Treći maj 1992. za generala UNPROFOR Luisa Mekenzija bio je "najgori dan u njegovom životu", za generala JNA Milutina Kukanjca dan kad je hteo da "ubije prvo Aliju Izetbegovića pa sebe", a za Izetbegovića dan kad su "muslimani konačno pobijedili strah od četnika".
Priča koja se završila masakrom u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, počela je dan ranije: 2. maja 1992. intenzivirani su napadi na Jugoslovensku narodnu armiju (JNA) u Sarajevu, a JNA je na sarajevskom aerodromu zadržala delegaciju koju je predvodio Alija Izetbegović, ratni predsednik Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH).
Uhapšenog Izetbegovića JNA je 2. maja sprovela u kasarnu u Lukavici.Kanađanin Mekenzi je istovremeno od svog oficira dobio i informacije da su pripadnici Teritorijalne odbrane (TO) BiH napali Dom JNA u Sarajevu, gde su poginula tri oficira, te da "najveći deo grada gori".
Mekenzi i predstavnik Evropske zajednice Kolm Dojl uputili su se u Lukavicu.
"General Kukanjac sada insistira da mu se dozvoli da izvuče svoje ljudstvo, njih 400, u zamenu za moje oslobađanje", rekao je Izetbegović Mekenziju.Izetbegovic je preuzeo odgovornost za bezbednost JNA.
Kao "garancija", u kasarni u Lukavici ostali su Kolm Dojl i Izetbegovićev telohranitelj, a Mekenzi, Izetbegović i njegova ćerka Sabina su, uz pratnju obezbeđenja UNPROFOR i 20 praznih kamiona JNA, krenuli ka Komandi u centru Sarajeva, na Bistriku.
Dva "ključna igrača", Izetbegović i Kukanjac, smešteni su u isto vozilo.
Vojnici su ušli u kamione. Kolona je krenula dogovorenom rutom. Mekenzi se seća da je usput, u okolnim ulicama i na prozorima zgrada, video spremne pripadnike TO.
"Naređenje svim jedinicama, naređenje svim jedinicama - konvoj ne smije proći… Pripremite Molotovljeve koktele…", zabeleženo je "presretnuto" naređenje koje je teritorijalcima i ostalim naoružanim grupama stiglo preko radio veze.
Dok se kolona približavala reci, začuo je pucanj. Mekenzi je izašao iz svog vozila i otrčao u pravcu kolone. Posle prvog hica, započela je i mitraljeska paljba.Sa svih strana vojsku je okružilo više od 2.000 "zelenih beretki", "teritorijalaca", policajaca, naoružanih civila. Na vojsku je pucano i sa prozora obližnjih kuća, a zatim je kolona zasuta paljbom iz ručnih bacača, "zolja", "osa".
Kukanjac, koji je i u trenutku napada bio u vozilu sa Izetbegovićem, ispričao je kasnije da je, kad je uvideo da je izigran, "hteo odmah da ubije Izetbegovića, a zatim i sebe".Ugljenisana, deformisana tela ubijenih ostala su da leže u Dobrovoljačkoj…
U krvavom sarajevskom vikendu, 2. i 3 maja 1992, ubijena su 42 vojnika i oficira, 73 ranjena, 215 zarobljeno…
(Tanjug)
Tema: 
