:: MojForum.net :: > :: Društvo / Obrazovanje / Tehnika :: > :: Društvo :: > :: Psihologija :: Tema: Stvarnost

[Miloš Mi.]

Znala sam da ako bar malo sumnjam u sebe ili neku svoju ideju koju želim da ostvarim, da se neće baš sve razvijati po planu i u najboljem slučaju, moja mentalna uverenja u vidu sumnje će me usporiti. Ako ipak osećam da to mogu i ako nema nikakve sumnje, onda se stvari vrlo brzo i razreše, na bilo koji način. Jer u tom slučaju nema šta da me zasutavlja na tom putu. Jednostavno je kada se počne pratiti sopstveni ritam.

Jasno mi je kako razmišljaš ipak mi nisi odgovorila za ovo što sam te pitao 

Ipak, pokrenuli ste nešto što me dodatno interesuje vezano za vaše mišljenje...

Da li smo mi upoznali stvarnost tako što smo robovi nečega po čemu moramo se upravljati u životu ili je spoznaja stvarnosti naprotiv da se živi totalno drugačije od većine što bi iziskivalo i da ne bude prihvaćeno od bliže okoline koju volimo?? Tu ne mislim na bilo kakve nastranosti već na život koji nas okružuje - svakodnevica?

[medenica]

Strah je kljucni faktor a zatim neznanje, iz mog ugla neznanje je uvek vece od znanja. U sustini ko veruje u sebe, ko zna kako su stvari postavljne nebih trebao da se plasi jer on dobije onoliko koliko moze da podnese tereta. Opet mislim ako se ciklus zivota ponavlja da smo mi izabrali ovu ulogu u ovom zivotu. Iz svog iskustav opet mislim da smo sebi odredili par datuma za izlaz i mislim da se sudbina moze menjati ovog momenta. Svakako drugi deo nas tamo negde cuva nas i sve oko nas nije nista slucajno ili privlacimo. Malo nama treba da budemo srecni ali nedaju nam da dignemo glavu i da progledamo vec te potapa i ako.isplivas malo na povrsinu da uhvatis vazduha vrate se gore. Malo je onih koji kroz buru i oluji doplivaju do obale. Taman na pauzi. A sad Ivana.

[Ivana Ž.]

Iako se svi nalazimo u tom okeanu svakodnevnice, često doživljavamo kao da nam se događaju stvari u jednom potpuno izolovanom svetu. To je polje jedne realnosti koja egzistira sama za sebe, to je obično onaj naš unutrašnji svet gde postojanje nekih teških misli ili nižih energija uzrokuje pojave neželjenih mentalnih obrazaca, koje bi svi mi rado izbegli. Na višim nivoima svesti možemo lako da se povežemo sa protokom mislil i energija koje priželjkujemo, a koja predstavljaju deo spiritualnih potreba i svega onoga što mi već posedujemo, kao svoje više mogućnosti i talente.

Najveći kamen spoticanja je strah da samostalno mislimo, smislimo i realizujemo, odnosno, da verujemo da smo sposobni za nešto. Mnogo je lakše držati se sigurnog puta, koji je neko već prošao i proverio. Teže je poverovati da je baš svako od nas sposoban da lično stvara ono što mu se dešava u životu. Strah nikada ne nestaje, on je senka svojoj suprotnosti. Važno je da se za početak osvestimo i upitamo: Da li je strah uspeo da postane dominantan i ako jeste, vreme je da zasučemo rukave i vidimo gde smo zatrpali onaj unutrašnji glas...

