:: MojForum.net :: > :: Talenat :: > :: Umetnost :: > :: Fotografija :: Tema: Mala skola fotografije

[Ch]

Fotografija je medij dobijen delovanjem svetlosti na površinu koja je osetljiva na svetlost. Fotografija može postojati u fizičkom obliku (na papiru, staklu, limu,...) ili u elektronskom obliku (na zaslonu ekrana, projektovanjem na određenu podlogu,...). Istim nazivom se označava tehnička delatnost i umetnička disciplina.

Naziv fotografija (skovan od od grčkih reči fotos i grafein) uistinu je prvi upotrebio Francuz Herkil Florans 1833. prilikom opisivanja svog otkrića slikanja pomoću svetlosti, ali njegov izum nije bio tada obelodanjen (nego tek vek i po docnije – 1977!) pa javnost u to vreme nije saznala za taj naziv. Ponegde se može pročitati da nemačka istoriografija pripisuje prvu upotrebu naziva fotografija nemačkom astronomu Johanu Medleru (25. februar 1839), ali ostala svetska istoriografija to argumentovano osporava. Naime, zvanično je prvi uneo u javnost naziv fotografija (tj. crtanje pomoću svetlosti) engleski astronom i fizičar Džon Heršel, 4. februara 1839. godine, tri nedelje pre Medlera.

    * Umetnička fotografija (najviši stepen stvaranja u oblasti fotografije),
    * Naučna fotografija (naučne analize, forenzika,...),
    * Komercijalna fotografija (fotožurnalizam, moda, industrija, marketing, foto radnje,...),
    * Amaterska fotografija (hobi, bez profita).

Sva prethodno pomenuta otkrića odvijaju se na području crno-bele fotografije. Prve opite sa bojom izveo je francuski muzičar Luj Dik Doron oko 1868-69. Mada je dobio neke primerke fotografija u boji (a sačuvana je ”Pogled na Angulem”, 1877) postupak je bio zametan, složen za izvođenje i nije imao većeg odjeka u javnosti. Za prodor fotografije u boji zaslužna su braća Ogist i Luj Limijer, 1904. Oni su izumeli postupak sa obojenim zrncima krompirovog skroba (Autohrom) i to je prvi praktično primenljiv postupak za fotografiju u boji, uveden u fotografsku praksu 1907. godine. Međutim, do šire primene boje u fotografiji dolazi posle 1930. sa usavršavanjem filma u boji, najpre od nemačkog proizvođača Agfa, zatim i od američkog Kodaka. Naredno veliko otkriće na tom polju je trenutna polaroid-fotografija (izum Edvina Landa, 1947.) kojom se neposredno posle snimanja dobija gotov pozitiv.

    * 1906. Wratten and Wainwrught Ltd – komercijalna proizvodnja panhromatskih ploča.
    * 1907. Braća Limijer – iznete na tržište autohrom-ploče za fotografiju u boji.
    * 1910. E. Goldberg – senzitometrijski klin. Način ispitivanja foto-materijala s obzirom na osetljivost emulzije.
    * 1911. Arnold Gente, američki fotograf, prvi fotografisao sunčev zalazak i dugu na autohrom-pločama.
    * 1912. Fridrih Dekel – konstruisao zatvarač tipa Compur.
    * 1919. H. F. Farmer razvio trobojni karbo-proces.
    * 1920. H. Lipo-Kramer – desenzibilizovanje foto-osetljivog sloja.
    * 1923. Prvo prenošenje fotografije žičanim putem (telefoto).
    * 1924. Uvođenje maloformatne kamere Ermanox za snimanje pri raspoloživoj svetlosti.
    * 1924. Leopold Godovski i Leopold Man patentovali dvoslojni film u boji.
    * 1925. Oskar Barnak – izneta na tržište kamera Leica za film od 35 mm, proizvodnje Ernest Leitz Veclar, Nemačka.
    * 1925. Patentovana magnezijumska fleš-rasveta.
    * 1928. Francke & Heidecke – konstrukcija dvooke refleksne kamere Rolleiflex. Naredne godine kamera izneta na tržište.
    * 1928. Eastman Kodak Company – proizveden film u boji za kinematografske kamere od 16 mm.
    * 1929. J. Ostermajer – vakuumska bleskalica (vacublitz).
    * 1932. Uvedena fotoelektrična ćelija za merenje svetlosti.
    * 1933. Osnovan fotosajam u Berlinu pod nazivom Die Kamera.
    * 1935. M. Laporte – elektronska bleskalica.
    * 1935. L. Man i L. Godovski – troslojni film u boji za dobijanje dijapozitiva, Kodachrome.
    * 1936. Komponente za boju u emulziji za film u boji, Agfacolor proces.
    * 1936. J. Strong – unošenje antirefleksnog sloja na površinama stakala objektiva.
    * 1939. Agfacolor, pozitiv proces.
    * 1939. Uveden sistem stroboskopske fleš-rasvete.
    * 1939. Harold E. Edgerton – elektronska fleš lampa (bleskalica).
    * 1942. J. D. Kendal – uvedena razvijačka supstanca fenidon.
    * 1944. Uveden Kodacolor negativ film.
    * 1947. E. H. Land – iznet na tržište proces Polaroid.
    * 1948. Prva Nikon-kamera formata 35 mm predstavljena u Japanu.
    * 1948. Ansel Adams – predstavio svoj zonski sistem za tonalnu kontrolu putem preciznog određivanja ekspozicije u skladu sa tehnikom razvijanja filma.
    * 1949. Opšta upotreba acetatne sigurnosne filmske trake za podlogu kino-filma.
    * 1950. Održan prvi foto-kino sajam (Fotokina) u Kelnu.

