelašićevim rečima, konačan dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom trebalo bi da bude postignut do narednog četvrtka.

On je ocenio da je bitan i razgovor sa poslovnim bankama koji će se održati u petak, jer se mora postići dogovor da u toku ove i naredne godine ne bude neplanskog odliva deviza, već da to bude na jednom konstantnom nivou.

"Ključna je stvar šta će biti sa svetskom ekonomijom i šta će se dešavati sa EU. Niko ne očekuje da će se u EU nešto drastično poboljšati u toku ove godine i ako se kod njih nešto desi 2010. jedini način da mi izađemo iz svega što se zove svetska ekonomska kriza je pre svega da oni nas povuku", ocenio je Jelašić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu Kosta Josifidis ocenio je da u našu zemlju tek dolazi drugi i treći talas krize i da se zbog toga ne zna kolike će biti njene razmere.

"Jako je dobro što su pokrenuti razgovori sa MMF-om pomoću kojih ćemo obezbediti da se pošalje poruka inostranstvu da sarađujemo sa njima i da smo pod njihovim monitoringom, što znači da stvaramo korektno područje za moguće investicije", kazao je Josifidis.

Komentarišući mere za ublažavanje krize, Josifidis je izjavio da još nema pravih strategija za socijalne mere.

"Još se ne zna na koji način se može pomoći onom delu stanovništva koji će biti najveći gubitnici u ovoj krizi, a sve su indicije da će kriza trajati duze nego što se i u pesimističkim scenarijima razmišlja", rekao je Josifidis.

Konferencija na FTN-u deo je programa koji su 2006. godine pokrenuli "Transfuse" Asocijacija i Koledž Evrope (College of Europe), sa ciljem da doprinesu reformskom procesu u jugoistočnoj Evropi.

Kako kažu organizatori, taj program treba da doprinese reformskom procesu u jugoistočnoj Evropi, a namenjen je mladima iz regiona i šire Evrope, za koje se pretpostavlja da će u budućnosti imati aktivnu ulogu u razvoju svojih država.

Program je koncipiran tako da prenese znanja o EU i njenom odnosu prema regionu, da razvije liderske i profesionalne veštine učesnika i da podstakne plodotvornu razmenu mišljenja.

(Beta)

[Maestro]

Dinkić: Postignut dogovor sa MMF-om
Sreda, 25. mart 2009. 17:42    


Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da je postignut dogovor s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o dodeli kredita od ukupno tri milijarde evra u naredne dve godine.

"Dogovor je postignut i očekujem da će sutra biti i zvanično obelodanjen od strane MMF-a i Vlade Srbije. Odobren nam je zajam od tri milijarde evra, s tim da će 2,2 milijarde biti prosleđene za ovu godinu. Sem toga, dobili smo i podršku za refinsiranje dugova privatnog sektora", dodao je Dinkić nakon predstavljanja Nacrta zakona o regionalnom razvoju na Novosadskom sajmu.

Prema njegovim rečima dogovor je postignut u pravom trenutku, jer će znatno doprineti lakšem izlasku Srbije iz privredne i finansijske krize koja je obuhvatila ceo svet.

"Novi aranžman sa MMF-om će uneti sigurnost među građane, a sem toga ohrabriće strane investitore da dođu i ulažu u Srbiju", zaključio je Dinkić.

Novi stend baj aranžman Srbije sa MMF-om zameniće važeći kreditni aranžman iz predostrožnosti, koji je odobren u januaru ove godine i predviđao je povlačenje 402,5 miliona evra.

Da bi mogla da povlači kredit na osnovu novog aranžmana Vlada Srbije će morati da ispuni određene uslove, koji će uključivati smanjenje javne potrošnje i promenu poreske propise, kako bi se istovremeno smanjivali rashodi i povećavali prihodi budžeta.

Penzije i plate budžetskih korisnika najverovatnije neće moći da se povećavaju najmanje jednu i po godinu, bez ozbira na rast inflacije.

U dogovoru sa MMF-om Vlada Srbije će u aprilu pripremiti rebalans ovogodišnjeg budžeta, kojim će biti povećan budžetski deficit.

Procene MMF-a su da će u 2009. godini i Srbija biti u recesiji, odnosno da će pad privrede aktivnosti biti oko dva odsto, iako su očekivanja Vlade Srbije da se to neće dogoditi.

