Najnovije poruke

Stranice: 1 2 3 ... 10
1
:: Moda i detalji :: / Odg: Velike zenske tasne
« Najnovije: Dunjusa poslato 08:44:55, 16.Jan.2019.  »
2
:: Moda i detalji :: / Odg: Velike zenske tasne
« Najnovije: Dunjusa poslato 08:44:08, 16.Jan.2019.  »
3
:: Moda i detalji :: / Odg: Velike zenske tasne
« Najnovije: Dunjusa poslato 08:42:56, 16.Jan.2019.  »
4
:: Ćaskanje :: / Odg: Predstavite se...
« Najnovije: Dunjusa poslato 08:39:49, 16.Jan.2019.  »
Dobar dan!
Za ovaj forum saznala sam od prijateljice i neregistrovana videla sam obilje interesantnih tema.Druzeljubiva sam a radne i porodicne obaveze ne dozvoljavaju mi da vise vremena provedem na ovom mestu.Nadam se dobroj saradnji.
5
:: Književnost :: / Odg: Pravopis, gramatika
« Najnovije: Dunjusa poslato 11:14:49, 15.Jan.2019.  »
Do sad, dosad, do sada ili dosada
Sad i sada su prilozi koji znače – u ovo vreme.

Dosad i dosada su prilozi sastavljeni od predloga do i priloga sad(a). Da li će se pisati spojeno ili odvojeno – zavisi od akcenta i od toga da li nešto posebno želimo da istaknemo. Odvojeno pisanje i ostvarivanje završnog (inače fakultativnog) vokala -a kod priloga sad(a) u predloškim vezama sa od i do po pravilu je znak posebnog isticanja. Zato je u takvim slučajevima uobičajeno (ali ne i obavezno) odvojeno pisanje – do sad(a).

Dakle, nijedan od navedenih priloga nije nepravilno napisan. Kako ćete napisati – pitanje je akcenta reči i konteksta.

Isto važi i za spojeve predloga od i do sa prilozima kad(a), tad(a) i onda.
6
:: Književnost :: / Odg: Pravopis, gramatika
« Najnovije: Dunjusa poslato 11:14:04, 15.Jan.2019.  »
Boje, nijanse, kombinacije boja…
Složenice kojima označavamo nijanse boja po pravilu treba pisati spojeno: svetlozelen, jarkocrven, tamnoplav, mrkožut, svetlosiv, zagasitocrven, plavozelen, plavosiv itd.

Kada je reč o kombinaciji boja, piše se crtica: crno-bela marama, crveno-beli dresovi itd.

Sastavljeno se pišu složenice riđokos, crnokos, plavook i sl.

Pridevi stranog porekla za označavanje boja (braon, bordo, drap, bež, roze, teget, oranž itd.) ne menjaju se po rodu, broju, padežu.
7
:: Književnost :: / Odg: Pravopis, gramatika
« Najnovije: Dunjusa poslato 11:13:19, 15.Jan.2019.  »
Iz početka ili ispočetka?

U značenju od početka, s početka piše se odvojeno – iz početka, npr. Krenimo iz početka.

U značenju isprva piše se spojeno – ispočetka, npr. Ispočetka je mislio drugačije.
8
:: Književnost :: / Odg: Knjiga ili film?
« Najnovije: Dunjusa poslato 11:10:52, 15.Jan.2019.  »
Knjiga.Retko da film docara atmosferu procitanih stranica
9
:: Hrana i pića :: / Odg: Hrana za dug zivot
« Najnovije: Dunjusa poslato 11:06:04, 15.Jan.2019.  »
Svi žele zdrav i dug život, ali većina počne da „radi na tome“ tek onda kada se pojavi neki zdravstveni problem. Zbog toga zdravom i dugom životu treba roditelji da uče decu, a sami o tome treba da počnemo da mislimo već od dvadesete godine.

Dosadašnja mnogobrojna istraživanja pokazuju i dokazuju da su fizička aktivnost i zdrava ishrana osnov dobrog, zdravog i dugog života.