Izvor: Wikipedia

[Ch]

Ekspozicija - otvor blende + vreme ekspozicije + ISO/ASA vrednost. Ekspozicija označava količinu svetla koji je film/senzor primio u zavisnosti koliko je blenda bila široko otvorena i kroz koji vremenski period tj. izlaganje filma/senzora svetlu.

Blic – pri gotovo svim današnjim digitalnim fotoaparatima moguće je pronaći ugrađen blic koji pomaže u ispravnom osvetljavanju snimanog subjekta pri slikanju u nepovoljnim svetlosnim uslovima. Takođe, u mnogim slučajevima blic pomaže pri dosvetljavanju, za kvalitetnije boje i veću oštrinu snimanog objekta.

Kompozicija – raspored elemenata na fotografiji čime se stvar sklad i efekt. Elemenata kompozicije ima više a to su kontura, ton, boja, uzorak, tekstura, oblik, dubina i perspektiva. Svi ovi elementi mogu biti raspoređeni tako da čine ravnotežu ili harmoniju ili tako da ističu određene delove fotografije.

Crvene oči (red-eye) - vrlo neugodan efekat koi nastaje upotrebom blica i odbijanjem bljeska od unutrašnje delove oka, tako da na finalnoj snimci izgledaju crveno. Od ovog efekta pate najviše fotoaparati kojima je ugrađen blic smešten vrlo blizu osi objektiva.

Piksel (Pixel) – najmanji nezavisni elemenat svjetlosnog senzora (čipa) koji svetlosni podražaj pretvara u električni impuls, ali takođe i najmanji nezavisni izlazni elemenqt ekrana ili monitora. Označava rezoluciju senzora ili ekrana, a može označavati i veličinu slike.

[mila91]

e baš sam sinoć spakovala fotoaparat u torbu, hoću da fotogravišem sve što vidim, pa da posle analiziram, čini mi se da će mi prijati
mada sam totalni amater, kao i moj rekvizit, običan digitalni fotoaparat
jedino čime sam se ozbiljnije bavila, slikala sam, ali sam onda posle puno godina prestala, sve sam bacila.....shvatila sam da neću nikada postati veliki slikar  , tako šašav tok razmišljanja ide uz moj karakter
e sada znam da neću biti veliki fotograf, te ako ima još neki bitan savet, čekam..., ako je problem, ne mora, tražiću i sama
unapred hvala

[Ch]

Najbitnije je da želiš da naučiš, a na početku se i ne razmišlja kroz koje ćemo sve etape da prodjemo dok potpuno ovladamo fotografisanjem.
Za početak savet je da vidiš šta želiš sa tim fotografijama odnosno da vidiš da li želiš da slikaš prirodu, neke pojave, udaljene objekte ili nešto deseto...
Bitno je i da li planiraš da te fotografije doteruješ posle u nekom programu za obradu slika i koji tip fotoaparata imaš. 

[mila91]

želim da fotografišem različite ljude, sasvim spontano na ulici, samo da me neko ne namlati pri tom  , ali i drugare i drugarice, da ih sredim, našminkam, i da mi poziraju  , uf ne bih im bila u koži.....neki će pristati, znam, na samo da bi mi pomogli, nego zato što to vole
a, posle bih volela da, ne mogu da nađem pravi izraz, ....da ih posmatram i izmišljam njihove životne priče na osnovu onoga što vidim......malo blesavo zvuči, pa da pojasnim, ne da zavirujem u njihove živote, to nikako, nego da se igram, bez posledica
dalja obrada, za sada ne, kasnije možda....krećem od početka, ali čuvaću ih sve
e, fotoaparat, u to se ne razumem uopšte, moram kupiti novi, ali ne mogu odmah, od sledeće plate
sada imam, najbolje da prepišem to što piše na njemu

canon power shot a550, 4x optical zoom, 7.1 mega pixels

...malo se stidim što baš ništa ne znam  , naučiću 
hvala
a, koji fotoaparat bi valjalo da kupim, obzirom na moje potrebe, i koliko mi otprilike para treba

[Ch]

Taj aparat je solidan za amatere.
U vezi kupovine fotoaparata preporučujem: http://mojforum.net/index.php/topic,10533.0.html.

Znači ti bi se amaterski bavila time?

[mila91]

pa, zar ne misliš da bi bilo krajnje neskromno da se to za sada drugačije zove, nego amaterski
......osim dobre volje, ne znam ništa
ako napravim nešto zanimljivo, postavim je ovde, a ti oštro, mislim negde objektivno, iskritikuješ
može li tako?
 
izbor fotoaparata sam već čitala, mislila sam na konkretnu preporuku...., ali dobro ima fore još mesec dana
a, koji je odnos kuna, evro

svašta sada napisah, izvini i hvala u svakom slučaju

[Ch]

Ne znam kakvi su ti ciljevi zato sam i pitao. 

Kada kreneš sa radom otvorićeš posebnu temu... npr album mila91 i u njoj stavljati sav tvoj rad.
U njoj ćeš dobiti kritike i pohvale od svih članova sa foruma.

[mila91]

hoću, odlična ideja, hvala 
.....prvo će samo morati da dobiju moju prelaznu ocenu

prvi cilj mi je da radim nešto što me zanima, da mi bude lepo, i time malo okupiram moju glavu talentovanu za gluposti   

[Ch]

Nema na čemu, škola je otvorena za sve one ljude koje interesuje fotografija.