Do sad, dosad, do sada ili dosada
Sad i sada su prilozi koji znače – u ovo vreme.

Dosad i dosada su prilozi sastavljeni od predloga do i priloga sad(a). Da li će se pisati spojeno ili odvojeno – zavisi od akcenta i od toga da li nešto posebno želimo da istaknemo. Odvojeno pisanje i ostvarivanje završnog (inače fakultativnog) vokala -a kod priloga sad(a) u predloškim vezama sa od i do po pravilu je znak posebnog isticanja. Zato je u takvim slučajevima uobičajeno (ali ne i obavezno) odvojeno pisanje – do sad(a).

Dakle, nijedan od navedenih priloga nije nepravilno napisan. Kako ćete napisati – pitanje je akcenta reči i konteksta.

Isto važi i za spojeve predloga od i do sa prilozima kad(a), tad(a) i onda.

Iz početka ili ispočetka?

U značenju od početka, s početka piše se odvojeno – iz početka, npr. Krenimo iz početka.

U značenju isprva piše se spojeno – ispočetka, npr. Ispočetka je mislio drugačije.

Svi žele zdrav i dug život, ali većina počne da „radi na tome“ tek onda kada se pojavi neki zdravstveni problem. Zbog toga zdravom i dugom životu treba roditelji da uče decu, a sami o tome treba da počnemo da mislimo već od dvadesete godine.

Dosadašnja mnogobrojna istraživanja pokazuju i dokazuju da su fizička aktivnost i zdrava ishrana osnov dobrog, zdravog i dugog života.

Jedno novo istraživanje donosi skraćenu verziju ishrane koje se treba pridržavati ako se želi zdrav i dug život:

1. Mediteranska ishrana

– sva dosadašnja istraživanja pokazala su da je ova ishrana najbolja za dug život. Dobra je za srce, sprečava gubitak pamćenja, umanjuje rizike za srčani i moždani udar, kao i rizike za razne vrste karcinoma. Takođe, može pomoći u slučajevima reumatoidnog artritisa, dijabetesa i Alchajmerove bolesti. Jedino na šta treba obratiti pažnju jeste veličina porcije jer preterivanje u količinama ne daje dobre rezultate.
2. Maslinovo ulje

– ukoliko ste i kada god ste u prilici, koristite u ishrani maslinovo ulje umesto suncokretovog jer pozitivno utiče na holesterol i krvni pritisak.

3. Integralne žitarice

– ishrana bogata integralnim žitaricama pomaže u očuvanju digestivnog trakta i može smanjiti rizik od određenih karcinoma, dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti.

4. Orašasti plodovi

– umanjuju rizik od razvoja raka i srčanih tegoba i prevremene smrti. Međutim, preterane količine takođe ne donose nikakve rezultate.

5. Riba

– pastrmka, skuša, sardine, losos ili tunjevina kao i sve ostale rečne i morske ribe – sadrže omega-3 kiseline koje pomažu očuvanju zdravlja mozga, snižavaju holesterol i trigliceride, poboljšavaju varenje i usporavaju starenje organizma. Savet je dva do tri obroka ribe nedeljno za zdrav i dug život.

6. Mlečne namirnice

– mleko, jogurt, kiselo mleko, pavlaka i razni sirevi – izvrstan su izvor kalcijuma i proteina neophodnih za kosti, mišiće i imuni sistem. Sadržaj masti ne utiče na sadržaj kalcijuma u ovim namirnicama pa se zato savetuje odabir namirnica sa manje masti a više kalcijuma i proteina. Fermentisane mlečne namirnice kao što su jogurt (bez gustina), kefir ili kiselo mleko, pomažu u održavanju digestivnog zdravlja, naročito kod mlađih i starijih osoba.

7. Antioksidanti

– beta-karoten, vitamin C i vitamin E – tri su ključna antioksidanta koja se najčešće nalaze u svežem voću i povrću. Antioksidanti čiste organizam i smanjuju eventualno oštećene ćelije DNK i ćelijske membrane.

8. Bobice

– bobice su takođe bogate antioksidantima. Jagode i borovnice bogat su izvor vitamina C, antocijanina i polifenola (prirodnih biljnih supstanci sa moćnim antioksidantivnim uticajem na organizam).

9. Vlakna

– hrana bogata vlaknima sušinski je deo zdrave ishrane. Heljdin hleb, smeđi pirinač, pasulj i testenine mogu pomoći u prevenciji divertikularnih bolesti, smanjenju krvnog pritiska, regulisanju holesterola i sprečavanju konstipacije. Takođe, stvaraju osećaj sitosti, što može pomoći u održavanju zdrave telesne težine. Pasulj kao izdvojeni izvor vlakana može pozitivno uticati na dijabetes jer sadrži složene ugljene hidrate koji pomažu u regulisanju nivoa glukoze.

10. Salate od povrća

– bogate su vlaknima, fitonijentima, vitaminima, mineralima koji imaju važnu ulogu u zaštiti organizma od hroničnih bolesti. Spanać, šargarepa, slatki krompir, paradajz i drugo povrće – pozitivno utiču na imuni sistem i optše zdravlje organizma.

11. Zdrava telesna težina

– održavanje kilaže u granici indeksa telesne mase (BMI) takođe je veoma bitno za dug i zdrav život. Starenjem se dobija na težini jer se usporava metabolizam, gubi snaga mišića, opterećuju zglobovi i rad srca. Održavanjem kilaže i fizičkom aktivnošću svi rizici od bolesti svode se na minimum.

Sve navedeno pokazuje šta treba uraditi za dug i zdrav život, ali da li će te to prihvatiti – zavisi od želje, volje i istrajnosti.