 

[medenica]

Mnogo je faktora koji uticu na taj strah. Nije samo strah kao licni strah vec je to stvar rizika, da li se upustiti u avanturu i rizikovati nesto u zivotu ili nastaviti istim putem. Naracno nismo svi isti i razlicite su potrebe, zadovoljstva i interesi. Neznam dal gresim ali.mislim ukoliko bih hteli da dozivimo pravo duhovno.prosvetljenje,morali bih da se osamimo i odreknemo ovog zivota. Naravno.neko.bih to morao da kontrolise kao.stariji duhovnik.  Izvinjavam se zbog rukopisa, kuckam na telefonu a i nemam naocare. Nije neka.dioptrija ali eto sa mojim.cevapima zahvatim.po par slova.
Tako bih mogli da dozivomo, duboku starost u zdavlju i sreci. Ovako sa svim izazovima i gubljenjem.energije tesko. Video sam.da je i dobro dobro ciniti, ako i neznam.zasto ali vidim da se vraca.
Secam se pre nekih 20 godina mi prodavali cvece za 8 mart. I jedna devojcica mene stalno obilazila. Dal je htela da uzme cvet za mamu ili ne ili zbog mene neznam. I kad je ponovo.dosla ja joj dam jedan cvet. Ona je bila.sretna ai ja sa njom. Dal je ona to odnela.ili bacila ja neznam ali mi je bilo.lepo zbog nje. Hocu da kazem da treba pomoci onom kome.ta pomoc znaci. I na kraju da dodam, zahvalnost. To j vazna stvar. Ja sam zahvalan svima.koji su mi pomogli u zivotu svesno.ili nesvesno, recima.ili delima, znanjem ili neznanjem. Svima hvala. Znam.sta je bol i ta bol tera druge da rade to sto rade. Ako je neko srecan i zasticen, znaci iskren prema.sebi i stoji cvsto sam.sa sobom , nemoze mu niko.nista. Nemislm na to da je samouveren ili bezobrazno samouveren vec da zivi rasterecen, onako kako moze, prema svojim mogucnostima.i znaju, iskren sa samim.sobom i ne zivi u lazi. On je stub istine. Kad neko zraci svetloscu tama oko njeha nevoli svetlost, ali jednostavno nemogu mu nista. E tada si spreman na sve. Neznam dal ovo moje izlaganje ima.smisla ili je sve rastrkano ali pokretac teme ce me.razumeti. Nadam se da ce se neko jos ukljuciti jer vise ucesnika pravi jedno novo ucenje i budi jedno u drugima.stvari koje spavaju u nama ali su tu i samo nam.trena neko.da.nas probudi. Pored svega da kazem da svima.nama.treba biti infirmacija dozirana. Zasto. Zato ako mi se kaze nesto sto ja ne razumem, to su bacene reci. U sustini nisu bacene jer mozak.to registuje ali ne razume. Kad radimo na kvalieti svog iskustva, opet kazem mog iskustva. Jedan dogadjaj u zivotu dobija drugi smisao. Isti dogadjaj gledan sa 15 godina dibija drugi smisao sa 25, 35 ili 45 god. Mlad covek stvarno nezna nista bar ja nisam znao. Mogu da kazem, blago onom.kome je dato da zna i da prima.i da daje, to je dar. Ko trazi dobije stvarno ali sad kad to nekom.kazes on hoce odmah. Opet sam odlutao. Odoh da popijem caj.

[Ivana Ž.]

Naravno da Vas razumem i da tačno znam šta želite da kažete, na jedan jednostavan a opet autentičan način. Sve je to lepo rečeno i ima svoj smisao.

Možda bih sada odgovorila kroz jedan kraći citat Paola Koelja, koji ustvari predstavlja podsetnik na ono što je istinski važno u životu i to može da bude inspiracija kroz život svakom od nas, da se u svakom danu pronađe nešto lepo.

"Kao što brojni putevi vode do vrha planine, postoje i mnogi putevi kojima možemo postići svoj cilj. Pomozi nam (Bože) da jedini prepoznamo onaj koji vredi slediti- onaj gde se pokazuje Ljubav.

Pre nego što pokrenemo ljubav u drugima, pomozi nam da probudimo Ljubav usnulu u nama. Samo ćemo tako moći privući simpatije, oduševljenje i poštovanje.