Procenjuje se da će u državnoj kasi 2009. godine nedostajati oko 1,5 milijardi evra da bi se ispunjavale sve obaveze prema budžetskim korisnicima i otplaćivale obaveze prema inostranstvu. Taj minus će se pokrivati zaduživanjem kod međunarodnih finansijskih institucija, komercijalnim kreditima, kao i makrofinansijskom pomoći Evropske unije.

(Beta)

[*Mew - S.w.E.e.T*]

Zamrznute državne plate, a činovnicima i smanjene 10-15%

Bez smanjenja u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, socijalnoj zaštiti, vojsci, policiji i pravosuđu...
Povećavaju se akcize na beznin za dva dinara, a na dizel za četiri dinara po litru. Uvodi se taksa od 10 odsto na impulse u mobilnoj telefoniji, kao i porez na imovinu i luksuzna vozila. Zamrzavaju se budžetske plate i penzije, a zaposleni u administraciji primaće manje plate do kraja ove godine. Na iznos veći od 40.000 dinara smanjenje je 10 odsto, a preko 100.000 dinara - 15 odsto na razliku iznad 40.000 dinara.


Očekuje se da će mere početi da se primenjuju sa rebalansom budžeta, koji je najavljen za 1. maj. Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, rekao je da je usvojeni paket stimulativan za privredu.
– Trenutno imamo situaciju da je u privatnom sektoru zaposleno 2,1 miliona ljudi koji izdržavaju šest miliona građana, a pritom su plate u javnom sektoru mnogo veće – rekao je Dinkić.
Vlada će do kraja godine smanjiti broj zaposlenih u administraciji za deset odsto, pa će bez posla ostati 8.000 ljudi.
– Trenutno je situacija takva da 30 odsto ljudi u administraciji ne radi ništa, 40 odsto i radi i ne radi, a 30 odsto vuče celu administraciju. Trudićemo sa da ovi što ne rade ništa, ostanu bez posla – rekao je Dinkić.
On je potvrdio da će otpremnine na lokalu biti ukinute, jer nisu naišle na odziv zaposlenih Na pitanje da li su ovo konačne mere, premijer Mirko Cvetković izjavio je da se nada će MMF prihvatiti.
– Mi smo sa ovim paketom izašli sada, ali je moguće da za dva meseca po potrebi uvedemo nove mere, bilo da su popularnije ili nepopularnije – rekao je Cvetković.
Ministar Dinkić je bio mnogo konkretniji.
– Ako hoćete konkretan odgovor, ovo su konačne mere – rekao je Dinkić, što je izazvalo smeh u sali, jer je ostalo nejasno da li će mere biti menjane.
Diana Dragutinović, ministarka finansija, rekla je da se ona oseća kao na Mont Everestu.
– U svakom trenutku se menjaju uslovi i duvaju razni vetrovi, pa je nemoguće na duži rok bilo šta planirati – rekla je ministarka.

Solidarni porez je bio ideja MMF-a
Juče su predstavnici Vlade konačno objasnili da ideja o solidarnom porezu nije potekla iz Vlade. „Predstavnici MMF-a su to predložili i mi smo u tom trenutku morali to da prihvatimo. Ja sam odmah u subotu, dva dana nakon dogovora, pozvao MMF i rekao da ćemo naći druge mere kojim ćemo napraviti uštedu”, objasnio je Dinkić.

Plan Vlade za ekonomsku stabilnost Srbije

Smanjenje rashoda za 90 milijardi dinara
Smanjenje rashoda ministarstva za 26% Ušteda: 40 milijardi dinara
Smanjenje troškova za 40% budžetskim korisnicima sa sopstvenim prihodima (agencije, registri...)Ušteda: 12 milijardi dinara
Smanjenje transfera lokalnoj samoupraviUšteda: 15 mlrd. dinara
Uplata 100% dobiti javnih preduzeća u budžetUšteda: 5 milijardi dinara
Smanjenje troškova Fonda za zdravstvoUšteda: 4 milijarde dinara
Zamrzavanje plata u državnoj, pokrajinskoj i lokalnoj administraciji, javnim preduzećima i agencijama, kao i penzijaUšteda: 13 milijardi dinara