Jedno novo istraživanje donosi skraćenu verziju ishrane koje se treba pridržavati ako se želi zdrav i dug život:

1. Mediteranska ishrana

– sva dosadašnja istraživanja pokazala su da je ova ishrana najbolja za dug život. Dobra je za srce, sprečava gubitak pamćenja, umanjuje rizike za srčani i moždani udar, kao i rizike za razne vrste karcinoma. Takođe, može pomoći u slučajevima reumatoidnog artritisa, dijabetesa i Alchajmerove bolesti. Jedino na šta treba obratiti pažnju jeste veličina porcije jer preterivanje u količinama ne daje dobre rezultate.
2. Maslinovo ulje

– ukoliko ste i kada god ste u prilici, koristite u ishrani maslinovo ulje umesto suncokretovog jer pozitivno utiče na holesterol i krvni pritisak.

3. Integralne žitarice

– ishrana bogata integralnim žitaricama pomaže u očuvanju digestivnog trakta i može smanjiti rizik od određenih karcinoma, dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti.

4. Orašasti plodovi

– umanjuju rizik od razvoja raka i srčanih tegoba i prevremene smrti. Međutim, preterane količine takođe ne donose nikakve rezultate.

5. Riba

– pastrmka, skuša, sardine, losos ili tunjevina kao i sve ostale rečne i morske ribe – sadrže omega-3 kiseline koje pomažu očuvanju zdravlja mozga, snižavaju holesterol i trigliceride, poboljšavaju varenje i usporavaju starenje organizma. Savet je dva do tri obroka ribe nedeljno za zdrav i dug život.

6. Mlečne namirnice

– mleko, jogurt, kiselo mleko, pavlaka i razni sirevi – izvrstan su izvor kalcijuma i proteina neophodnih za kosti, mišiće i imuni sistem. Sadržaj masti ne utiče na sadržaj kalcijuma u ovim namirnicama pa se zato savetuje odabir namirnica sa manje masti a više kalcijuma i proteina. Fermentisane mlečne namirnice kao što su jogurt (bez gustina), kefir ili kiselo mleko, pomažu u održavanju digestivnog zdravlja, naročito kod mlađih i starijih osoba.

7. Antioksidanti

– beta-karoten, vitamin C i vitamin E – tri su ključna antioksidanta koja se najčešće nalaze u svežem voću i povrću. Antioksidanti čiste organizam i smanjuju eventualno oštećene ćelije DNK i ćelijske membrane.

8. Bobice

– bobice su takođe bogate antioksidantima. Jagode i borovnice bogat su izvor vitamina C, antocijanina i polifenola (prirodnih biljnih supstanci sa moćnim antioksidantivnim uticajem na organizam).

9. Vlakna

– hrana bogata vlaknima sušinski je deo zdrave ishrane. Heljdin hleb, smeđi pirinač, pasulj i testenine mogu pomoći u prevenciji divertikularnih bolesti, smanjenju krvnog pritiska, regulisanju holesterola i sprečavanju konstipacije. Takođe, stvaraju osećaj sitosti, što može pomoći u održavanju zdrave telesne težine. Pasulj kao izdvojeni izvor vlakana može pozitivno uticati na dijabetes jer sadrži složene ugljene hidrate koji pomažu u regulisanju nivoa glukoze.

10. Salate od povrća

– bogate su vlaknima, fitonijentima, vitaminima, mineralima koji imaju važnu ulogu u zaštiti organizma od hroničnih bolesti. Spanać, šargarepa, slatki krompir, paradajz i drugo povrće – pozitivno utiču na imuni sistem i optše zdravlje organizma.

11. Zdrava telesna težina

– održavanje kilaže u granici indeksa telesne mase (BMI) takođe je veoma bitno za dug i zdrav život. Starenjem se dobija na težini jer se usporava metabolizam, gubi snaga mišića, opterećuju zglobovi i rad srca. Održavanjem kilaže i fizičkom aktivnošću svi rizici od bolesti svode se na minimum.

Sve navedeno pokazuje šta treba uraditi za dug i zdrav život, ali da li će te to prihvatiti – zavisi od želje, volje i istrajnosti.
10
:: Informacije :: / Samopouzdanje je osnova uspešnog rada
« Najnovije: ivana.stevanovic poslato 14:22:24, 11.Jan.2019.  »
Ne sumnjajte u sebe!

Ako vi ne verujete u sebe, niko drugi neće. Preispitujte ono što radite, ali ne dovodite svoju sposobnost u pitanje. Vi najbolje znate koliko možete i ne dozvolite da Vas neko drugi ubedi u suprotno. Ako neko tvrdi da nešto ne možete, dokažite mu suprotno! ;)

To je izreka, već potvrdjena od strane drugih, a i od mene. :)
Stranice: 1 2 3 ... 10