Nauči nas da razlikujemo bitke koje nisu naše, bitke u koje nas guraju protiv naše volje i bitke koje ne možemo izbeći jer nam ih je sudbina postavila na put.

Neka nam se oči otvore da budemo u stanju videti kako nikada nismo proživeli dva ista dana. Svaki je doneo drugo čudo zbog kog smo nastavili disati, sanjati i koračati pod kapom nebeskom.

Neka nam se i uši otvore da čujemo prave reči koje iznenada dopiru iz usta naših bližnjih premda nismo tražili savet i premda niko od njih ne zna što se u tom trenutku događa u našoj duši.

A kada zaćutimo, pomozi nam da govorimo, ne samo jezik ljudi već i jezik anđela i da kažemo: "Čuda se ne događaju protiv zakona prirode- mi tako samo mislimo jer ne poznajemo zakone prirode."

I u trenutku kada u tome uspemo, pomozi nam da pognemo glavu u znak poštovanja i kažemo: "Bio sam slep, a sada vidim. Bio sam nem, a sada mogu govoriti. Bio sam gluv, a sada čujem. Jer Božja čuda se događaju u meni i sve što sam smatrao izgubljenim, vratilo se."

Simpatičan motivacioni citat, nadam se da će se još nekom svideti

[medenica]

Sve su dobre a ova the best
Nauči nas da razlikujemo bitke koje nisu naše, bitke u koje nas guraju protiv naše volje i bitke koje ne možemo izbeći jer nam ih je sudbina postavila na put.

[medenica]

Ima jedan dobar vic kojeg sam cuo a moze.da kaze dosta, pao mi je na pamet. Iz naroda.

Leti orao, visoko visoko, preko najvisih planina. Nepristupacan predeo. Suma, strmina, golet. Ugleda jedan vrh u oblacima. E tu cu da sletim i savijem gnezdo. Pogked fanastican, sve u krug vidim kao na dlanu a nedodirljiv. Kralju, ovo tebi samo i prilici. Ja sam Bog. To kralju. I taman kad sleti pogleda oko sebe a ono ispred njega puz. Pa brate puzu, otkud ti ovde, nista mi nije jasno.
A puz odgovara. Brate mnogo sam ljigav, ali mnogo..

Ima jos jedan. Molio se.monah danima i danima Godpodu u keliji manastira daleko u sumi u tisini, Daj mi Gospode manji krst od ovog kojeg si mi dao i tako danima i danima. I jedno vece u san mu se javi Gospod i pokaza da krene za njim. Dodjose pod veliku planinu a monah pogleda gore. A uuu visoko. Neidemo gore idemo u pecinu. A ispred pecine ogromni krstevi, drveni, metalni, zlatni, debeli i tanki. Ulaz u celiju niza moras da se.sagnes, klececi bukvalno ulazis u nju. Kad prodjes taj uski prolaz a unutra ogroman svod. Krstevi svuda i svih velicina. A u jednom cosku ukopano u steni mali otvor a u njemu mali drveni krstic. E Gospode ja bih ovaj krst. A Gospod odgovara, pa to i jeste tvoj krst.

[Ivana Ž.]

Drago mi je da Vam se svidela ona prerađena poruka od Paola Koelja. Ja nisam nikakav mudrac pa da pametujem drugima šta je ispravno, a šta nije. Svako će to ionako saznati i sam tokom svog životnog puta i razvoja, ali ono što možemo je da ovim putem razmenjujemo misli i iskustva pa uvek se može naučiti i osvestiti nešto novo.

Vicevi su zaista simbolični i mogu da se primene na svaku situaciju u životu. Ipak su to ljudi Sve se može očekivati.

Pišite još neki, koji Vam padne na pamet...

[medenica]

Pisao sam poruku sat vremena i prsne veza. Znaci nemogu da verujem.

[Ivana Ž.]

Nema veze, verovatno je i to sa nekim razlogom... Tu smo, na vezi stalno pa kada bude bila bolja konekcija, poslaćete ponovo, nešto interesantno