Privremeno smanjenje plata u državnoj administraciji
Uključujući lokalnu i pokrajinsku administraciju, Skupštinu, NBS, Privrednu komoru, regionalne privredne komore, kao i javna preduzeća i agencije.
Plate preko 40.000 dinara neto se smanjuju za 10 odsto, a preko 100.000 dinara neto za 15 odsto na razliku iznad 40.000. Najviši iznos neto plate limitira se na iznos šestostruke prosečne zarade u Republici Srbiji. Ovom merom, koja će važiti do 31. decembra, ostvaruje se ušteda od 1 do 2 milijarde dinara, što će biti uplaćeno u poseban budžetski fond za borbu protiv krize.
Ova mera se odnosi samo na javna preduzeća, javne agencije i druge organizacije koje su 100% u vlasništvu Republike Srbije, a neće važiti za plate zaposlenih u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, institucijama socijalne zaštite, vojsci, policiji i pravosuđu.

Koliko će čija plata biti smanjena
Ko Trenutna plata Odbitak Nova plata
Minimalna plata 40.000 10% od 40.000 36.000
Poslanik 75.886 10% od 75.866 68.298
Ministar 98.694 10% od 98.694 88.825
Premijer 116.111 15% od 116.111-40.000 104.695
Guverner NBS 412.175 Sve preko 6 pros. plata 198.786

Paket kredita za privredu i stanovništvo
Subvencionisani krediti za privredu – 162 milijarde dinara
Ovom merom Vlada će stimulisati banke da odobre 117 milijardi dinara kredita sa upola nižim kamatnim stopama u odnosu na sadašnje
Krediti za likvidnost: 4 milijarde dinara daje država, a banke 80 milijardi
Krediti za investicije: 5 milijardi dinara daje država, a banke 12 milijardi
Dodatne mere (repogram dugova, privremena konverzija dugova u kapital, multilateralna kompenzacija...)
Potrošački krediti za građane: 1 milijarda od države, a banke 20 milijardi
Program zamene starih automobila za novi kragujevački „punto” uz popust od 1.000 evra startuje 15. aprila
Popust poljoprivrednicima od 2.000 evra za kupovinu domaćeg traktora

Povećanje prihoda uvođenjem poreza i akciz
Veće akcize na benzin (2 din) i na dizel (4 din) Prihod: 5 milijardi dinara
Taksa od 10 odsto na impulse u mobilnoj telefoniji  Prihod: 3 milijarde dinara
Veći porez na imovinu i luksuzna vozilaPrihod: 3 milijarde dinara
Privremena naknada na ostale prihode (dividende)  Prihod: 5 milijardi

Dodatne uštede u državnoj administraciji
Smanjenje broja regulatornih tela (trenutno postoje 102)
Ograničenje službenih putovanja u inostranstvo, osim kada sve troškove pokriva organizator. Iz budžeta se finansiraju isključivo putovanja od izuzetnog državnog značaja (pregovori sa međunarodnim organizacijama i institucijama, kao i bilateralni pregovori sa drugim državama)
Zabrana korišćenja ugostiteljskih usluga na teret budžeta, osim protokolarnih obaveza prema međunarodnim delegacijama
Zabrana kupovine službenih vozila u državnoj administraciji
Smanjenje troškova korišćenja službenih mobilnih telefona
Stroga kontrola i ograničenje korišćenja službenih vozila


Smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji
Vlada će u naredne tri godine smanjiti broj zaposlenih u državnoj administraciji na svim nivoima. U prvom krugu, u narednih 9 meseci, biće smanjeno 10 odsto zaposlenih.
Vlada je već donela odluku o zabrani novog zapošljavanja u republičkoj, pokrajinskoj i lokalnoj administraciji po bilo kom osnovu bez prethodne saglasnosti Vlade.

Aktivne mere zapošljavanja
3 milijarde dinara za mlade pripravnike i javne radove
Novi program Nacionalne službe za zapošljavanje „Prva šansa”:
10.000 mladih pripravnika do polaganja pripravničkog ispita dobija od države platu od 15.000 din. za lica sa srednjom školom, 18.000 din. za lica sa višom školom i 22.000 din. za lica sa fakultetom.
Program javnih radova:
Upošljavanje socijalno ugroženih grupa na radovima od opšteg lokalnog interesa, od 15.000-22.000 dinara, u zavisnosti od stručne spreme
Krediti za početnike bez hipoteke – 2 milijarde dinara
Krediti Fonda za razvoj za mala i srednja preduzeća - 14,9 milijardi dinara
Bespovratna sredstva za podršku inovacijama, izvoznicima I nefinansijska podrška malim i srednjim preduzećima – 285 milijardi dinara
Vlada će domaćoj privredi obezbediti i dodatnih 45 milijardi dinara iz inostranih kreditnih linija (EIB, EBRD, KfW, Vlada Italije)


[24sata]

[*Mew - S.w.E.e.T*]

Jelašić hvali štednju, ali ne pristaje na manje plate u NBS

Poslovanje i zarade u Narodnoj banci ne finansiraju se iz budžeta Srbije...
Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije (NBS), izjavio je da se zaposlenima u toj instituciji neće smanjivati plate zbog mera štednje koje je donela Vlada. „U NBS se ne osećamo prozvanim u programu Vlade, jer nismo državni službenici i imamo zakonom zagarantovanu samostalnost, to znači i finansijsku samostalnost”, objasnio je Jelašić.


Dok se broj zaposlenih u državnoj administraciji povećavao za nekoliko hiljada svakih pet godina, mi smo u tom periodu svakodnevno smanjivali broj zaposlenih sa 5.500 na 2.300 zaposlenih – rekao je Jelašić. Ipak, u merama Vlade koje su juče predstavljene, jasno piše da smanjenje plata u državnoj administraciji uključuje lokalnu i pokrajinsku administraciju, Skupštinu Srbije, ali i Narodnu banku.
Plate preko 40.000 dinara neto smanjuju se za 10 odsto, a preko 100.000 dinara neto za 15 odsto na razliku iznad 40.000. Najviši iznos neto plate limitiraće se na iznos šestostruke prosečne zarade u Srbiji.
– Poslovanje i zarade u Narodnoj banci ne finansiraju se iz budžeta Srbije, a zakon o platama državnih službenika se ne primenjuje na zaposlene u NBS – kažu u NBS.
U toj instituciji kažu da je Ustavom Republike Srbije utvrđeno da je Narodna banka samostalna institucija. Takođe, nezavisna je u radu, tako da neće primati, niti tražiti uputstva od državnih organa i drugih lica.
Ipak, uprkos ovom „nesporazumu”, Jelašić je ocenio da su ekonomske mere dobre jer neće imati veliki uticaj na cene.
– Jako je važno što je najveći deo mera, oko 90 milijardi od ukupnog paketa od 105 milijardi dinara, neinflatoran. Ide se na smanjenje izdataka, a samo manji deo mera će uticati na cene, poput akciza i taksi u mobilnoj telefoniji – rekao je guverner.
On kaže da će tih 15 milijardi dinara iz paketa mera Vlade Srbije koje imaju inflatorni karakter, imati mali efekat na cene.
– Mnogo je bolje što se problem rešava smanjenjem rashoda, a ne povećanjem prihoda kroz povećanje poreza na dodatu vrednost ili sličnim merama – rekao je Jelašić.

Vlada bi da otpušta i zapošljava, ali ne zna kako
Vlada u okviru paketa namerava da do kraja godine otpusti 8.000 ljudi iz državne administarcije, a planira da godinu dana plaća 10 mladih pripravnika koji će raditi kod privatnika. U Vladi su za „24 sata” rekli da se još definitivno ne zna koji su kriterijumi za otpuštanje radnika. „Ipak, moguće je da će se u obzir uzimati izveštaji koje nadređeni pripreme u okviru svojih odeljenja. Tu se u obzir uzimaju razni parametri koji definišu kvalitet rada, pa je moguće da će bez posla ostati oni koji su loše ocenjeni u izveštajima.”, kaže naš sagovornik. Takođe, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje još uvek nisu primili nikakav zvanični dokumet o merama zapošljavanja, pa se ustežu od bilo kakvih komentara.

Guvrener bez 225.000 dinara mesečno
Guvernerova trenutna plata iznosi 412.175 dinara. Ukoliko bi se uvelo smanjenje plata, on bi ostao bez više od polovine te sume, jer maksimalna plata može da iznosi najviše šest prosečnih zarada u Srbiji. To znači da bi njegova plata iznosila 186.786 dinara (6x31.131 dinar), što bi predstavljalo smanjenje od 225.389 dinara. Ovu najavu da neće dozvoliti smanjenje plata, guverner je dao u skorašnjem intervjuu jednim dnevnim novinama, gde je rekao da ne bi radio za manju platu.

[24sata]